ISTRAŽIVANJE KOJE VAM SE NEĆE DOPASTI: Zašto svi mrze Srbe?

U Srbiji se ovih dana vodi polemika kako smo od heroja u Prvom svetskom ratu došli do imidža "loših ljudi".

- Pre nekoliko dana sam upoznao Kanađanina koji je mislio da je Srbija bila na strani Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Kada sam ga ispravio da je bila na strani saveznika i u tom ratu izgubila 30 posto stanovništva, izvinio se: Oprosti, zbog devedesetih godina mi Srbiju automatski tumačimo kao neprijatelja”.

Ovako glasi objava na Tviteru Filipa Ejdusa, izvanrednog profesora na fakultetu bezbedonosti Beogradskog univerziteta, a u njega je utkano upravo jedno lice Srbije koje često ispliva i koje je, čini se, ono po kome nas u svetu prepoznaju. Kao bomba u nedelju su odjeknula događanja iz Pariza, gde je svetski državnički vrh obeležio 100 godina od kraja Prvog svetskog rata. Na toj ceremoniji Srbija je, na neki način, bila zaboravljena, zapostavljena, ponižena - navodno samo zbog abecednog rasporeda sedenja. Kako god da je raspored rađen, sigurno je jedno - na centralnoj strani tribine nije bilo Srbije. Propust, sramota, prekrajanje istorije ili kako je francuski list “Figaro” napisao jednostavno - sra*e, piše Blic.

Mnogi od nas su se osetili uvređenima. I to s pravom. Međutim, teško je oteti se dojmu, piše Blic i da Srbi kao nacija nisu sasvim svesni slike koja o njima postoji u svetu. Slike o Srbima, lošim momcima. Za mnoge je to nepravda, ali za običnog stanovnika Zapada događanja iz devedesetih godina su prvo što će im pasti na pamet i ono na čemu će graditi svoju sliku o Srbiji i Srbima. Izgleda da je taj nepoznati Kanađanin u dve rečenice rekao ono što Srbija, ni skoro tri decenije kasnije, ne može ili ne želi shvatiti - da je njena uloga u ratnim događanjima bila ogromna i da se suštinski nije ogradila od prošlosti. Zato i jest za žaljenje što se istorijska uloga Srbije u Velikom ratu znatno manje pamti od one koju je imala ratnih devedesetih. Drukčije rečeno, između heroja i nepokolebljivih boraca na pravoj strani u Prvom svetskom ratu i etikete agresora iz devedesetih godina, ovo svežije nadjača, napominje Blic.

A zašto je to tako? Ejdus ističe da su razlozi relativno jasni

"Ugled se teško stvara, godinama, a lako se ruši, i to u jednom danu. Kako je s pojedincima, tako je i s državom. Srbija tokom devedesetih godina zbog ratova, nacionalizma i etničkog čišćenja potpuno je uništila svoj ugled u svetu. Zbog toga je razumljivo što nas svet gleda kroz tu prizmu devedesetih. Moramo priznati da smo za to i mi odgovorni. Jer danas na vlasti imamo ljude koji su obavljali važne ministarske funkcije upravo tokom tih devedesetih godina. Takođe, imamo i osuđene ratne zločince koji se promovišu na javnim tribinama. Dakle, nismo puno toga uradili skinemo tu stigmu devedesetih", objašnjava Ejdus.

S druge strane, istoričarka Branka Prpa za Blic naglašava da je svesna "ružnog lica Srbije", ali da se istorijska uloga Srbije u Prvom svetskom ratu ne može poništiti, bez obzira na to što su noviji ratovi, kako kaže, stvarno osramotili zemlju.

"Jako je ružno kako je prošla Srbija na obeležavanju stogodišnjice završetka Velikog rata. Da ne govorim o tome da je uloga Srbije u Velikom ratu i europska pistorija, a za koju su karakteristični sukobi, ratovi, klanica. Bez obzira na našu bližu prošlost, nedopustiv je diplomatski tretman Srbije na obeležavaju stogodišnjice Velikog rata", kaže Prpa.

istoričarka Dubravka Stojanović podjeća da se, kada netko sebi dopusti ovo što je Srbija učinila, “ne treba čuditi zašto tako loše stoji u međunarodnoj zajednici”. "Ne znam da li se mi pretvaramo da ništa ne znamo ili stvarno ne znamo, i ne znam koje je od ta dva gore. Odnosno, da li stvarno ne znamo koju je ulogu Srbija imala u ratovima devedesetih i u zločinima učinjenim u ime srpskog naroda od Hrvatske do Kosova, ili se samo pravimo ludi?", u pitanju nudi odgovor Stojanovićeva.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)