NEMA VIŠE PSIHOLOŠKINJA, SEKRETARKA, BORKINJA! SANU doneo odluku koja je razbesnela sve žene u Srbiji (FOTO)

Odbor za standardizaciju srpskog jezika Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti je objavio dugo očekivanu Odluku kojom se, sa aspekta najvišeg lingvističkog autoriteta za srpski jezik, stavlja tačka na sve dalje tvrdnje o ispravnosti „rodno diferenciranog jezika“ .

Odbor za standardizaciju srpskog jezika je do sada raspravljao i zvanično reagovao na pitanja koja su se odnosila na nazive zanimanja ženskih osoba – odluka br. 57: Kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba (Spisi Odbora za standardizaciju, X, 2008, s. 98–104).

O tome postoje pojedinačni prilozi srpskih lingvista (Kovačević, Klajn, Bugarski, S. Savić i drugi).

Ovom prilikom ističe se potreba za preciznijom preporukom i stavovima kako bi se izbegla banalizacija jezičke teorije – da se zbog prisustva ili odsustva neke gramatičke kategorije može zaključiti o prisustvu ili odsustvu neke ravnopravnosti ili diskriminacije u jeziku.

Takođe, stav da je samo rodno diferenciran jezik – jezik rodne ravnopravnosti podrazumeva da jezici koji ne poznaju gramatičku kategoriju roda nisu ili ne mogu biti jezici rodne ravnopravnosti.

Time se, prema odluci implicitno, diskriminišu govornici onih jezika koji ne poseduju odgovarajuće gramatičke kategorije, poput engleskog jezika. A upravo je na anglosaksonskom govornom području pitanje rodne ravnopravnosti u jeziku rešeno na sasvim drugačiji način – potpunom neutralizacijom obeležja roda u retkim slučjaevima gde se ono javlja: na primer, umesto chairman preporučuje se korišćenje chairperson, a umesto policeman – police officer.

Ovo kako je navedeno implicira postojanje drukčijeg stava u okviru teorije rodne ravnopravnosti, potpuno suprotnog onom koji se širi u našoj javnosti, a to je stav da se rodna ravnopravnost zapravo obezbeđuje upotrebom rodno neutralnih oblika, dok insistiranje na obeležavanju pola u kontekstu u kome je taj podatak irelevantan može ukazivati na diskriminaciju.

Korišćenje paralelnih formi ili navođenje forme u muškom rodu sa oznakom za nastavak u ženskom rodu nepotrebno opterećuje rečenicu, uz sasvim izglednu mogućnost njenog dovođenja do apsurda (Svi prisutni/prisutne na ovoj proslavi bili/bile su nedvosmisleno razočarani/razočarane itd.), te ih zbog toga ne treba koristiti.

Nacrt teksta odluke sačinila je Sofija Miloradović, član Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Nacrt je razmatran na sednici od 24. februara 2011. godine i usvojen kao odluka br.60. Prethodno je ovaj tekst razmatralo i usvojilo Naučno veće Instituta za srpski jezik SANU.

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs)