TREBALO JE DA POSLUŠAMO ĆOSIĆA I PODELIMO KOSOVO! Scenarista SENKI NAD BALKANOM o tome šta je prava istina o KiM

Jedan od najčitanijih srpskih pisaca srednje generacije Dejan Stojiljković svakim svojim novim književnim delom ostavi dubok trag na literarnoj sceni. Romani “Konstantinovo raskršće”, “Znamenje anđela”, “Duge noći i crne zastave”, “Olujni bedem”, “Kainov ožiljak”, postali su bestseleri a na ovogodišnjem Sajmu knjiga koji je u toku Stojiljković se predstavlja sa reizdanjem zbirke priča “Leva strana druma” i stripom “Duge noći i crne zastave” rađenim po njegovom romanu za koji je napisao scenario.

U intervjuu za Aferu Dejan Stojiljković govori o svom književnom radu, uticaju istorije na današnji srpski trenutak, problem Kosmeta ali i otkriva da li planira da napiše roman o 5. oktobru.

Vaš bestseler roman „Duge noći crne zastave“ dobio je upravo i svoju strip verziju. Šta je to što strip ima što knjiga ne sadrži?

-Za početak, ima izvanredne stripovske umetnike koji su majstorski uradili posao: Aleksa Gajić, Ivica Sretenović, Ivan Stojković i Tiberiu Beka. Njihov zadatak nije bio nimalo lak – ilustrovati na inovativan i moderan način jednu priču iz srednjeg veka. Sama radnja stripa prati radnju romana ali postoje određene promene, pre svega u ritmu, a ima i nekih scena kojih nema u knjizi.

Kako je vama kao piscu bilo da se vratite u srpski srednji vek i doba Kneza Lazara?

-Srednji vek je uvek velika inspiracija, neiscrpni majdan tema, priča i likova. Šteta što nije više obrađivan u našoj književnosti, doduše, u srpskom stripu je prisutan još od pre Drugog svetskog rata, zahvaljujući radovima nekih starih majstora poput Lobačeva i Solovjeva. Doba kneza Lazara je bilo prelomni trenutak u našoj istoriji i njegove posledice odjekuju i danas.

Kao nacija se kunemo u kosovske junake ali koliko zapravo znamo o tome ko su bili Miloš Obilić, Kosančić Ivan, Toplica Milan…?

-Pa, evo za početak, sva tri imena koja ste spomenuli pripadaju fiktivnim likovima koji su plod narodne mašte. Plemići sa tim imenima nikad nisu postojali. Opet, oni su metafora, erhetip, simbol… Oni u sebi sažimaju ono najbolje što naš narod ima, oni u sebi nose slobodarski duh, viteštvo, čojstvo, gospodstvenost, snagu karaktera, veru u Boga… Bojim se da smo danas u priličnoj meri zanemarili te vrline.

Nedavno je Jujtub cenzurisao spot o Kosmetu i stadanju Srba grupe Beogradski sindikat. Ko se i zašto plaši istine o Kosovu?

-Pitanje je šta je prava istina o Kosovu. Svi imaju svoju istinu. Srbi sa Kosova, Srbi u Srbiji, Srbi u dijaspori, Albanci, međunarodna zajednica… Sindikalci su glasno progovorili o nepravdi i pogromu koji se tamo dešava a koji je orkestriran sa strane, od međunarodnih moćnika koje je baš briga za Srbe i Albance podjednako, već imaju naum da sprovedu neke svoje interese pod krinkom nekakvih „ljudskih prava“ i „demokratije“. A znamo da Zapad ima vrlo čudne aršine kada su takve stvari u pitanju. Njima će varvarstvo danas biti demokratija, ako je negde na Kosovu ili Ukrajini ili Afganistanu ili bilo gde, ali kada su njihovi interesi ugroženi, kao na primer, u slučaju migrantske krize, nema tog varvarstva koje neće primeniti da bi sačuvali tu svoju „demokratiju“. Osetili smo to na svojoj koži 1999. osećamo i sad.

Da li je podela Kosmeta ključ za konačno rešenje ovog viševekovenog problema?

-Bojim se da nisam dovoljno kompetentan da o tome dajem sud. Lično mislim da je za to kasno. Možda je trebalo da se odradi kada je to predlagao Dobrica Ćosić, ali su ga tada pravili budalom i proglašavali izdajnikom razni „patriote“. I da opet ponovim – nije ovde ključna stvar u teritorijama, nego u ljudima. Šta ćemo sa ljudima koji tamo žive? Pita li njih iko išta?

Da li je intelektualna javnost Srbije dovoljno uključena u raspravu o pitanju Kosova i Metohije?

-Intelektualna javnost je, bojim se, čak i previše uključena u tu raspravu, što stvara potpunu konfuziju. Nema ko se nije oglasio povodom toga i dao svoje mišljenje, ma koliko nekompetentno i pogrešno bilo. Obaška što se pitanje KiM poteže uvek kad treba da se zabašure neki drugi problemi. Čim nešto zaškripi na polju ekonomije, socijalne zaštite, međunarodnih odnosa itd. političari stave na dnevni red pitanje Kosova i tako ga instrumentalizuju i manipulišu nesrećom tog naroda dole. To rade, vrlo perfidno, i neki intelektualci koji su se lepo ovajdili od svog „patriotizma“.

Nedavno se pojavilo i reizdanje vaše zbirke priča „Leva strana druma“. Kojom stranom druma Srbija danas treba da ide, ka Briselu, Moskvi ili nekom trećom stranom?

-Da smo pametni, mi bi sebi napravili neki svoj put, ne bi stalno zavisili od drugih. Nema sreće za Srbina ni u Moskvi ni u Briselu ni u Vašingtonu… Nego ovde, u Srbiji. Ali to nikako da shvatimo.

Kako je biti pripadnik srednje generacije u Srbiji u ovom trenutku?

-Nas su satrle devedesete, posle nas je dokusurila takozvana „tranzicija“. Prosečni pripadnik moje generacije živi kod roditelja, nema ni pet godina radnog staža, radi neki posao za koji je bedno plaćen, ima porodicu koju jedva izdržava, vozi auto star najmanje dvadeset godina, ratni je veteran, ima povišen pritisak i šećer i reumu i stalno se poziva na neka „dobra stara vremena“. Bojim se da smo mi odsvirali svoje, nadam se samo da ipak ima nade za našu decu.

Koscenarista ste hit serije „Senke nad Balkanom“, šta možemo očekivati u drugoj sezoni koja je pred nama?

-Mnogo obrta, uzbuđenja, trilera… Neke nove likove poput Ivana Meštrovića, kneza Pavla, Josipa Broza… Misteriju vezanu za izgradnju spomenika Neznanom junaku i rušenje tvrđave Žrnov… I puno, puno krvi. Radnja se događa šest godina nakon prve sezone, 1934. godine, dosta toga se promenilo, nacisti su došli na vlast, ustaše i VMRO planiraju ubistvo kralja, Evropu potresaju promene, kraljevinu Jugoslaviju takođe…

Pre nekoliko dana imali smo „punoletstvo“ petooktobarskih promena, neki kažu i puča. Planirate li da napišete knjigu o 5. oktobru?

To nije moja tema. Ne bih imao šta pametno i novo da kažem. Osim toga, takva knjiga već postoji, napisao ju je moj prijatelj i kolega Zvonko Karanović i zove se „Tri slike pobede“. Za dlaku joj je svojevremeno izmakla NIN-ova nagrada. Tu knjigu treba svaki Srbin da pročita.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Nedeljnik Afera)