OVE SAMOHRANE MAJKE SU ŽRTVE PRIVATNIH IZVRŠITELJA: Tatjani sledi ISELJENJE, a SUDBINA ostalih MAJKI JE TRAGIČNA!

Privatni izvršitelji su postali glavni "strah i trepet" za mnoge porodice u Srbiji. Počevši od ratnih veterana, porodica sa decom, pa do samohranih majki koje nakon iseljenja mogu da završe samo na ulici.

Iako je prošlo više od godinu dana od izbacivanja Branke Havatmi i Julijane Terek, ovim majkama nadležne institucije nisu ponudile nikakvu pomoć niti alternativni smeštaj.

Samohrane majke tvrde da su žrtve prevaranata koji su uspeli da njihovu stambenu imovinu prodaju ili pred sudom prikažu kao svoje vlasništvo, a njih potpuno sklone iz pravnih procedura. Na kraju se kako kažu, može doći do zaključka da se država u takvoj situaciji "stavila" na stranu "dželata" i pomogla im da efikasnije sprovedu nepravdu.

Samohranoj majki, Tatjani Aničić ponovo preti ulica jer iako se odbranila nekoliko puta od prinudnog iseljenja, najavljeno joj je novo, ali ovog puta bez tačnog vremena i datuma.

Tatjani je ovo jedna od najtežih životnih situacija do sada, a strah joj se od pre par godina "uvukao u kosti". Ne samo njoj, već i njenom sinčiću koji kad god čuje sirene i policiju pita mamu da li će ih "čike sada izbaciti na ulicu".

Naime, Boromir, njen šestogodišnji sin takođe živi u strahu, ali je u skladu sa godinama, veći optimista nego mama. On je prošle godine napravio sopstvene "barikade" od kamiončića koje i danas stoje jer se dete plaši da će ostati bez krova nad glavom.

Tanja ističe da je posebno zabrinuta za sina i da će je jedna njegova rečenica pratiti dok je živa.

- Boromir je video beskućnika ispred kuće kako traži stvari po kontejneru i pitao me je "mama hoćemo i mi da jedemo iz kontejnera kad nas čike izbace"? Ta rečenica mi je slomila srce, zaista, kaže Tatjana. Ona se nalazi u ovoj situaciji zbog odluka sudije prvostepenog suda, kojima nije poštovao rešenje Apelacionog suda.

Naime, bivši vlasnik njenog stana je pokrenuo parnični postupak protiv investitora i uspeo je da nju, kao zainteresovano lice, ne uključi u spor i na taj način dobije presudu u svoju korist te da povede izvršni postupak iseljenja. Bivši vlasnik stana u kojem sada živi je 2007. sačinio ugovor o razmeni ovog stana sa investitorom zgrade za drugi stan.

Tako da je ona ovaj stan kupila od investitora koji je nakon te razmene ponovo postao vlasnik stana. To je sve obavljeno u istom danu sa overnim brojevima ugovora jedan za drugim što može da ukazuje na to da su sve zainteresovane strane znale da se stan odmah nakon razmene prodaje Tatjani.

Pogledajte video:

- Ovim sam ja kao savestan kupac sklopila kupoprodajni ugovor sa vlasnikom. U prilog tome govori i činjenica da kao meru zaštite u ugovoru o razmeni jasno stoji da ukoliko investitor ne izvrši odredbe ugovora onda će obeštetiti drugu stranu (bivšeg vlasnika mog stana) drugim stanom, a ne vratiti u prvobitni stan, jer taj stan tog istog dana je prodat meni. Znači da se od prvog trenutka znalo da ja kupujem stan i svi su bili saglasni sa time. Bivši vlasnik nije u potpunosti realizovao razmenu i on 2009. pokreće parnični postupak protiv investitora u nameri da poništi ugovor o razmeni i na taj način ponovo dođe u posed stana koji sam ja već kupila, rekla nam je ranije Tatjana.

