BAKA MARA ŽIVI PRAVU SRPSKU PRIČU: Ponosna je KUMA kralja Aleksandra, a u njenim očima vidi se sudbina Srbije

Marija Jovanović (84) je najpoznatija baka u Krupnju. Tačnije, ona živi u Zavlaci i nema tog meštanina koji nije čuo za Mariju, kumče kralja Aleksandra Karađorđevića.

Njoj je krštenje ostalo zauvek urezano u pamćenje, a samim činom se dičila cela njena porodica, a bilo ih je dosta. Gospođa Marija, sada već starica je deveto žensko dete Vladimira i Cvete Lukić. Mariji je njen dragi kralj dao ime po kraljici Mariji, njegovoj ženi.

Nju je kralj Aleksandar Karađorđević krstio na zadovoljstvo cele porodice koja je materijalno dosta oskudevala u prošlosti. Kralj i Marijin kum, Karađorđević poklonio joj je na krštenju poklone o kojem nam je Marija pričala sa velikim zadovoljstvom.

Ipak, ostala joj je samo jedna materijalna upsomena sa krštenja koju joj čuva unuk.

Moj kum mi je poklonio na krštenju šest zlatnika "napoleona", zlatan lančić i sveću s trobojkom, i bila sam toliko srećna kada su mi posle prepričavali kako je sve izgledalo. Bila sam mala devojčica kada se sve dešavalo, ali pamtim neke detalje, rekla nam je Marija koja iako bolesna, nije mogla da sakrije smešak koji joj se nesvesno pojavio na licu.

"Kraljevsko trojstvo" i čin krštenja, ova starica nikada neće zaboraviti.

Sudeći po njenim rečima, to je bio jedan od najlepših događaja koji su joj se ikada desili u životu. Ipak, na njenu žalost sveća sa trobojkom koja joj je bila izuzetno draga je ukradena.

- Svećnjak je imao lepo postolje i bio je ukrašen prelepim ružicama. Živeli smo na Bežaniji u stanu davno, ali je došlo do pljačke. Lopovi su nam ukrali novac, ali i svećnjak, bila sam očajna, priča nam Marija.

Nju život nije mazio, a celo detinjstvo je provela u siromaštvu. Kada je malo stasala, otac je ćerkama rekao da je vreme da "svaka ode svojim putem".

Marija je odustala od školovanja iako je toliko želela diplomu.

Udala se za sada već dugogodišnjeg partnera, Živana Jovanovića koji ima punih 86 godina. On je bio siromah, pa nije imao para da plati kola na vašarima, a ona je uvek igrala do kolovođe.

U braku smo 64 godine, zapravo ceo život. Imamo pametnu decu, i šta smo uspeli da im obezbedimo, uspeli smo. Oni su dobra deca i ponosni smo na njih, kaže Marija. Na pitanje, "ko je glavni u kući", Marija je odmahnula glavom.

Kako ko je glavni? Pa muž je glavni ko bi bio, ne može žena biti glavna, rekla je autoritativnim tonom starica i sve nas nasmejala od srca. Dodala je kako se mora slagati sa mužem jer su oboje "matori".

Celog života je bila zdrava i krepka, a mnogi je pamte kao marljivu domaćicu. Ipak, njena najveća želja da se školuje, nije se ostvarila.

Ostao mi je samo zlatan lančić, nemam ništa drugo niti tražim. Svoje sećanje ću u grob odneti. Kralj mi je poslao poklone, haljinice, obućicu i to je bilo moje. Kada je trebalo da mi daju ostatak, nije bilo ničega jer je otac dao sestrama dukate. One su bile preče jer su bile starije, a red je morao da se zna. Otac se ponosio što smo sve to dobili od kralja, ali kada je došao red na mene, nisam ništa dobila. Samo mi je najstarija sestra školovana, ostale smo bez škole i znanja. Sve smo nepismene. Trebao je mene da školuje, ali nije mogao. Šta sam ja mogla? Prihvatila sam sudbinu da se udam što sam i uradila, rekla je Marija za Espreso.

Ona je dodala kako ženska deca u to vreme nisu mogla da zarađuju već da je to bio posao muškaraca.

Ja sam išla da orem njivu, da kopam. Koji je to život bio? Nikakav, samo jedna muka, beda podeljena na nas devet, rekla je ova baka i dodala:

- Verujem da je sudbina bila što su se mnoge sestre poudavale tako brzo i što je sav teret pao na nas tri. Otac mi je bio slab i bolestan, a mi smo dana provodile u radu.

Sada, Marija je jedina preživela od svih sestara. Ceo život je provela u dronjcima bez ikakve zaštite, a veći deo života pamti i po ratu.

Njen sin, Srboljub Jovanović (55), skoro svaki dan posećuje roditelje koji žive nedaleko od centra. Kuću ne možete promašiti jer je jedna jedina, a Marija i njen suprug nemaju komšije u blizini.

Moja majka je sada već bolesna i otežano se kreće. Ipak, i dalje je služi mozak, i najviše voli da dočeka goste sa kojima će popričati. Ona mi je više puta ispričala sve o krštenju i znam koliko je ponosna na činjenicu da ju je lično kralj krstio, ispričao nam je Srboljub koji je takođe ponosan na svoje ime.

Na pitanje da li je probala da stupi u kontakt sa porodicom Karađorđević, Marija nam je odgovorila odrično.

Ne ide to tako. Nije nam se od tada niko javio, a ja sam previše stara sada za to. Ja imam jaku želju da ih upoznam, volela bih da me posete, da popričamo. Sada sam stara i nemam snage za put, rekla nam je Marija iskreno i dodala kako bi "mladom kralju" poručila "kako je puna sreće što je došao da je vidi za života".

U vreme komunizma, ona se nije krila, već je ponosno isticala svog milog kuma, Aleksandra Karađorđevića. Sada, svi u selu znaju ko je kumče kralja, ali kaže kako ima dosta zavidnih komšija na koje ne obraća pažnju.

Danas nema sloge nigde, pa i deset prstiju na rukama ne mogu da se slože. Ja u kući imam mir, dođu neke lutke, ali moramo da se slažemo, kaže ova baka.

Ona vreme provodi sedeći uveče u bašti dok preko dana hrani kokoške sa suprugom. Kaže kako sa njim uglavnom priča o tome šta će se jesti i piti tog dana.

Najviše volim da pravim piletinu. Juče sam zaklala pile i napravila supu. Muž me je tada pitao, "kad ćeš baba opet klati" i slatko smo se ismejali. Jedno pile, dva ručka. To su mali pilići, ali je sltako sve, priča sa velikim zadovoljstvom ova baka.

- Kod nas nema koncentrata, pa su i jaja predivna. Meni ništa ne treba više, samo da dočekam nekoga i da popričam sa nekim, dodaje ona iskreno.

Marija nam je na kraju rekla kako iskreno veruje da će joj se želja da upozna Karađorđeviće ostvariti i da se nada poseti iz Belog dvora.

Pogledajte bonus video: