MRZI IH DA SE CIMAJU, A NEMAJU NI PARA Pitali smo mlade zašto u 34. godini žive s roditeljima, ODGOVORI SU BRUTALNI

Srbija je u vrhu među zemljama u Evropskoj uniji po broju mladih koji do 34. godine žive sa roditeljima, odnosno koji nisu samostalni, ne snose svoje troškove sami, ne plaćaju stan, ne učestvuju u plaćanju računa, jedu ono što njihovi roditelji kupe i spreme, tačnije, žive u jednoj "zoni komfora", koju je teško napustiti. Doduše, istina je i da je za ovu statistiku presudan finansijski momenat, pa mladi nemaju novac da podmire sve račune koje iziskuje samostalni život.

Računica je jasna. Iznajmiti stan, platiti račune, kupiti hranu za mesec dana, ali i sve druge kućne potrepštine košta mnogo više od prosečne plate u Srbiji, pa se mladi vode logikom "zašto bismo se mučili, kad možemo da živimo komotnije". Međutim, da li je zajednički život sa roditeljima zaista komotniji u ovim godinama?

A. R. (28) iz Beograda kaže da bi se osamostalio sutra kada bi imao duplo veću platu, a ovako je i dalje pod roditeljskim krovom.

- Novac, novac i samo novac! Kada bih imao duplo veću platu, osamostalio bih se sutra, a ovako... Imam odličan odnos sa roditeljima, poprilično su liberalni, nikada nisam imao probleme sa njima, te sam se zato odlučio da sačekam da mi se još malo popravi finansijska situacija, kako ne bih bio prinuđen da tražim cimera, kao ni da od njih tražim da mi popunjavaju monetarne rupe na kraju meseca. Jer, kakva mi je razlika da živim sa cimerom, kada i roditelje posmatram kao cimere, samo cimere koji dobro i redovno kuvaju, a uz to ih poznajem ceo život - kaže A. R, koji je takođe zagovornik teorije da je glupo "bacati pare u bunar".

On smatra da je glupo da daje novac nekome za stan, već čeka momenat da podigne kredit za stan u kojem će živeti sa devojkom ili ženom.

- Bolje je da lepo te pare koje bih davao nepoznatoj osobi dajem banci za kredit, te da živim pod sopstevnim krovom. Jeste to "smrt na kredit" što bi rekao Luj Ferdinand Selin, ali nije sve u životu u lovi - kaže A. R.

Za M. S. je generalni problem, osim finansija taj kada se spomene pitanje preseljenja, svađa u smislu "sta ti fali kod kuće, sto da ideš po tuđim kućama".

- Pored ovih uvek se nameću pitanja poput "kako ćemo znati u slučaju da ti se nešto desi", i ma koliko roditelji bili liberalni, teži problem je i taj što Obrenovac kao grad koji je relativno blizu Beograda nije daleko, te tokom studija nije bilo potrebe za preseljenjem. Što si stariji, problem biva veći kada želiš da se osamostališ kada pomisliš na finansije, i tada sledi prava borba - kaže M. S. koja je i dalje u zajednici sa roditeljima.

J. J. (28) živi kod roditelja, ali u stanu iznad, tako da ima svoju privatnost, mada ne plaća i dalje račune, i hrani se kod njih.

- Ostala sam u kući jer je to moj stan i nema logike da plaćam privatno smeštaj. To mi je bilo najlogičnije rešenje, a usput sam zadržala svoju privatnost. Svakako planiram da uskoro plaćam svoje račune, a došlo je vreme da naučim i da kuvam - kaže J. J.

J. B. (32) i dalje živi sa roditeljima i sestrom sa kojom deli sobu. Iako radi već 5 godina, nema ni na vidiku svoje osamostaljenje. Glavni problem je finansijske prirode, a, kako kaže, ima tu i onog "sebičnog momenta", da svoju platu i dalje doživljava kao džeparac, pa razmišlja samo o svojim potrepštinama.

- Imam drugarice koje su samostalne iako imaju roditelje u Beogradu, ali kada gledam kako se muče i koliko se stvari odriču, ne znam da li bih mogla tako da živim. Doduše, zavidim im na slobodi koju imaju, jer same planiraju svoj dan, ne moraju nikome da polažu račune, a moji roditelji su i dalje upućeni u svaki moj korak, i ako kojim slučajem dođem par sati posle završetka radnog vremena, moram da im objašnjavam gde sam sve bila i zašto nisam ručala kod kuće, kao i svakog dana. Da ne pričam o tome da ne mogu da se ponašam slobodno sa svojim dečkom i društvom koje mi dolazi, jer spavam u sobi sa sestrom, pa možete zamisliti kako to izgleda. Sa druge strane, kad dođem umorna sa posla ne razmišljam o tome šta ću da jedem jer je ručak uvek spreman, ne razmišljam da li mi je nešto od garderobe čisto, ali ni da li ću potrošiti na kafe i pića više nego što treba jer su to, maltene moji jedini troškovi - kaže nam J. B.

S. M. (27) se osamostalila pre dve godine, kada je ušla u zajednički život.

- Da nisam, verovatno od mame ne bih ni odlazila. Razlog tome je plata koja se vrtela oko 30 hiljada, a koja nije dovoljna za normalan život, a kamoli kiriju, režije, hranu i normalan život mlade osobe. Vođena logikom da je bolje pomagati novčano svoje ognjište nego davati novac nekom strancu, tako i bi... U zajedničkom životu pre stupanja u zajednicu ne vidim apsolutno ništa loše - lako sam se osamostalila i preuzela celo jedno domaćinstvo na sebe, iako iza sebe nisam imala samostalni život. Sve se može kad se hoće - kaže S. M.

Kakva su vaša iskustva? Da li mislite da je bolje osamostaliti se što pre ili što duže živeti u zajednici?

Bonus video:

Emisija Kratki espreso

(Espreso.co.rs)