Kako je naglasila, tokom te parnice investitor koji je bio u statusu tuženog je u podnescima odgovora na tužbu i kasnije žalbe na doneto prvostepeno rešenje jasno predočio sve činjenice po pitanju ugovora o razmeni i obavestio sud da je ona kupila taj stan istog dana nakon potpisivanja ugovora o razmeni.

Na osnovu toga Apelacioni sud ukuda prvostepeno rešenje i daje uputstva da je tužilac (bivši vlasnik) u obavezi da sudu dokaže da je tuženi (investitor) vlasnik i da je u državini nepokretnosti koju traži da mu se preda - odnosno njenog stana.

Još jedna u nizu "žrtava" je i samohrana majka i umetnica, Julijana Terek. Bez prethodne najave, odnosno nakon lažnog obećanja policije i izvršitelja kada će zaista doći, na ulicu je iz svog doma (i radnog mesta) izbačena samohrana majka Julijana Terek koja je u toj prostoriji pravila umetničke programe za decu. Julijana je od svog rada školovala sina studenta.

Naime, sudski izvršitelji su u pratnji policije, i ranije više puta pokušali iseljenje samohrane majke Julijane Terek.

Ona je tada očajno vikakala:

"Nisam kriminalac, nemam bombu u kući...Mučite me, ostavljam stvari po komšiluku. I šta, kako će to da se reši? Posle 27 godina, gde da odem?"

- Obili su bravu i upali su mi u kuću, Izvukli su me iz kreveta - govorila je tada Julijana Terek, koja je bila u šoku jer mora da napusti mesto na kojem je živela i radila decenijama.

Jedan od slučajeva koji ne može, a da vas ne dotakne je svakako situacija u kojoj se našla Branka Havatmi. Ona ceo život čuva sina obolelog od cerebralne paralize i živi "kako mora", ali je barem imala krov nad glavom.

Međutim, nju su iz stana izbacile jake policijske snage koje su izvršile opsadu zgrade i tako onemogućile komšije i sugrađane da priđu i brane ovu porodicu.

Pogledajte video:

Ona je, kaže, bila spremna da plati dug koji je određen presudom, ali izvršitelj joj to nije omogućio, već je prodao stan.

Meni izvršitelj, nije dozvolio da izvršim svoju dužnost isplate tih troškova jer mi nije dostavio specifikaciju potraživanja, obavestili smo ga pre prodaje stana da sve troškove plaćamo, on je radio kako je on video situaciju i tako mi je prodao stan, objašnjavala je tada Branka Havatmi.

Isto što i Havatmijevi, tvrdio je i njihov advokat, koji je celu stvar nazvao izvršiteljskim manifetlukom. Izvršitelj mu, kako je tada rekao, nije dostavio dokumentaciju o dozvoli za izvršenje, ni o prodaji stana, ni obračun ukupnog duga sa kamatama i svim troškovima.

„Radi se po mom dubokom uverenju o dilu - cilj je bio da se stan uzme. Od prvog dana. Nije bio cilj da se dug naplati. Jer sve radnje koje su činjene radjene su u tom cilju. A Branka i ja kao njen punomoćnik ni sad ništa ne znamo, tvrdio je advokat.

Branka se tada jedino pitala da li je moguće da će ona sa 70 godina da izađe na ulicu sa isinom koji je težak invalid..

Ona nam je tada rekla kako joj najviše nedostaju pogled na Dunav, čamci, staza ispred kuće, ali i njene drage komšije.

Stan je prodat za 26.000 evra, iako vredi oko 70.000 evra. Poziv za iseljenje je upućen advokatu, a ne lično vlasnici. Branki je vraćen kusur od 1.060.000 dinara. Podsetimo, stan u kome porodica Havatmi živi, privatni izvršitelj je prodao bez obaveštenja za namirenje duga od 6.500 evra, iako je Branka bila spremna da ceo dug isplati.

Snežana Petrović se takođe suočavala sa pretnjama socijalnih radnika da će ostati bez dece ukoliko tog dana ne izađe dobrovoljno. Celodnevna odbrana porodice Petrović u Njegoševoj koju su tada preneli mnogi mediji dovela je do javnog obećanja grada Beograda da će godinu dana plaćati smeštaj ovoj porodici. Godinu dana je prošlo i postavlja se pitanje šta će dalje biti sa ovom samohranom majkom: da li će joj grad pronaći trajni alternativni smeštaj ili sve ostati na privremenom slikanju političara za novine?

Kada su pokušali da je izbace iz stana, ona se samo zapitala zbog čega je juče 50 policajaca došlo zbog dve žene sa dvoje maloletne dece?

Vlasnik stana ili kako da ga nazovem, izbacio nas je na ulicu, a jedni osnov je što je on naslednik svog oca, iako nije pravo vlasništva preneo na sebe. Po odluci Višeg suda on nije imao prava ovo da uradi. Važno je reći da ovo nije stan iz restitucije, već je cela zgrada bila nacionalizovana i to je stan iz nacionalizacije, a naš stan je iz iste izuzet i vraćen i tako smo mi postali zaštićeni stanari - objašnjavala nam je tada Dobrila.

Dobrilina ćerka Snežana, tada je rekla da u stanu žive jako dugo i da je još njena baka dva manja stana menjala za veći.

- Mi smo u stan došli kod naše rođene bake koja je živela sa nama u stanu. Moj otac 1990. godine dobija zamenski ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme. On umire 2006. godine i moja mama traži zakup na sebe kao član domačinstava sa mnom i sestrom. Međutim po zakonu iz 1992. godine, kada jedan član zajednice premine, u ovom slučaju moj otac, drugi bračni drug automatski postaje zakupac stana, dakle moja majka. Prvu presudu kada smo dobiili, rečeno je da imamo pravo stanovanja po tom zakonu iz 1992. međutim, na apelaciji gde se protivnik žalio, iako nije smeo jer spor ispod 10 hiljada ne može da ide na apelaciju, ali je on nekako uspeo, oni su ukinuli to prvo rešenje, promenili sve za 180 stepeni i doneli oduku da moramo da se iselimo, objašnjavala je ona.

Snežana je dodala da zahvaljujući rodbini i prijateljima danas nije na ulici.

Ipak, kako smo tada saznali zvaničan stav opštine je da Petrovići nisu zaštićeni stanari, da nemaju prava na stan, jer je reč o nacionalizaciji, tj. o zakonu iz 1962. godine!

Naime, u jednom trenutku načelica uprave opštine Vračar rekla je okupljenim građanima da je do zamene stanova došlo 1945. godine, a da je nacionalizacija nastupila 1962. kada je stan ostao vlasnicima, i da Petrovići zbog toga nemaju prava da traže stan.

U saopštenju, GO Vračar je navela da je u pitanju privatni spor i da opština u tome nije učestvovala.

Na kraju, majka sa dvoje dece Snežana Petrović i njena majka Dobrila, iseljene su iz svog stana u beogradskoj opštini Vračar nakon drame koja je trajala do kansih sati. Petrovićima je dat rok od osam dana da sve stvari iznesu, a stan je zapečaćen.

Kako ističu iz organizacije, "Krov nad glavom", slučaj Tatjane Aničić ne sme biti potvrda pravila koje se do sada primenjivalo u odbranama iseljenja: da najugroženiji, najranjiviji ljudi ostanu bez svog krova nad glavom i da sve to država zdušno pomaže. Kako kažu, došao je trenutak da policija, socijalni radnici i opština sistemski promene svoje ophođenje prema najugroženijim društvenim grupama.

Pošto Tatjani nije rečeno vreme iseljenja objavićemo naknadno kada je neophodno doći u ul. Visokog Stevana 54 (Dorćol) da zajedno sprečimo još jednu nepravdu. "Ne damo Tanju", poručuju iz organizacije.

Pogledajte bonus video: