HAPSIO JE GESTAPO, ZABRANJIVALI SU NJEN RAD: Ksenija je prva Srpkinja doktor nauka, a danas je zaboravljena

Jednom od najvećih intelektualaca među srpskim ženama, smatrana je ćerka upravnika Državne bolnice, lekara Svetozara Atanasijevića. Ksenija Atanasijević rođena je 1894. u Beogradu. Majka joj je umrla kad se rodila, a otac kad je imala samo 12. godina. Odgajila ju je maćeha. Završila je gimnaziju, potom studirala filozofiju kod čuvenog profesora Branislava Petronijevića.

Stanovala je u Svetogorskoj ulici, u Beogradu.

Ksenija Atanasijević u svojoj 28. godini postaje prva žena koja je na Beogradskom univerzitetu stekla akademsku titulu doktora nauka. Tema Ksenijine teze na završnom ispitu bila je "Brunovo učenje o najmanjem". Učenje renesansnog mislioca Đordana Bruna o trostrukom minimumu, "o poslednjim nedeljivim delovima materije" koje je on izložio u spisu De Triplici Minimo et Mensura.

Na današnji dan 1981., ova velika žena otišla je na večni počinak, a sahranjena je na Novom groblju u Beogradu. Stara porodična grobnica Ksenije Atanasijević postoji samo u arhivskom registru. Grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima, a sve grobne ploče su uništene. Kako je privatna porodična grobnica uništena krajem osamdesetih, više nema nikakvih njenih „zemnih ostataka“ i obeležja.

Ksenija je studirala filozofiju na Beogradskom univerzitetu, profesor glavnog predmeta joj je bio slavni Branislav Petronijević, koji je uvažen zbog otkrića u paleontologiji i originalnih filozofskih radova u evropskim naučnim krugovima.

Kratko je bila profesor u gimnaziji, da bi samo dve godine kasnije bila izabrana za docenta. Autor je brojnih ogleda i članaka o sofistima, a značajnu ulogu je imala i u Ženskom pokretu, gde se borila za mir i prava žena.

OSUĐIVALI JE ZBOG LJUBAVI

Ovu pametnu mladu ženu, koja je svojim znajem prkosila muškarcima, kojima je to bilo neshvatljivo, doživela je progon zbog ljubavi. Naime, Ksenija je proglašena ljubavnicom njene najbolje prijateljice Zore Stanković, u vezi s poznatim beogradskim lekarom i „oženjenim čovekom“ Milanom Markovićem.

Naslovi o ljubavnom životu Ksenije i doktora Markovića pojavljuju se i na prvim stranama tadašnje žute štampe, listova „Balkan“ i „Veče“. Njihovu ljubav nisu odobravali ni kada se doktor Marković razvodi od prve žene i venčava sa Ksenijom Atanasijević.

Ipak njihova ljubav je bila jača te je Ksenija ostatak života provela uz svoju životnu ljubav. Doktor Milan Marković bio je ugledni radiolog. U starinskom stanu, u Jovanovoj ulici br. 49 na Dorćolu, supružnici su uživali u svojoj ljubavi i životu.

OSPORAVALI NJENU STRUČNOST

Kada je Ksenija postala i predavač na Beogradskom univerzitetu januara 1924., uvređeni profesor Miloš Trivunac na sednici univerzitetskog veća rekao je: „Ima krajeva u Srbiji gde žene ljube u ruku mlađe muškarce, a vi hoćete da date katedru docenta jednoj mladoj devojci.“

Dakle, iako se od univerzitetske sredine očekivala širina duha, desilo se sasvim suprotno. Ksenija Atanasijević, i pored naučne reputacije koja se protezala i van granica zemlje, naišla je na osporavanja.

Na Beogradskom univerzitetu spremala joj se tortura. Čitav krug profesora, okomio na nju i posvetio smišljanju afera koje će je degradirati. Želeli su da ospori njene stručne kvalitete, odnosno kompetentnost Atanasijevićeve za položaj docenta.

Glavna im je da je Ksenija plagijator jer je u jednom predavanju na Kolarcu, pomenula izvesni izvor, ne citirajući ga jasno. Na osnovu ovoga, oni organizuju glasanje za izbacivanje profesorke Atanasijević s Univerziteta.

Ksenija nije odustajala. Piše polemičke tekstove, poziva one koji je napadaju da javno kažu u čemu je stvar, traži pravo da se brani. Punih osam godina Ksenija Atanasijević bezuspešno je tražila pravdu, a ona sama 1936. godine piše molbu Univerzitetu da je prevremeno penzioniše.

HAPSIO JE GESTAPO

U Beogradu za vreme Drugog svetskog rata, Ksenija Atanasijević odbija da potpiše čuveni Apel beogradskih intelektualaca. Štaviše, pre rata pisala je protiv nacionalizma i branila Jevreje, pa je Gestapo hapsi Zbog kritika i borbe za pravdu i istinu.

Posle završetka rata, nove komunističke vlasti je hapse. Iz komunističkog zatvora je izašla lišena samo građanskih prava, a sve njene knjige stavljene su na listu zabranjenih.

Ksenija je bila najveća srpska žena mislilac, čija je glavna tema bila problem zla u pojedincu i društvu.

Ksenijina snaga bili su njeni studenti, pa je često govorila: "Oni su uvek bili na mojoj strani, oni su uvek bili vrlo pažljivi prema meni, oni su me poštovali. Moja predavanja studentima i moj rad na filozofiji, koja je oduvek bila moj život, bili su moja uteha."

Talenat, poput onog koji je imala Atanasijevićeva, uspeo je da se održi i pored svih prepreka i zamki, isključivo zbog njene jačine i naglašene individualnosti.

Danas Ksenija Atanasijević zauzima neprikosnoveno mesto u istoriji srpske filozofije i smatra se tvorcem "originalnog filozofskog učenja" koje je izložila u Filozofskim fragmentima (Metafizički odlomci, 1929. i Etički odlomci, 1930).

BONUS VIDEO:

OPET HOĆEŠ DA NAS IZMANIPULIŠEŠ, ZAŠTO NE GOVORIŠ O PRAZNOJ KASI KOJU SI OSTAVIO? Prozivke na račun Đilasa pljušte

(Espreso.co.rs)