Vesna dedić za espreso
VODITELJKA OBJASNILA: Naš ŠKOLSKI SISTEM je takav da i VUNDERKINDA može OTERATI U DEPRESIJU
Primećujem i da danas imamo mnogo “starmale” dece koja su ozbiljni manipulanti u odnosu na svoje vršnjake
Voditeljka i autorka popularne emisije Balkanskom ulicom i spisateljica Vesna Dedić tokom svoje karijere često je pisala o depresiji u svojim knjigama, ali i govorila o njoj sa stručnjacima u svojim emisijama.
Zato smo smatrali da je više nego pozvana da svoja saznanja, u svetlu novih događaja vezanih za Mariju Čurčić, ali i sve većeg broja mladih ljudi koji podležu posledicama ovog podmuklog psihološkog problema, podeli sa nama.
Pre par dana javnost je potresla vest o samoubistvu mlade manekenke i voditeljke Marije Čurčić, za koju se kasnije saznalo da se borila sa depresijom. Ti si se u svojim knjigama već bavila ovom temom pa me zanima do kojih si saznanja došla - šta je najčešći uzrok ovog zloćudnog problema?
- Posle svih napisanih romana u kojima se pojedini junaci suočavaju sa depresijom, posle toliko godina života i posle toliko pročitanih knjiga na tu temu ja sam zbunjena i uplašena. Ja sam apsolutno u ovom društvenom trenutku nesposobna bilo šta da kažem, a da tvrdim da je to što kažem ispravno. Teško mi je da pričam o ovoj temi jer se kao roditelj saosećam duboko sa bolom Marijinih roditelja koje vrlo poštujem. Nisam psiholog, ali moj utisak je da svaka osoba koja se bori sa depresijom ima jedinstveno iskustvo prouzrokovano aspektima života, biologije i interakcije sa drugima. Više od decenije i u svojim emisijama sa uglednim gostima i u romanima upozoravam na činioce koji sve veći deo nacije teraju u depresiju, ali to obično bude okarekterisano kao fina zabavna emisija za popodne ili laki ljubavni roman za žene. Naš školski sistem je takav da i vunderkinda može oterati u depresiju.
Kako objasniti da se mladi ljudi jedan dan veseli slikaju za društvene mreže i okolina misli da vode sjajan život, a već u narednom dižu ruku na sebe?
- Na društvenim mrežama pokazujemo sebe i svoj život na način na koji želimo da budemo viđeni. Čini mi se i da je logično da se oni koji najviše pate i imaju najveći problem sa ličnim identitetom najviše trude da predstave idealnu sliku sebe. Problem postaje bolan kada počnemo da živimo tu iluziju koja ne odgovara pravoj slici našeg života.Tada se osećamo dodatno usamljeno.S druge strane i biti istinski, a ne samo virtuelno, mnogo uspešan i srećan jeste ogroman teret koji nije lako podneti, naročito ne mladom biću. Jaz koji nastaje između sopstvenog karaktera, mogućnosti i želja i potrebe da se dopadnemo drugima i budemo prihvaćeni je za neke osetljive duše nepremostiv. Primećujem i da danas imamo mnogo “starmale” dece koja su ozbiljni manipulanti u odnosu na svoje vršnjake. Verujem da većina roditelja vaspitava svoju decu u nameri da budu srećna, ali postoje i oni koji svoju decu nauče da budu koristoljubivi, zavidni i manipulativni. Zreo čovek se ne snalazi u kandžama manipulanata, a kamoli mlada osoba.Sudeći po biografiji Marije Čurčić ona je bila lepša, pametnija, vrednija i uspešnija od većine svojih vršnjaka. Nije to lako nositi ni nekom u zrelim godinama, a kamoli ranjivim dvadesetogodišnjacima.
Svedoci smo da se sve više mladih ljudi, čak i tinejdžera, odlučuje da oduzme sebi život, šta su najčešći uzroci ovog problema koji sve više uzima maha?
- Suviše me ta tema plaši da bih o njoj mogla javno govoriti. Život može biti tako lep ako uspeš da radiš ono što tebi prija, a ne da bi se dopao drugima.Najviše nerava svi mi potrošimo praveći ustupke u nameri da budemo prihvaćeni u vezi, na poslu, među prijateljima. Živimo u vremenu gde se potencira stav mediokriteta. Mediokriteti su poslednjih desetak godina napucani samopouzdanjem, glasniji od svakog ko pokušava nešto smisleno da kaže, cinični u ismejavanju nekih osnovnih vrednosti koje ljude vode kao spokoju i bezbrižnosti. Psihoterapeuti i psiholozi koji nešto znaju su zaposleniji od kardiologa upravo zato što se i najpametniji trude da se spuste na nivo mediokriteta da bi bili prihvaćeni. A to je tako teško i nekima nepodnošljivo.
Imaš ćerku tinejdžerku, da li pratiš njen život i pokušavaš li da joj objasniš da nijedan problem nije nerešiv i kako bi mi roditelji trebali da edukujemo decu da u svem ovom sivilu modernog, konzumerističkog društva pronađu što više razloga za radost?
- Pesimizam nije povod za samoubistvo, niti je optimizam garancija da se neće desiti. Ne postoje nesrećne misli koje te mogu naterati da oduzmeš sebi život već biološka osnova. I najsrećnije dete može da oboli od depresije. Ja kao majka mogu samo da podelim na osnovu iskustva mišljenje da se dete vaspitava od malih nogu i da što su stariji naš uticaj postaje sve manji.U roditeljstvu ne postoji naknadna pamet. Ako im nije lepo u sopstvenoj kući logično je da će sreću, uzbuđenje i opuštenost potražiti na drugom mestu, često sa pogrešnim prijateljima. Pitanje je kakva je ličnost vaše dete postalo, kakve odluke donosi u datom momentu, šta ono želi da bude u tom trenutku, šta mu donosi olakšanje. Smisao i veličanstvo trenutka krase mladost, a zrelost razmišlja o večnosti. Ne treba nikada ni idealizovati svoje dete niti ga potcenjivati. Odgovorno roditeljstvo je emotivno zahtevan posao.Trudim se kao roditelj da poštujem ličnost svog deteta i verujem da sam joj pokazala kako da sama sebi bude brižan dobar roditelj, da sebe zaštiti od manipulacija kao što sam je ja štitila kada je bila mala. Svesna sam da ja više ne mogu da je zašitim već isključivo moć njenog pametnog odlučivanja i samopoštovanja u tim trenucima kojima je popločan put ka zrelosti.
Kako bi društvo trebalo da se postavi prema ovom problemu ako smo svesni činjenica da je odlazak kod psihijatra po pomoć i dalje tabu u našem podneblju?
- Tabu tema jeste I to je sramno! Odlazak kod psihijatra ili psihologa je kod nas poslednja opcija. Roditelji bi trebalo da budu svesni činjenice da nije sramota imati mentalne problem, moraju da prate od rođenja pa preko puberteta i adolscencije emotivno stanje, balans i brige svog deteta i to tako da ta briga ne ugrozi detetovu slobodu. Čim opazi problem roditelj mora da reaguje, a ne da pretpostavlja da je to prolazna faza u ponašanju deteta.Kada već dođe do depresije ili drugog problema sam roditelj dete ne može da izleči.
BONUS VIDEO:
SKINULA JE SVAKU DLAČICU UZ POMOĆ 2 SASTOJKA: Svi ih imate u kući, a ovako možete da se izdepilirate! GENIJALAN TRIK!
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!