OBRAZOVANJEM PROTIV PREDRASUDA: Živana je pripadnica romske nacionalne manjine i bori se za RAVNOPRAVNOST! (FOTO)

Svojim radom, mlade žene koje su uključene u društveno-političke aktivnosti mnogo puta su pokazale da je upornošću i velikim zalaganjem moguće rešiti i najveće probleme romskog naroda.

Prema istraživanjima domaćih i međunarodnih organizacija, najveći problemi sa kojima se Romkinje susreću su nedovoljno obrazovanje, rodna ravnopravnost i česta diskriminacija u porodici i društvu.

Ove nedaće, sa kojima se romski narod susreće već decenijama unazad, jedino je moguće rešiti udruživanjem i zajedničim delovanjem mladih, obrazovnih i harizmatičnih žena – kaže Živana Živanović stručna saradnica pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.

Angažovanje mladih Romkinja u društveno/političkom životu je veoma važno.

Šta je Vas podstaklo da se bavite ovim poslom?

Veoma je važno da Romkinje participiraju u društvenom uređenju svoje zajednice kroz direktno učešće u nevladinom sektoru, političkim strankama ili na neki drugi način.

Postoje Romkinje koje su uspele da se izbore za svoju ravnopravnost, pre svega u svojoj porodici i u čitavoj romskoj zajednici, među kojima sam i ja. Želela sam da se obrazujem i da na taj način uzmem aktivno učešće u donošenju odluka kako bih lično dala svoj doprinos u poboljšanju položaja romske zajednice, naročito Romkinja.

Na koji način Romkinje mogu i moraju da se uključe u kreiranje svog životnog prostora i kako da Romkinje u ovom društvu postanu ravnopravni sagovornici, koje će svi uvažavati?

Mi živimo u društvenom uređenju u koma vlada patrijarhat. Kada govorimo o globalnim promenama, nemoguće je samo našminkati sve te nepravde, već je neophodno stvari menjati iz korena.

Mnogo većim aktivizmom i većim uključivanjem Romkinja u proces odlučivanja nekih krucijalnih stvari, kao što su zdravstvena, obrazovna i materijalna problematika, rešiće se nagomilani problemi Romkinja. Iz tog razloga odlučila sam da se kandidujem za Nacionani savet romske nacionalne manjie i to na listi "Sveevropski romski pokret" koja je uspela da više nego ubedljivo pobedni na izborima, osvojivši 85 posto glasova ili 32. mandata.

Kroz Nacionalni savet isključivo ću se baviti zastupljenosti Romkinja u društveno-političkom delovanju, kao i informisanjem na maternjem jeziku, obzirom da mi je to buduća struka i da sam ja studentkinja novinarstva.

Koliko organizacije civilnog društa mogu da pomognu ženama u rešavanju njihovih problema?

Solidarnost je ključ u rešavanju problema Romkinja. Međusobno povezivanje postoji i danas u romskim mahalama, ali problem se javlja u neznanju i neobrazovanju.

Organizacije civilnog društva okupljaju žene koje deluju širom naše zemlje. Nevladine organizacije su važna karika između pripadnika romske zajednice i institucija. Sve najvažnije akcije vezane su za lokalni nivo, a najveći broj organizacija deluje upravo tu.

One su u neposrednom kontaktu sa romskom zajednicom. Važno je samo da više radimo sa našim sunarodnicima na terenu.

Da li se slažete da su najveći problemi Romkinja, zapravo rodna ravnopravnost i diskriminacija? Kak to otkloniti ili umanjiti?

Ne slažem se u potpunosti. U proteklih nekoliko godina situacija po pitanju rodne ravnopravnosti i diskriminacije Romkinja se drastično promenila u pozitivnom smislu.

Kao primer dobre prakse mogu da navedem gospođu Jelenu Jovanović koja je prva poslanica u pokrajinskom parlamentu. Ja sam zaposlena u pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, upravu, propise, nacionalne manjine - nacionalne zajednice i direktno sam zadužena za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, kao stručni saradnik.

Ovo je svakako pokazatelj da Romkinje mogu da rade vrlo odgovorne poslove i da kroz svoj rad budu primer čitavoj romskoj nacionalnoj manjini, a naročito Romkinjama. U Srbiji ima još puno Romkinja koje su visoko obrazovne ali trenutno nisu angažovane.

Smatram da treba da nas bude što više, na svim nivoima. Na ovaj način umanjuju se stereotipi, predrasude i diskriminacija.

Bonus video

Kratki Espreso, deveta emisija!

(Espreso.co.rs)