šta reći?
ZAŠTO KAŽU DA JE HOLOKAUST LAŽ? Teoretičari zavere koji ovo tvrde su srećni i kada roditelji ne vakcinišu decu
Tajnom privlačnosti teorija zavere bavi se i najnovija knjiga britanskog sociologa Keith Kahn-Harrisa
Naučnici godinama pokušaju da utvrde zašto ljudi, uprkos neosporivim dokazima i činjenicama, poriču realnost i sve više veruju u stvari koje nisu istinite.
Tajnom privlačnosti teorija zavere bavi se i najnovija knjiga britanskog sociologa Keith Kahn-Harrisa, koju u jesen, pod naslovom “Adapted from Denial: The Unspeakable Truth” (Poricanje: Nepobitna istina), izdaje ugledni Guardian. Poslednjih godina pojam "denial" koristi se za opis osoba koje odbacuju neosporne činjenice i pojmove u korist radikalnih i kontroverznih ideja. Najpoznatije su svakako one prema kojima su holokaust i drugi oblici genocida izmišljotina, a ljudskom nepažnjom uzrokovane klimatske promene mit. Za teoretičare zavere ne postoji ni AIDS, ili nije povezan s HIV-om, a evolucija je naučno nemoguća. Niko od tih osoba za sebe ne misli da nešto poriče. Zapravo, celi se pokret temelji na tvrdnji da oni u stvari ništa ne poriču. „Negiranje (denialism) ukorenjeno je u ljudskim tendencijama koje nisu ni čudne ni patološke, budući da živimo u svetu u kojem ljudi sustavno lažu i čine greške, piše Kahn-Harris. Ipak, postoje neosporni dokazi za to negiranje istina može naneti veliku štetu.
Konkretan primer za to je Thabo Mbeki koji je od 1999. do 2008. godine, dok je bio na dužnosti predsednika Južnoafričke Republike, pod uticajem teoretičara zavere Petera Duesberga, koji poriče povezanost HIV-a i AIDS-a pa čak i sam HIV, doveo u sumnju učinkovitost antiretrovirusnih lekova koji deluju protiv HIV-a. Procenjuje se da je zbog Mbekijeve nevoljnosti da provede nacionalni program lečenja stanovništva u toj zemlji umrlo gotovo 330 hiljada ljudi. Kao drugi primer sociolog Kahn-Harris navodi epidemiju ospica koja se početkom 2017. dogodila u somalijsko-američkoj zajednici u Minesoti, a kao direktna posledica teorije da takozvano MMR vakcina uzrokuje autizam.
- Negiranje postojanja klimatskih promena srećom nije uspelo preokrenuti opšti naučni konsenzus o tome da globalno otopljenje premašuje najgora predviđanja - piše Kahn Harris navodeći kako su teoretičari zavere ipak dali suptilnu potporu onima koji se protive radikalnom delovanju u rešavanju ovog hitnog problema zbog čega, na kraju, nije postignut globalni sporazum o prelasku na gospodarstvo zasnovano na niskougljičnim tehnologijama. Kao posledicu toga imamo činjenicu da je koncentracija u atmosferi ugljen dioksida (CO2), jednog od plina odgovornih za globalno zagrevanje planeta, iz godine u sve viša. Teorije zavere mogu stvoriti i okruženje prepuno mržnje i sumnje.
- Oblici negiranja genocida nisu samo pokušaji da se sruše nepobitne istorijske činjenice. Oni su napad na one koji su preživeli genocid i njihove potomke. Nema sumnje da je upravo zahvaljujući ‘denialismu’ Turska odbila priznati da je negiranje genocida koji se 1917. godine dogodio nad Armenima u isto vreme i napad na današnje Armence i sve druge manjine koje bi se usudile postaviti uznemirujuće pitanje o aktuelnom statusu manjina u Turskoj. Slično tome, oni koji poriču holokaust ne pokušavaju "ispraviti" istoriju. Oni suptilno pokušavaju dokazati da su Židovi patološki lažljivci i opasni, kako bi rehabilitovali ugled nacista - piše Kahn-Harris.
Jednako tako negiranje evolucije potiče nepoverenje u nauku i istraživanja kojima se potkopava politika temeljena na dokazima. Čak i sulude teorije zavere, poput one da je Zemlja ravna ploča, iako ih je teško uzeti za ozbiljno, pomažu stvoriti okruženje u kojem se naučnici i političari baveći se činjenicama spotiču o sveobuhvatnu sumnju da ništa nije onako kakvim se čini. Zahvaljujući novim tehnologijama i slobodnijem pristupu internetu teoretičari zavere pretvaraju se u pravi pokret. Kako se boriti s ovom pojavom?
- Denialism nudi viziju sveta u kojem se ništa ne može uzeti zdravo za gotovo i nikome se ne može verovati - pojašnjava Kahn-Harris te dodaje kako je paradoksalno da su oni koji veruju da ih konstantno lažu u najvećoj opasnosti da prihvate laž.
Ako ste preživeli holokaust ili ste istoričar, naučnik koji istražuje klimatske promene, stanujete na području koje je bilo poplavljeno ili ste možda geolog, bavite se istraživanjem AIDS-a ili je vaše dete obolelo od neke zarazne bolesti iz razloga što drugi ljudi nisu vakcinisali svoju decu, teorije zavere možete doživeti i kao napad na vaš sopstveni život. Posledica je toga, zaključuje Kahn-Harris, da se jedni i drugi takmiče u tome ko će proizvesti što je moguće veći broj knjiga, članaka, web stranica, predavanja i videozapisa. Tvrdnje teoretičara zavere naučnici opovrgavaju tačku po tačku i tako se zapravo vrtimo u krug bez nekog pravog učinka. U prilog toj tezi Kahn-Harris navodi slučaj Davida Irvinga koji se svim silama trudio da dokaže da se holokaust nije dogodio. Sud je odbio Irvingove tvrdnje da ga bezrazložno kleveću da krivotvori istoriju, a na kraju je 2006. godine zbog negiranja holokausta završio i u zatvoru. No Irving danas, iako tajno, još piše i predaje, a njegovi podržavatelji u njemu vide herojsku figuru koja je preživjela pokušaje Židova da ga ušutkaju.
- Ništa se, dakle, nije promenilo. Negiranje holokausta još uvek postoji, a zagovornici ove teorije pronalaze nove sledbenike - upozorava Kahn-Harris te zaključuje kako je za teoretičare zavere svaki dan tokom kojega se bareli nafte vade iz zemlje i sagorevaju u atmosferu dobar dan. Za njih je velika sreća i kada roditelji ne vakcinišu svoje dete kao i svaki tinejdžer koji će negirati holokaust.
Kontroverzno je što oni koji se suprotstavljaju teoretičarima zavere ispred sebe nemaju puno vremena budući da se klimatske promene sve brže kreću prema tački s koje nema povratka, osoba koje su preživele holokaust i o njemu mogu svedočiti sve je manje, a čovečanstvu preti epidemija bolesti koje su gotovo bile iskorenjene vakcinom.
- Temeljno je pitanje zašto kao ljudska vrsta nismo uspeli zaustaviti negiranje nepobitnih činjenica - piše Kahn-Harris pronalazeći uzroke u ljudskoj tvrdoglavosti.
- Ljudi ne samo da su kognitivna bića već važu dokaze i argumente. Ali, postoji razlika između traganja za potvrdom nepobitnih činjenica i namernog nastojanja da se negiraju istina kao što to rade teoretičari zavere - navodi Kahn-Harris koji rešenje vidi u empatiji prema teoretičarima zavere.
- Denialism nije glupost, neznanje ili lažljivost, niti psihološka patologija. Ono nije isto što i laganje. Naravno, teoretičari zavere mogu biti glupi i lažljivci, ali to možemo bit i svi mi - piše Kahn-Harris navodeći kako ljudi koji pripadaju ovom pokretu u stvari žive u očajnoj sumnji. Denialism i srodni fenomeni često se prikazuju kao "rat protiv nauke".
- Oni ne želi ukinuti samu nauku - upozorava Kahn-Harris koji navodi i primer poznatog tweeta Donalda Trumpa iz 2012. u kojem je ovaj, još dok je pripremao teren za predsedničku kampanju, napisao da su koncept globalnog zatopljenja stvorili Kinezi kako bi smanjili kompetitivnost američke proizvodnje.
S tom rečenicom Tramp je bacio crv sumnje bez puno razmišljanja. To ipak nije način na koji teoretičari urote uobičajeno funkcionišu. Teorije urote smišljaju decenijama, a baziraju se na prividu naučnih radova kako bi oni koji nisu stručnjaci u tom području teško razlikovali laž od naučne istine. Kahn-Harris u knjizi spominje i primere teorija zavere koje su nastale oko napada na Svetski trgovački centar 11. maja 2001. od toga da je američka vlada unapred znala da će se napad dogoditi, no nije ih sprečila, do teorija prema kojima su napadi bili namerno planirani i sprovedeni, bilo od strane same vlade ili Židova, Izraela odnosno Mossada to toga da su napad organizovale snage u senci "Novog svetskog poretka".
Bilo kako bilo "denialism" je fenomen koji nikako ne bismo smeli gurati pod tepih jer, kako zaključuje Kahn-Harris, teško je reći čeznu li poricatelji globalnog zatopljenja potajno za haosom i boli koje će ono doneti, ili su jednostavno ravnodušni prema tom problemu, ili možda očajnički žele da se globalno otopljenje stvarno ne događa. Jednako je teško saznati pripremaju li poricatelji holokausta teren za novi genocid, ili samo žele zadržati sliku o dobroti nacista i zlu Židova, kao što je teško reći da li oni koji poriču postojanje AIDS-a to čine kako bi pokazali svoju moć nad životom i smrti ili su u misiji da spasu Afrikance od svih zala koja stižu sa zapada.
Bonus video:
TAJNE NARODNOG MUZEJA: Predstavljamo vam bogatu riznicu srednjovekovne umetnosti (KURIR TV)
(Espreso.co.rs / Express.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!