Rad narodnih kuhinja – plemenitost na delu

Narodne kuhinje, jedan od najboljih humanitarnih projekata, čiji je cilj podrška delu stanovništva kojem je neophodna pomoć, funkcioniše u našoj zemlji već decenijama unazad. Kompleksno uređen, organizovan, odgovoran, temeljan i istrajan u svojoj odluci da naše društvo učini humanijim i boljim, ovaj sistem brine o nekoliko desetina hiljada ljudi koji se oslanjaju na topli obrok narodnih kuhinja.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji (bez Beograda i KiM), radi 76 narodnih kuhinja u kojima usluge koristi preko 35 000 ljudi. U Beogradu su aktivna 52 distributivna punkta, a procene su da se u prestonici preko 12 000 ljudi oslanja na ovaj vid pomoći. Broj korisnika narodnih kuhinja je prilično varijabilan. Iako pokazuje tendenciju rasta, primetno je da se u zimskim mesecima redovi ispred narodnih kuhinja drastično povećavaju. Leti se potreba za obrocima smanji, jer mnogi na sezonskim poslovima zarade i bar donekle zadovolje egzistencijalne potrebe. Aktivisti i saradnici Crvenog krsta upozoravaju da čak trećinu svih korisnika narodnih kuhinja čine maloletnici, što je zabrinjavajući podatak.

Rad narodnih kuhinja finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i delom lokalne samouprave. Od ekonomske snage lokalne zajednice u velikoj meri zavisi i funkcionisanje ovog vida pomoći. Iz tih razloga, kvalitet hrane i broj korisnika razlikuje se od mesta do mesta.

“Vlada Srbije obezbeđuje sredstva u budžetu za nabavku deset osnovnih namirnica i distribuciju do svih narodnih kuhinja. Sa druge strane, lokalna samouprava finansira pripremu obroka, komunalne troškove, struju, namirnice koje se ne mogu skladištiti duži vremenski period, kao i one koje se ne mogu nabavljati centralnim nabavkama”, objašnjava stručna saradnica Crvenog krsta Srbije Jelena Radojičić.

Realne potrebe za obrocima iz narodnih kuhinja daleko premašuju postojeći obim. Ipak, humani ljudi koji stoje iza ovog kompleksnog sistema podrške, trude se da ravnomerno rasporede pomoć i dopru do svakog potencijalnog korisnika. Uz čitav dosadašnji uložen trud, postoji prostor za unapređenje i podršku ovom izuzetno humanom projektu. To se pre svega odnosi na potrebu za transportnim vozilima za distribuciju hrane, novim instrumentima i kuhinjskim pomagalima za pripremu obroka, frižiderima za čuvanje namirnica i slično. Obnova kuhinjskih pomagala uticala bi i na kvalitet obroka, dok bi za mnoge opštine i gradove od velikog značaja bilo oživljavanje programa kuhinje na točkovima. U tom smislu, topli obroci distribuirali bi se na kućne adrese starijih lica, kao i osoba sa invaliditetom.

Veliki ljudi iza sebe ostavljaju velika dela. Iako se na prvi pogled ne vide, iza sistema narodnih kuhinja kriju se mnogobrojni pojedinci koji vraćaju veru u čoveka i njegov humani potencijal. Staviti potrebe drugih na prvo mesto, raditi za dobrobit narodnih kuhinja i biti njihov donator znak je velike vrednosti. To je odlika najvećih i najboljih.

(Espreso.co.rs)