NA MUKOTRPAN RAD NAUČENI OD MALIH NOGU! Veljko ima 15 godina, a žuljevi na njegovim rukama postideće mnoge (FOTO)

Veljko Laković koji ima tek 15 godina sa tri godine starijim bratom Stefanom iako tek stasali, stare su drvoseče sa debelim žuljevima na dlanovima.

„Sad pobijamo bion on se udara u drvo da bi se lakše provukao vlaček, jer je tako lakše, nego da se vlaček provlači ispod njega. Kada je veći trupac, drvo priteže i ne možeo da podvučemo vlaček”, priča Stefan kao već dovoljno iskusan radnik.

Na teške poslove navikao je i Veljko koji je u šumu od malih nogu.

„Prva sam godina srednje škole i ovo mi je zanimacija. Kada se gleda sa strane čini se da je težak posao, ali vremenom postaje navika. A i volove sa kojima svakodnevno radimo obožavam, oni su isto što i ljudi”, priča Veljko koji od desete godine je zadužen da vodi volove, obaljuje i kreše stabla. Čim ga je otac naučio da radi sa motornom testerom poveo ga je u šumu.

Milijan je glava kuće i najveći deo posla prihvata na svoja leđa.

„Rad u šumu je prilično težak, ali ja sam navikao radim to već 20 godina, deca kako rastu i oni uz mene. Posle škole i vikendima samnom su u šumi. Uglavnom stabla izvlačimo volovima. Svi su uključeni i supruga. Nemam puno zemlje pa moramo da radimo u šumi”, kaže najstariji Laković dodajući da svi moraju da slušaju pa i volovi.

"Ponekad mi dođe i neki drug pa mi pomogne. Sledeće godine, ako bude sreće, da uvećamo sa još jednim parom volova, jer sa sa njima čovek može sam da radi, a sa mašinama je potrebno više ljudi”, navodi Milijan koji kaže da je za njih ovo fin posao jer je i lepa zarada.

Šumar za ove vredne ljude ima samo reči hvale.

„Vredni su i mlađih radnika od njih nema, ai rade sa volovima oni manje štete nanose stablima i šumi, mašine više lome. Ovde sam da vidim kako su složili šumski red, da li su gulili panjeve da li je stablo dobro okresano”, kaže šumar Radovan Šiljković koji navodi da je ovo redovna doznaka koja se svake godine vrši po odeljenjima.

A da čeljad budu sita brine majka. Ovog jutra zlatarskom šumom širio se miris prave domaće pita.

„Za muža i decu ono što oni najviše vole, domaća pita, valjda im je to najlakše u šumi da jedu. Težak je ovde rad. Momci pravo iz škole idu u šumu na posao, ne pitaju šta treba znaju da moraju. Nikada im nije teško, rade od malena”, kaže Mirjana.

Njen posao je da ustane oko pet, pola šest i da spremi sve što treba da se ponese za hranu kao i da stoku namiri kući.

„Sve moram da završim da bi krenula sa njima u šumu, jer je kratak dan pa da bi što više uradili. Borimo se dok njih iškolujemo i dok postanu svoji ljudi da mogu da zarađuju za sebe na neki drugi, lakši način. Mlađi Veljko upisao je srednju školu u Novoj Varoši i putuje svaki dan, stariji je u Užicu u školi i on koristi svaki slobodan trenutak da dođe da nam pomogne jer zna da mora, jer nam je to jedini izvor prihoda koji imamo do sada”, priča Mirjana.

Neretko iz planine i guste borove šume odjekne pesma majke i sina koja odzvanja brdima i zlatarskim dolinama.

BONUS VIDEO: Branko Ružić za Espreso o svim temama

(Espreso.co.rs / glaszapadnesrbije.rs)