NISU SVI LEKARI KORUMPIRANI HOHŠTAPLERI: Priča o ovom doktoru vraća veru u srpsko zdravstvo

Načelnik ORL klinike i profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, Dragan Dankuc je danas postao zvezda na društvenim mrežema.

Naime, Boris iz Vrbasa koji je odveo na ovu kliniku svoju bolesnu majku bio je očaran i pozitivno iznenađen ovim kako kaže, plemenitim čovekom.

Na svakom koraku žive mnogo dobri ljudi, samo nas neko bombarduje lošim vestima, i stiče se pogrešna slika o našem društvu. Vreme je da shvatimo da u našem društvu živi veliki broj pojedinaca koji su najpozitivniji primeri ljudske civilizacije. Imamo od koga da učimo, na koga da se ugledamo, da se ponosimo, imali smo uvek kroz istoriju, imamo i danas, rekao je Boris.

Kako je objasnio, on je pre nekoliko dana odveo majku na hiruršku intervenciju na sinusima u Klinički centar Vojvodine. Pošto se operacija radi pod totalnom anestezijom, njegova majka je morala da ostane tri dana na klinici.

Termin dolaska i intervencije se poklapao s mojim odlaskom u Republiku Srpsku na humanitarni bal u Gradišku, takođe na tri dana. Kako se godinama bavim podrškom deci s teškoćama, razvijam programe i saradnju sa drugim udruženjima, jer između ostalog imam sina s autizmom, imao sam blagoslov majke koja me je molila da ne ostajem s njom, a intervencija je bila ipak rutinska, objasnio je on.

Dodao je da je dogovor bio da je odveze na kliniku pri polasku i da dođe po nju u povratku iz Republike Srpske.

- Po dolasku na kliniku sam joj poneo torbu i zajedno otišao s njom do prijema. Međutim nisam mogao čekati s njom, jer se na prijem ponekad čeka i par sati, a kolege su me čekale u kolima ispred klinike. Čekao nas je dug put i definisan raspored, naveo je on.

Međutim, majka mu je nedugo potom objasnila šta se desilo nakon njegovog odlaska. Rekla je kako je naišao čovek u belom mantilu, koji je njoj delovao kao medicinski tehničar, jer je bio običan i izuzetno ljubazan čovek.

Uzeo je njenu torbu i poveo je direktno kod doktorke koja je trebala da izvrši intervenciju.

Doktorka, nema smisla da ova starija žena čeka u hodniku, da li vas mogu zamoliti da je odmah primite i smestite, pitao ju je lekar.

Doktorka, takođe izuzetno ljubazna, odmah je primila majku, dodao je.

- Majci je odmah bilo čudno da tehničar može tako da nastupi kod doktorke.Taj fini čovek je naknadno više puta posećivao majku, pitao je da li joj nešto treba. Posle operacije, dok se majka budila, dočekao je isti čovek s osmehom da joj kaže da je sve odlično prošlo i da ne brine, objasnio je.

Nakon toga, nastavio je da je posećuje, a pričali su o svemu, čak i o kuhinji. Njegovoj majci je bilo čudno da se neko toliko angažovao, kao i da je bio ljubazan.

Kada je došlo vreme da majka napusti kliniku, ponovo je čekala na hodniku s torbom jer sam ja malo kasnio zbog snega na putu, rekao je Boris i dodao kako je isti čovek opet sreo majku pri njenom izlasku sa klinike.

Pitao ju je zašto čeka na hodniku, na šta je ona odgovorila da će joj sin kasniti jer se vraća iz Bosne.

- Marija hajde da se dogovorimo ako želite ostanite ovde još jedan dan, a sina pozovite i recite mu da polako vozi, sneg neprestano pada. Odmorite još malo, rekao joj je doktor.

Borisova majka se konačno usudila da ga pita ko je on, kada joj nudi da ostane još jedan dan u bolnici…

Ja sam gospođo profesor Dragan Dankuc, načelnik ove klinike. Imam majku vaših godina, i voleo bih da se svi ophode prema njoj, kao ja prema pacijentima. I znam da će biti tako, ukoliko to zaslužim, odgovorio joj je on.

Ispostavilo se da je ovaj lekar profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Društva lekara Vojvodine.

Boris je bio pod utiskom, ali je oduvek smatrao da u Srbiji nije sve tako crno.

Toliko najdivnijih priča, na stotine, hiljade svedočenja beskrajne ljubavi prema pacijentima, sa najtežim smetnjama i invaliditetima, iz najtežih socijalnih kategorija. Van svake medicinske logike, bezbroj slučajeva preživelih ljudi koji svedoče godinama o beskrajnoj ljubavi na koju su naišli u našim medicinskim ustanovama, naveo je za kraj.

Bonus video: