BUNDE U SRBIJI SA ETIKETOM Made in Italy se prodaju do 2.000 evra! ŠNAJDERKE su otkrile kako se VARAJU SRPKINJE

U gradu Danteramo iz Kole, na jugu Italije, sredovečna žena je radila za svojim kuhinjskim stolom. Pažljivo je ušivala vuneni kaput, jedan od onih koji će se prodavati za 800 do 2.000 evra kao deo kolekcije koja se prodaje i u Srbiji.

Ali žena, koja nije želela da bude imenovana iz straha da će ostati bez posla, dobija od fabrike koja je zapošljavala svega svega jedan evro po završenom metru.

- Potrebno mi je oko sat vremena za jedan metar ili četri do pet sati za ceo kaput. Trudim se da uradim dva kaputa dnevno - rekla je žena koja radi bez ugovora ili osiguranja i kojoj mesečno isplaćuju u kešu.

Posao je našla preko lokalne fabrike koja radi odeću za neke od najpoznatijih luksuznih brendova. Posao od kuće je osnova modernog lanca snabdevanja koji se sve brže razvija. Preovladava u Indiji, Bangladešu, Vijetnamu i Kini gde milioni slabo plaćenih radnika rade od kuće i među najnezaštićenijim su u industriji zbog nesigurnog statusa, izolovanosti i slabog prisustva pravnim lekovima.

Slični uslovi postoje i u Italiji gde bi način na koji se proizvode neki od najskupljih komada odeće mogao da šokira one koji etiketu ''Made in Italy'' smatraju dokazom soficistirane veštine.

Pritisak globalizacije i konkurencije znači da je pretpostavka luksuzna - odnosno da deo vrednosti takvog predmeta znači da je napravljen u najboljim uslovima, da su ga radili vešti radnici koji su fer plaćeni - ugrožena.

Iako nisu izloženi uslovima rada u fabrici, radnici koji rade od kuće zarađuju kao i fabrički radnici. Italija nema minimalnu cenu rada ali se 5-7 evra po satu smatra nekim standardom.

Visokokvalifikovani radnici mogu da zarade 8-10 evra po satu. Ali oni koji rade od kuće zarađuju mnogo manje, bez obzira na to da li rade sa kožom , vezom ili objavljuju neki drugi umetnički zadatak.

U Đanosi, Marija Kolamita (53) kaže da je pre deset godina kada su joj deca bila mlađa, radila kod kuće venčanice, vezujući za 1,5-2 evra po satu. Za svaku joj je bilo potrebno 10 do 50 sati, a radila je 16-18 sati dnevno. - Pauze sam pravila samo da bih probudila decu i porodicu - to je bilo to - kaže i dodaje da sada radi kao čistačica i zarađuje 7 evra po satu.

- Deca su mi odrasla i mogu da radim posao gde mogu da zaradim pravu platu. Obe žene kažu da znaju i druge krojačice koje prave luksuznu odeću od kuće uz plaćanje po komadu.

Sve žive u Apuliju, ruralnoj oblasti na peti Italije sa izbeljenim ribarskim selima i kristaloplavim vodama koje turisti vole i jednom od najvećih centara proizvodnje. - Znam da me ne plaćaju koliko zaslužujem, ali su plate ovde u Apuliji niske i na kraju krajeva, volim to da radim - rekla je druga krojačica. Iako je u fabrici radila za 5 evra po satu, radila je još tri sata dnevno na crno od kuće. - Svi smo ovo prihvatili - dodala je ona.

BONUS VIDEO

(Espreso.co.rs / The New York Times)