Ustav koji je zapalio Evropu: Da nam je ovaj dokument ostao, Srbija bi danas bila kao Francuska (FOTO)

Koliko god da se sada ponosimo njim, u vreme kada se donesen Sretenjski ustav je smatran veoma "opasnim". Znate li šta su džeferdar, tančica i krdžalinka? Moćno srpsko oružje iz Prvog svetskog ustanka! (FOTO) (VIDEO) Kada je kneževina Srbija 1835. dobila prvi ustav, ona je formalno još uvek bila u sastavu Osmanskog carstva. No, taj pravni dokument bio je moderniji i od onih naroda kod kojih se demokratilja ustoličila mnogo ranije.

- Dimitriju Davidoviću su kao uzor za pisanje poslužili najliberalniji ustavi tog vremena, oni koji su već bili na snazi u Belgiji i Francuskoj. Bio je to neverovatno napredan zakonski akt koji bi, uz neke izmene, mogao da se primenjuje i u bilo kojoj današnjoj državi - ističe istoričar Stanislav Sremčević. Sretenjskim ustavom Srbija je postala prava zemlja, posle Belgije i Francuske, koja je ukinula feudalizam. Uveo je pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja, a odrednice koje su zabranjivale ropstvo bile su preteča onoga što danas zovemo osnovnim ljudskim pravima.

- Sretenjski ustav je zaista bio neverovatno moderan - promovisao je srpski kao službeni jezik, deklarisao neprikosnovenost ličnosti, ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost... Srbija bi sa takvim ustavom postala veoma liberalna zemlja, a čitava istorija od tog trenutka pa na ovamo bi bila potpuno drugačija. Naravno, bilo bi potrebno da se poklope još neke "kockice", ali možda bismo danas bili društvo sličnije francuskom ili belgijskom, kaže istoričar. Ali Sretenjski ustav nije bio dugog veka. Njegovo ukidanje od Srbije su tražile tri inače zaraćene imperije i ljuti neprijatelji. Od kneza Miloša Obrenovića Rusija, Turska i Austrougarska su jednoglasno zahtevale da Ustav bude ukinut.

- Danas često koristimo formulaciju da svetske sile nisu htele "francusko seme na Balkanu" i to je istina. Sa druge strane knez Miloš, koji uopšte nije želeo ustav koji bi mu ograničio vlast, jedva je dočekao da ukine ustav Dimitrija Davidovića koji je i inače morao da dozvoli samo zbog pritiska javnosti - zaključuje Stanislav Sremčević i dodaje da je ustav suspendovan nakon samo 55 dana od donošenja. Zanimljivo je da u to vreme velika Austrougarska nije ni imala ustav. Dimitrije Davidović je nakon toga pao u nemilost, isteran je iz službe i do kraja života živeo je u siromaštvu. Ipak, njegov - Sretenjski ustav sve do danas ostao je simbol srpske borbe za slobodu i državnosti koja će tek doći. (Espreso.co.rs / Dnevno)