ČUDO NA IMANJU KNEZA MILOŠA, MOLITVOM SKIDAJU LJUDE S RAKIJE! Ušli smo na imanje gde su Srbi prevarili svog vladara

"Činiš 'voliko, Miloše?".

Direktnih potomaka dinastije Obrenović, nažalost više nema, ali imanja i priče o knezu Milošu su ostala i prenose se s kolena na koleno.

Tragom jedne priče uputili smo se na nekadašnje imanje u malom mestu Grošnica nadomak one čuvene Bajčetine odakle potiče nekadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Tamo je prema predanju srpski knjaz, Veliki Miloš ili samo knez Miloš Obrenović, zavisi ko kako voli da ga zove imao veliko imanje na kom je vodio bikove na ispašu i odakle je trgovao prasićima sa Austrougarima.

Sada je navodno na tom mestu crkva, imanje je pripalo SPC, a drugu polovinu "oteli" su komunisti. Kada kažemo oteli mislimo na čuvenu nacionalizaciju.

Crkva Sv. Petra i Pavla u Grošnici sagrađena 1857. godine. Podignuta je u samom centru sela za vreme druge vladavine Miloša Obrenovića, u vreme kad je romantičarski duh, u kulturnom i umetničkom životu Srbije dostigao svoj zenit.

Crkva je prema predanju, ali i činjenicama sagrađena na mestu gde je nekada bilo veliko imanje kneza Miloša, a lokalni sveštenik nam kaže:

- Ovo imanje je nekada bilo u vlasništvu kneza Miloša, velikog srpskog knjaza. On je ovo darivao Crkci kako bi se sagradio ovaj hram. Ako se malo bolje u njega zagledate primetićete da je sagrađen poput onog koji je Miloš podigao na Topčideru - kaže nam sveštenik i dodaje:

- Prekoputa ovog imanja, na razdaljini od oko 150 do 200 metara bila je tada crkva od drveta. Jedne večeri ovaj deo zahvatila je snažna oluja i kupolu crkve je srušila. Meštani su ispričali kjnazu da je vetar kupolu odneo baš na njegovo imanje i da je to znak od Boga. naravno da nije to bilo tako, ali eto prošlo im je. Knez Miloš je poklonio 4 hektara zemlje crkvi i dao 60 dukata za podizanje ovog zdanja koje i danas ovde stoji.

Crkva je postala od tada veoma važna za Srbe u ovom kraju, prema mnogim predanjima mnoge žene su muževe molitvama u njoj odvratili od alkohola (rakije), ali i mnogi ljudi izlečeni od raznih bolesti.

Ono što zaista doživi svako ko u nju uže jeste neopisiv mir koji u njoj vlada kao reko gde. Ipak zanimljiva je i anegdota kada je mlada srela mrtvaca u crkvi.

Naime, crkva nema dva ulaza, već samo jedan, pa se tako dogodilo da baš u vreme dok je kovčeg s preminulim iznošen iz crkve kako bi se sahranio u obližnjem groblju na vrata crkve došla mlada sa svatovima. To je bio pravi sudar života i smrti, veselja i tuge koji se u Grošnici rado prepričava.

Crkva je bazilikalne osnove, sa oktogonalnom kupolom iznad centralnog dela. Na zapadnoj strani je vitki, barokni zvonik, a na istočnom delu je polukružna, oltarska apsida. Zasvedena je poluobličastim svodom. Fasade su izrađene od kamena, peščara, ukrašene horizontalnim i vertikalnim fugama, a ispod profilisanog krovnog venca nizom slepih arkada na konzolama. Lučni prozori i dekorativno obrađen portal, skladno su ukomponovani u opštu sliku arhitekture hrama.

Enterijer je dosta skromno obrađen, bez živopisa ili bilo kakvog drugog ukrasa. Ikonostas potiče iz XX veka, tačnije iz 1959. godine a rad je Nestora duboresca, majstora ohridsko-debarske škole, dok je ikone radio Adonis Stergiu 1990. godine. U crkvi se nalaze mermerne spomen ploče sa uklesanim imenima žitelja Grošnice i okolnih sela, poginulim u periodu od 1912. do 1918. godine.

Bonus video: