KUKAVICE ME NAPADAJU SAD KAD NEMA OLIVERA: Dirljiva ispovest Milene Ivanović

Milena Ivanović, supruga ubijenog Olivera Ivanovića, u potresnoj i do srži iskrenoj ispovesti za „Alo!“ govorila je o životu bez supruga, o svom sinu Bogdanu, privatnoj istrazi ubistva koju vodi.

Prvi put odgovorila je na sve kritike sa kojima se suočava, a pričala je i o poslu u Vladi Srbije...

Pre svega, kako ste i kako se navikavate na život u Beogradu?

- Mitrovica je jedna mala sredina, u kojoj se svi poznaju, a Beograd je nešto sasvim drugo. U Mitrovici sam rođena, tamo sam odrasla, upoznala Olivera, a naš Bogdan je tamo odrastao. Nažalost, desilo se ono što se desilo, tako da me je to odvratilo od života na Kosovu i pokvarilo mi je sve lepe uspomene. S druge strane, u Beogradu se moj sin i ja osećamo sigurnije. Ovde smo pronašli mir koji nismo mogli u Mitrovici.

Kad već pričamo o Beogradu, kako se vaš sin navikao na život ovde?

- Vrlo lepo. Ne pita me više za Mitrovicu, a kada smo jednom otišli tamo, tražio je da se brzo vratimo. Meni je to bilo čudno, jer sam mislila da će voleti da se vrati u svoj stan, međutim, očigledno je da sve ovo što nam se desilo Bogdanu stvara preveliku presiju.

Čini se da je on zreliji od svojih vršnjaka zbog svega što mu se desilo?

- Jeste. Kada je Oliver bio u zatvoru, ja sam vodila Bogdana svakog ponedeljka i četvrtka da se viđa sa ocem. Bila je to strašna stvar sa kojom se suočava dete od tri godine. Od malih nogu je navikao da se nešto dešava oko njegovog oca. Bogdan je odrastao preko noći. Trudim se da razgovaram sa njim o svemu i da nekako prevaziđe taj period. Velika smo podrška jedno drugom i ne želim da postoje tajne između Bogdana i mene. Stalno pričamo o Oliveru i nema dana da ga ne spomenemo.

Stipendija Hilandara velika stvar za Bogdana

Vaš sin je dobio stipendiju Hilandara. Kakav je osećaj dobiti takvu privilegiju?

- Zaista velika stvar, prvenstveno sa duhovne strane, a meni je to veoma važno. Bogdan je kršten u Dečanima i vaspitavan je u duhu pravoslavlja, a ja potičem iz popovske porodice, tako da smo to oduvek negovali kod njega.

Kako se snalazite, s obzirom na to da ste mu sada i majka i otac?

- Veoma teško. Mislim da samo oni ljudi koji su to doživeli mogu da govore o tome. Oni drugi, ukoliko govore, onda je to nezahvalno i drsko. S druge strane, čovek nije svestan koliko je jak dok mu se nešto ne dogodi, a onda dobije neku posebnu snagu. Bogdan je moja zvezda vodilja, a znam da bi Oliver, da je živ, zahtevao od mene samo da Bogdanu budem i otac i majka i da postane pravi i veliki čovek.

Čime bi Bogdan voleo da se bavi kada odraste?

- Za sada bi voleo da bude lekar. Njega mnogo toga zanima i interesuje. Pored obaveza u školi, ide na fudbal, a sada je planirao da upiše karate. Sve ono što je bio Oliver i što je on radio Bogdan želi da isprati. Stalno mi kaže: „Tako je radio moj tata.” Onako kako se Oliver ponašao, sada se tako i Bogdan ponaša. Kopira ga u svemu. Kada nam dođu gosti, Bogdan kaže: „Sada sam ja domaćin”, jer je tako Oliver govorio. Ja mu sve to prepuštam, iako su to teške stvari. Bogdanu nije lako, ali koliko god to teško meni sada izgledalo, mislim da će njemu to pomoći da postane čovek kakav je bio njegov otac. Oliver će živeti kroz Bogdana kao kroz svoju najveću ljubav.

Šta mu najviše nedostaje kada priča o ocu?

- Kada sretnemo neki par u gradu, Bogdan kaže: „Eto, mi smo sami...” Prosto mu nedostaje taj period našeg zajedničkog vremena, jer je nas Oliver svuda vodio, a tu prazninu ništa ne može da nadomesti. Vidim da mu je teško kada priča kako sva deca imaju tatu, a on nema. Ipak, ume da se nosi sa tim. Bogdan ima Oliverov stav, tvrdoglavost i jačinu. Znam da će da izraste u jednog novog Olivera.

Koliko vam je teško kao ženi?

- Meni je mnogo teško, zbog nekoliko stvari. Prvo, što Olivera više nema. Drugo, Bogdan je sam, a ja sam mu i otac i majka, a na trećem mestu mi je teško što se sada susrećem sa nekim raznoraznim stvarima sa kojima ne bi trebalo.

Na šta konkretno mislite?

- Mislim na spekulacije koje sada kruže, pa se i moje ime spominje u nekim lošim kontekstima. Mislim da je to tužno i da govori o nama kao narodu. Ne znam šta bih posebno izdvojila, niti želim da izgovaram imena nekih ljudi i dajem im na značaju, ali će se oni sami prepoznati. To je sramno i to rade ljudi koji imaju najmanje prava. Sa Oliverom sam bila u najtežim trenucima. O njegovom životu u poslednjih 11 godina najbolje znam ja. Bude mi teško kada vidim da ljudi koji ga nisu poznavali i koji su se sklanjali od njega kada mu je bilo najteže sada najglasnije pričaju, čak se i drznu da napadnu mene zarad neke lične borbe i satisfakcije. Trebalo bi da znaju da napadajući mene napadaju Olivera.

Da li imate pomoć od porodice pokojnog supruga?

- Porodica je najveća podrška u ovakvim trenucima. Prvenstveno Bogdanu, jer ne želim da pomisli da je sam, a nije. On ima rođena tri brata i sestru i važno je da oni nadomeste taj nedostatak i pomognu mu da prevaziđe težak period u kojem je sad.

Kada ste dobili poziv da budete deo tima premijerke Ane Brnabić i radite na polju kulture i kreativne industrije, da li ste se dvoumili da li da prihvatite ponudu?

- Nisam sumnjala u svoju odluku, niti sam se dvoumila. Znala sam da će biti napada sa raznih strana i da smo mi narod koji će pre nešto da zameri nego da pohvali. Ako sam nešto naučila od Olivera u životu, onda je to da stojim iza svojih postupaka i reči. Važno mi je da sam čista pred sobom i pred Bogdanom. Radim ono što volim i za šta sam se školovala, a to je najvažnije. Oliverove ubice još nisu pronađene. Vreme prolazi, da li vama deluje kao da će krivci proći nekažnjeno?

- Sve dođe na naplatu, kad-tad. Mislim da bismo zakazali svi kao ljudi kada bi ubice prošle nekažnjeno. Znam da svi rade na slučaju i da se trude da to bude rešeno.

Pričali ste o tome da ste pokrenuli i privatnu istragu. Da li tu ima pomaka?

- Imam puno informacija. Trudim se da sklopim neku svoju sliku o svemu što se desilo i verujem da ako iko bude saznao istinu o njegovom ubistvu, to ću biti ja!

Albanci su spremni na sve!

Predsednik Aleksandar Vučić je pod velikim pritiskom zbog stanja na Kosovu i Metohiji. Kakav je vaš stav po tom pitanju? Da li smatrate da se Albanci previše igraju sa sudbinama Srba na Kosovu zarad demonstracije sile?

- Teška je situacija i pratim svakog dana šta se dešava. Samo onaj koji nije živeo sa Albancima ne može da zna na šta su sve oni spremni i dokle mogu da idu. Ja sam sigurna u politiku Aleksandra Vučića i sigurna sam da će naći pravo rešenje i doneti prave odluke i da na njega neće uticati pritisci koje trpi. Oliver je govorio da kosovsko pitanje ne može da se reši brzo i lako, i toga su svi svesni.

Rekli ste da vaša noga više neće kročiti na Kosovo. Mnogi su negativno komentarisali takvu vašu izjavu i kao da su jedva dočekali da vam nešto zamere. Da li se plašite ljudi koji vas napadaju i povratka na Kosovo?

- Ne bojim se ljudi koji pričaju i izmišljaju, jer su to kukavice. Sve ružno što zna da mi se desi ne može da me sputa. Jaka sam, moja snaga je Bogdan, a iako neki možda žele, ja neću da posustanem. Nekad mi bude žao nas kao naroda kojem ništa nije sveto. Ne kajem se što sam rekla da neću ići na Kosovo. Oduvek sam bila za to da nakon što izađe iz zatvora zauvek odemo. Govorila sam mu da je vreme da mirno živimo, prvenstveno zbog Bogdana, ali je on bio čovek koji nije želeo da ode sa Kosova jer je ono bilo njegov život. Sigurna sam u to, kada bi sada mogao da ustane, vratio bi mene i Bogdana ponovo na Kosovo.

Da li se nekad možda pokajete zbog tih reči, s obzirom na to da je vaš suprug često izjavljivao kako on nikada neće napustiti Kosovo...

- Ne kajem se što sam to izgovorila, jer ne vidim sebe i svoje dete tamo. Ne znači da nikada neću otići, jer meni porodica živi tamo, ali kao turista. Na mestu gde je moj suprug ubijen nemam šta da tražim više. Ne želim da moje dete prolazi ulicom gde mu je otac ubijen. Iver ne pada daleko od klade. Šta ako Bogdan jednog dana odluči da se vratite na Kosovo?

- Svim snagama ću se truditi i raditi na tome da se on ne vrati na Kosovo. Ne znam da li ću i koliko uspeti, s obzirom na to da nisam uspela sa njegovim ocem.

Kada ste se pojavili u Kosovskoj Mitrovici sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, oni zluradi su opet samo pričali o vašem stajlingu. Da li se plašite da ne načinite neki korak koji će drugi jedva dočekati na nož?

- Znam da bi ljudi, šta god da sam obukla tog dana, isto komentarisali. To su ljudi koji nemaju svoje živote, kriju se iza lažnih imena. Ljudi koji svoju mržnju i frustracije leče na drugima. Oni govore o sebi, a ja sam davno prestala da čitam i da se osvrćem na takve komentare. Ipak, postoji nekoliko profila na društvenim mrežama koje ću da prijavim i tužim jer su zloupotrebili moje privatne fotografije. Sve ima svoju granicu.

Lažni ljudi vole da napadaju

Aktivni ste na društvenim mrežama, gde često možemo pročitati vaše statuse u vezi sa boli i tugom koju proživljavate u četiri zida, a koju želite da podelite sa pratiocima. Da li vas zabole zluradi komentari?

- Ne bole me zato što sam nekoliko puta videla da i ti ljudi kada ih pitam „zašto“ nemaju odgovor na to pitanje. Ima dosta ih onih koji otvaraju lažne naloge samo kako bi nešto napisali. Ipak, više ima onih koji me podržavaju i koji su uz mene i Bogdana. Ima dobrih i iskrenih ljudi i to mi pomaže da preguram ova teška vremena.

BONUS VIDEO: Branislav Puhalo - Bivši šef Mladićevog ličnog obezbeđenja

(Espreso.co.rs / Alo.rs)