SONJA SRBIMA DAJE BESPLATNO LETOVANJE U APARTMANIMA U GRČKOJ: Njen život je na MORU, ali je SRCE ostalo u Srbiji

Sonja Đorđić je žena koju pored lavljeg srca, odlikuje hrabrost i humanost. Ona je rođena u Nišu, a svoje dane provodi u prelepoj Grčkoj gde i danas živi. Ipak, na svoj narod nije zaboravila, a u Grčku je došla putem srca.

Kaže kako se zaljubila u severnu Grčku, a posebno u mesto gde sada živi, Nea Flogita. Tamo je otvorila i turističku agenciju koja znatiželjne turiste vodi na izlet po želji. Jedini uslov je da se nalazi u Grčkoj. Ipak, ono što je izdvaja od ostalih uspešnih žena jeste njeno veliko srce.

Naime, Sonja je jedan od članova koji su organizovali ovogodišnju humanitarnu akciju za prvo letovanje ugroženim porodicama. U pitanju je akcija "Grčkog kutka" u kojoj se najugroženijim porodcicama iz Srbije omogućava besplatno letovanje. Na njihov prvi poziv vlasicima vila i hotela u Grčkoj, javila se Sonja. Kako su nam rekli, ona je bez razmišljanja pristala da bude deo pomenite akcije. Ponudila je šest apartmana i zamolila one koji sprovode akciju, da ne otpisuju ljude iz Republike Srpske.

Uprkos problemima sa prevozom, nije odustala.

- Rekla je da će im naći prevoz ukoliko budu odabrani, i da joj nije teško. Tokom čitanja raznih priča kandidata, žiri je odlučio da sedam porodica uđu u "finale", pet iz Srbije i dve iz Republike Srpske, a mi smo imali samo tri apartmana. Ipak, Sonja nam je rekla kako će omogućiti letovanje za sve porodice i sama je zvala agencije da im sredi letovanje. Spojila nas je i sa "Srbijom velikog srca" kako bi jedno dete sa posebnim potrebama lakše putovalo sa svojom majkom, kažu iz "Grčkog kutka".

Sonja nam je rekla zašto se odlučila da učestvuje u ovoj akciji, ali nam je i objasnila kako nas pravoslavna braća doživljavaju.

U Grčku sam se zaljubila na prvi pogled. Mogu reći da nas Grci kao narod jako vole jer smo slični po temperamentu, ali i po veri. Pošto sam ja "grčka snaja", u početku su me gledali sa odstojanjem, ali to nije trajalo dugo. Posle venčanja su me prihvatili i prestali su da me doživljavaju kao stranca, priča Sonja za Espreso.

Dodaje kako pomaže našim ljudima već duže vreme, kao i da ima veliku podršku svoje porodice.

Ove godine pomoć ide lakše uz pomoć devojka iz Grčkog kutka koje su dobro organizovale izbor porodica kojima je stvarno potrebna pomoć. Volela bih da se komšije, i rođaci jave i prijave svoje bližnje koji imaju problema jer su ponosni i teški, i ne prihvataju pomoć tako lako. Takođe, mnogi tako misle da se radi o neistinama, kaže ona.

Prošlog leta, jedanaest porodica iz Srbije bili su njeni gosti, uz insistiranje da svi prijavljeni budu izabrani iz Grčkog kutka, kao i njene osnovne škole u Nišu. Takođe, Osnovna skola "Stefan Nemanja" ima veliku podršku od nje, za đake i porodice koje se nalaze u teškom finansijskom stanju.

Sonjin porodični život je bogat, i ona je majka četvoro dece. Ipak, njeno detinjstvo nije bilo lako.

Ostala sam bez oca u četrnaestoj godini. Majčina plata je bila mala, a brat je tada imao samo trinaest godina. Ipak, ne volim mnogo da se sećam tog dela života jer ne nosim lepe uspomene. Sasvim slučajno, dobila sam ponudu za posao u školi u kojoj Grci studenti uče srpski jezik pre nego što dođu u Srbiju na školovanje. Prihvatila sam posao i moj "grčki život" je počeo davne 1993. godine, priča Sonja.

Ipak, kako kaže, u početku joj nije bilo lako jer nije znala jezik, mesto ljude, mentalitet, ništa...

- U početku sam se svakog meseca vraćala u Niš jer mi je bilo jako teško i nisam mogla da prihvatim činjenicu da sam ovde. Govorila sam sebi da ću ostati u Grčkoj sve dok ne skupim novac i da ću se nakon toga vratiti, ali je ljubav učinila svoje, objašnjava ova humana žena.

Ona je napomenula da joj se kod Grka najviše dopada negovanje tradicionalih pododičnih odnosa, kao i stepen poštovanja prema ženama.

Ipak, zanimljivo je da ovo nije prva humana stvar koju je Sonja uradila za naše ljude. Ona je takođe pomagala deci palih boraca u ratovima koji su izbili 90-ih.

- Tih godina dobrovoljno sam išla u ortopedsku bolnicu u mestu Kilkiš. Tu su dovozili vojnike koji su ostali bez ruku ili nogu da bi im se kasnije ugradila proteza. Bilo je strašno gledati te mlade momke u stranoj zemlji. Stavila sam se u ulogu majke, sestre, bolničarke, ali sam se trudila i da ih animiram jer su trpeli velike bolove. Mnogima su sekli noge iznad kolena, pa nijedan lek nije pomagao, priča Sonja.

Ona se ovde nije zaustavila već je ranjenicima pravila "srpske žurke" tako što je nosila kasetofon i puštala srpske pesme.

Nosila sam kasetofon i vozila ranjenike iz sobe u sobu. Trudila sam se da ih zabavim, i pravili smo neverovatnu atmosferu. Putovala sam 120km do bolnice i nazad, ali mi nije bilo teško. Još uvek sam sa nekima u kontaktu i zajedno se radujemo svakoj dobroj vesti. Iako su neki uspeli da nastave sa životom, mnogi su nažalost završili u psihijatrijskoj bolnici, objašnjava ona.

Sonja nije oduvek imala novca, a suprug i ona su do pre pet godina radili po dva posla. Deca su stizala jedno za drugim, a Sonja sada ima multipla sklerozu koja ju je "oterala" u penziju sa 80% invaliditeta, ali je nastavila da radi jer je tako "navikla"

- "Lako je njima jer oni imaju, pa mogu", je meni strana rečenica. Imam i mogu jer hoću. Za sve u životu moraš da se boriš i ništa ne pada sa neba, Sonjina je glavna parola.

Njena deca su počela da rade čim su napunila 14 godina. Kako nam je rekla, vrlo je bitno da deca nauče šta su odgovornost, poštovanje, dobro i loše od malena. Iako ume da se naljuti, deca je obožavaju, a glavni cilj joj je da postanu dobri ljudi.

Sonjina deca govore maternji (srpski) jezik, i kad imaju vremena, posete Srbiju.

"Srpkinja je mene majka rodila", često se čuje sa telefona moje dece. Najstarija ćerka se rodila 2016. godine u septembru za Grka, ali imam još dve ćerke i sina, pa se iskrena da budem, potajno nadam da ću dobiti srpskog zeta ili snaju.

Svadba njene ćerke prošle godine bila je jedna od najvećih u Nea Flogiti. Venčanje je imalo čak 800 zvanica.

- Svadbu smo pravili ovde u Flogiti i imali smo dosta zvanica, a najviše iz Srbije. Grke smo izludeli trubačima koji su došli iz Vranja, čak njih devetorica. Po tome što su stolovi bili prazni, a podijum pun, dovoljno govori o atmosferi, objašnjava Sonja za Espreso.

Ona je za kraj rekla kako ne zna da li bi se odlučila na život u Grčkoj da ponovo može da bira. Objašnjava kako je nostalgija sve jača sa godinama koje dolaze.

Ovde si uvek stranac kako god da okreneš, a opet si i u Srbiji stranac jer si dugo bio odsutan i udaljen od prijatelja, rodbine, svoje rodne kuće, završava Sonja Đorđić.

Pogledajte bonus video: