MISLILI STE DA JE RAK DOJKE NAJSMRTONOSNIJI ZA ŽENE? Jedna maligna bolest prednjači, od nje oboli 2.000 žena!

Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu i u Srbiji.

Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po incidenci karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.

Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli gotovo 6.000, a na žalost umre više od 4.600 osoba. To praktično znači da prosečno svakodnevno kod gotovo 20 osoba se dijagnostikuje rak pluća. Na žalost, svakog dana 12 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću.

Mnogi su mislili da je ovo bolest koja pogađa muškarce, kao i da je najveća smrtnost kod žena od raka dojke.

Ovo uvaženo mišljenje pak, nije tačno. Rak pluća definitivno nije samo muška bolest.

Naime, kao što smo već pomenuli, od raka pluća godišnje oboli 6.000 ljudi, a od nje premine 4.000 osoba. Dve trećine ove tužne brojke čine muškarci, što znači da negde oko 2.000 žena godišnje oboli od ove strašne bolesti.

Kada je reč o raku dojke, od te bolesti godišnje oboli 2.000 žena, a od iste premine 1.500 žena.

Ovo pokazuje da je smrtnost žena veća za one koje obole od raka pluća nego od raka dojke.

I od jedne i od druge bolesti svakog dana premine jedna žena.

Glavni zdravstveni, obrazovni i naučno-istraživački centar za lečenje pulmoloških bolesti na teritoriji AP Vojvodine zaista može da se pohvali opremljenošću prostorija i kapacitetom ležajeva. Ono što je bitno da se naglasi jeste i to da na Institutu pacijenti mogu da obave sve potrebne analize i da dobiju terapiju, bez da idu u bilo koje druge bolnice. U dnevnoj bolnici za 24 sata prođe oko 30 pacijenata koji takođe imaju sve što im je potrebno.

– Svakodnevno imamo pacijente koji primaju konvencionalnu hemoterapiju ali i biološku i imuno terapiju. Smatramo da dnevna bolnica pruža sve što je potrebno onkološkom pacijentu od aplikacije hemoterapije do potporne terapije, korekcije hematološke toksičnosti, mučnine, povraćanja i svih onih nus pojava koje prate ovo lečenje – kaže načelnica dnevne bolnice dr Daliborka Bursać.

A statistika obolelih je nažalost neslavna. Od kada postoji centralni bolnički registar za karcinom pluća, jedinstven u Srbiji, od 2010. do kraja 2017. godine, registrovano je 10.655 obolelih od karcinoma pluća. O ostalim tužnim brojkama gore smo već pisali...

Inače, šanse za uspešno izlečenje od raka pluća su decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani, a u poslednjih 15 godina situacija se drastično menja pojavom persolizovane, ciljane molekularne-biološke terapije i imunološke terapije. Institut kao vrhunsko naučno-zdravstvena ustanova, ima iskustva u lečenju pomenutim terapijama pre svega kroz donacije i kliničke studije.

– Što se tiče imunološke i biološke terapije veoma je bitno da je zna da se ova terapija sprovodi ciljano, odnosno ne može da se sprovodi kod svih pacijenata. To znači da neki uslovi moraju da se ispune, a na prvom mestu da se urade određeni testovi, da oni budu pozitivni pa da se na osnovu toga uključuje terapija. Tako se odlaže korišćenje hemioterapije, koja, osim svog delovanja na tumor, deluje i na zdrave ćelije organizma i zbog toga ima visoku toksičnost, a takođe i manju efikasnost u odnosu na ciljanu terapiju. Efikasnost ciljane terapije je vrlo predvidiva jer ona deluje tako što blokira jedini postojeći put razvoja tumora, a podnošljivost, usled selektivnog dejstva, je značajno bolja u odnosu na hemioterapiju. Ono što je u poslednjih nekoliko godina uspeh jeste to da postoji mogućnost da se kod određenog broja pacijenata biološka terapija može uključiti, dok to nije slučaj za imuno terapiju. Nju obezbeđujemo putem donacija, kliničkih studija i na taj način možemo da obezbedimo pacijentima terapiju, ali preko zvaničnog RFZO je još uvek jako teško da obezbedimo svu tu terapiju – kaže dr Goran Stojanović.

Imunološka terapija predstavlja pravu revoluciju u lečenju karcinoma, pa tako i karcinoma pluća sa odličnim rezultatima i sa ovim tipom terapije se beleže dugotrajna delimična ili potpuna povlačenja metastatskih tumora. Na taj način postiže se osnovni cilj u lečenju raka, a to je da se rak pretvori u hroničnu dugogodišnju bolest, poput drugih nemalignih bolesti. Ovi lekovi ne deluju na tumor, već direktno na imunski sistem organizma tako što prekidaju blokadu imunskog odgovora koju tumor izaziva i pojačavaju odblokirani imunski odgovor organizma na tumor kojim se ubijaju tumorske ćelije.

Načelnik centra za klinička istraživanja dr Bojan Zarić, navodi da pacijenti sa ovakvom terapiju nemaju nus pojave, kao što je to slučaj kod primanja hemoterapija.

– Povraćanje, bolovi, gubitak kose, obrva, gubitak apetita… to nisu propratni simptomi ovakve terapije. Bitno je da se naglasi da se ovim načinom lečenja ne produžava samo život pacijentu, već se i kvalitet života znatno povećava. Za sada se ova terapija pokazala odlično, odnosno kod pacijenata koji je primaju je tumor u stanju mirovanja ili se značajno smanjio – kaže dr Zarić.

Da je ovo tihi ubica koji nema jasne simptome, ali da najsavremenija terapija dobro deluje dokazale su i pacijentkinje koje se trenutno leče na Institutu od karcinoma pluća. Sve tri su otišle kod lekara sa simptomima koji nisu ukazivali na ovu opaku bolest.

– Zabolelo me je nešto sa desne strane, gde mi je jetra. Takođe sam se zamarala često pa sam zbog svega toga otišla na pregled. Snimili su mi i pluća i ustanovili da imam promenu pa su me uputili u Institut. Uvek sam mislila da mene to ne može da snađe jer nisam imala nikada ni upalu pluća.

- Doktori su mi izvadili dva čvora iz štitne žlezde kako bi ih uzeli na ispitivanjima. Pokazalo se da bi mi najbolje odgovarala imunološka terapija i sada se tako lečim. U pitanju je jedna tableta koja se popije ujutru na prazan želudac i ja jako dobro reagujem na nju. Doktori su zadovoljni jer se karcinom ne širi – kaže Ljubomirka Šestović, pacijent.

Keri Erika deli bolničku postelju sa Ljubinkom, ali je zapravo došla u Institut u Sremskoj Kamenici zbog bolesnog srca.

– Napunila sam se vode i lekari su me prebacili na Institut sa mogućom dijagnozom temponade srca. Kada su mi izvukli vodu u uzorku su otkrili da je ona maligna, pa su tražili i odakle je to došlo. Tako sam i otkrila da imam rak pluća i to u četvrtom stadijumu, da imam metastaze, čestice raka u plućnoj i srčanoj maramici. Tada krećem sa hemoterapijom i bioterapijom. Kada sam primila šest hemoterapija, nastavila sam sa bioterapijama što i dan danas primam. Od tada je sve krenulo na bolje. Kada sam primala hemoterapiju imala sam jake bolove, nisam mogla puno da hodam, nisam mogla da jedem. Danas sam dobro, ugojila sam se 10 kilograma, bolove nemam, apetit se povratio. Kancer mi se drastično smanjio i to više od 50 odsto – zadovoljno priča Erika.

Njihovu sudbinu deli i Daliborka Antić koja je na kontrolu otišla zbog štitne žlezde.

– Uz pomoć ultrazvuka štitne žlezde sam saznala da imam karcinom pluća. Duga 22 meseca sam primala jedan lek, pa sam onda prekinula i primila hemoterapiju, a onda sam četiri meseca bila na pauzi. Sad sam krenula ponovo sa novim lekom koji se pokazao odlično budući da se danas dobro osećam – kaže Antićeva.

Trenutno se u Institutu iz donacije leči 6 pacijenata najnovijom imunoterapijom, a ciljanom terapijom još 45 pacijenata i rezultati su za sada ohrabrujući. Prethodne generacije ciljanih lekova su već prepoznate od strane Fonda, dok se nove ciljane i imunoterapijske opcije sporadično koriste, uglavnom kroz donacije, studije ili odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente. Najsavremenije terapije se uključuju onim pacijentima kod kojih se utvrdi postojanje biomarkera kao pokazatelja najveće verovatnoće da će pacijent reagovati na neku od tih terapija. Terapijski odgovori, potpuno ili delimično povlačenje tumora, kod mnogih pacijenata su dugotrajni. Na taj način karcinom pluća, postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest.

Simptomi karcinoma pluća

Simptomi koji ukazuju na pojavu karcinoma pluća su najčešće slični simptomima pušačkog bronhitisa, ponavljanih infekcija disajnih puteva, hroničnog opstrukcijskog bronhitisa – dakle najčešćih hroničnih stanja i bolesti disajnih organa, što upravo najčešće ometa sumnju na ovu tešku bolest, te se bolest kasno prepozna. Među najčešćim simptomima su kašalj, suv ili sa iskašljavanjem sekreta, otežano disanje i/ili osećaj nedostatka vazduha, bol u grudnom košu, promuklost. Neretko neobjašnjiv umor, ponekad iskašljavanje sukrvice ili krvi koje uvek pacijenta vodi lekaru, ili otok vrata i lica, gubitak apetita i telesne težine, bol ramenu.

Treba imati na umu da su upravo kašalj sa iskašljavanjem i otežano disanje takođe uobičajeni simptomi pušačkog bronhitisa i hronične opstrukcijske bolesti pluća, pa ti pacijenti često promenu karaktera ili inteziteta kašlja ne dovode u vezu s ovom teškom bolešću. Osobe sa plućnim karcinomom ponekad imaju česte respiratorne infekcije, poput zapaljenja pluća, a poseban oprez je potreban kod pacijenata kod kojih se pneumonije javljaju u kraćem vremenskom intervalu u istom plućnom krilu. Kod trećine pacijenata koji imaju karcinom pluća, javlja se izraženi gubitak telesne mase i malaksalost. Bol u ramenu ili ruci, povremeno su simptomi, i često se dugo leče pogrešno – fizikalnom terapijom, kod reumatologa ili neurologa, dok ne postane očigledno da je reč o uznapredovalom karcinomu pluća sa urastanjem u nerve.

Pušači od svoje 50-55. godine, treba da idu na redovne godišnje preglede, pri čemu se savetuje na svakih nekoliko godina i takozvani niskodozni skener pluća. Bolesnici sa hroničnim bronhitisom, osim zajedničke pušačke istorije, dele i zajedničke patogenetske mehanizme nastajanja karcinoma pluća, stoga se ovim pacijentima preporučuje da urade radiografiju pluća jednom na godinu ili dve dana. Genetika, takođe, igra značajnu ulogu u nastajanju karcinoma pluća, te su u većem riziku da obole od ove bolesti osobe kojima je član porodice imao rak pluća, rak grla i bilo koje druge maligne tumore.

Praktično, uvođenjem najsavremenijih imunoloških i ciljanih terapija pacijenti imaju mogućnost da dobiju inovativni lek na bazi karakteristika samog tumora, što značajno povećava šanse za preživljavanje. Međutim i ciljana i imunoterapija je do sada našim pacijentima bila dostupna samo kroz donacije ili učešće u kliničkim studijama, iako se već daje u većini evropskih zemalja. Kao udruženje nadamo se i borimo da ove grupe lekova uskoro budu odobrene na teret zdravstvenog osiguranja i za građane Srbije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)