BILE SU ĆERKE ŠEFA SFRJ, NIKO IM NIŠTA NIJE SMEO, PRAVILE SU NAJLUĐE ZABAVE: Njihova smrt je najveća misterija JUGE

Ćerka predsednika Jugoslavije Cvijetina Mijatovića bila je članica popularnog benda VIA Talas. Njen privatni život, kao i život njene mlađe sestre Maje, držao se u strogoj tajnosti. A tako su i umrle, obavijene velom misterije.

Mirjana Mira Mijatović rođena je u Ljubljani 1961. godine, u porodici oca narodnog heroja Jugoslavije i predsednika SFRJ u razdoblju od 15. maja 1980. do 15. maja 1981. godine. Majka, pozorišna glumica Sibina, poginula je u saobraćajnoj nesreći 1970. godine. Otac se ubrzo ponovno oženio, još jednom glumicom Mirom Stupicom. Nakon što je postao predsednik sa porodicom se preselio na Dedinje gde su sestre odrastale. Za njih će reći kako su bile lepe, nasmejane, energične, društvene i fatalne. Volele su društvo i izlaske a često su se mogle videti u umetničkom društvu i u društvu "zlatne mladeži" toga vremena, između ostalih i Milana Mladenovića iz EKV-a, Margite Stefanović Magi, pevačice Bebi Dol i mnogih drugih. Kako piše Dušan Veselinović imale su veliko društvo i često su organizovale zabave.

- Organizovale su zabave dok ih je čuvala policija. Možete zamisliti kakve su to zabave bile, na koje su dolazile sve gradske face - ispričao je njihov prijatelj i muzičar Milivoje Petrović - Miško Plavi. Upravo je ta 1980. godina koja je obeležila političku karijeru njihovog oca bila i godina koja je obeležila njihov početak. Rodila se ideja o grupi VIA Talas čiji su članovi bili Bojan Pečar, Mira Mijatović, a u jednom trenutku i Miško Plavi i slikar Dušan Gerzić. Voljeli su retro stvari pa su tako i odabrali naziv koji je podsećao na termin koji je 60-ih godina u Beogradu koristio niz muzičkih grupa.

- VIA Talas je bila pozitivna ekipa, uvek nasmejani i veseli. Tako i taj "talas", koji vas podseća na nešto što vas ugodno ljulja. Voleli su dolaziti kod meni jer sam imao puno novina, časopisa i fotografija i ploča koje su obožavali da slušaju. Sedeli su na podu, i mogli su da puše. Bili su to klinci iz kvarta - rekao je novinar i rock kritičar Petar Peca Popović.

Želeli su da budu drugačiji od drugih posebno od ostatka beogradske muzičke scene, posebno tada kada je bio veliki boom odličnih bendova na sceni.

- Prvi njihov angažman bio je na snimanju ploče Artistička radna akcija za koju smo snimili pesme Lilihip (My Boy Lollipop), preradu pesme od Mili Smol i Hawaii (Najlepši kraj). Svirao sam električnu gitaru i bas, a iako smo se mučili svi smo uspeli odraditi posao. Grupa je nastala nakon snimanja te ploče i zaživela među klincima koji su slušali new wave i tada nam je krenulo - priseća se Miško Plavi.

Drugi bendovi u njima nisu videli nikakvu opasnost, nikakvu konkurenciju, reći će Popović. Objašnjava kako su se tada snimale ozbiljne ploče, a uprkos tome što nisu baš bili vrhunski muzičari, njih su svi voleli. Njihov najbolji koncert bio je na stadionu Tašmajdan i u SKC-u kao predgrupa Idola, i tada je Mira Mijatović bacala bombone u publiku. Ali, nastupa nisu imali puno, ali su imali puno proba.

- Svirali smo u podrumu Mirine vile, a tačno iznad bila je kancelarija njenog oca. Jednom je došao do nas i rekao nam...deco, izvinjavam se što prekidam, ali možete li samo malo stati, jer imam gore Brežnjeva na vezi. Meni je žao što vas prekidam, ali nemojte barem tim činelama udarati, to mi smeta, po bubnjevima možete, to mi ne smeta...Mi smo malo pričekali pa nastavili da sviramo - ispričao je Miško Plavi.

Izdali su tri albuma i bili jako popularni, pa ih je čak i Goran Bregović primetio i pozvao u Sarajevo na snimanje ploče. Ali, to je zapravo bio početak njihovog kraja. Trema i malo znanja u snimanju, pa manjak samopouzdanja doveo je do toga da je Bregović morao za snimanje ploče da angažuje i jednog sarajevskog bubnjara, s kojim je bilo dobro raditi, ali su izgubili onaj svoj zajednički duh. Na kraju im se nije svidelo to što su napravili i odustali su. Miško Plavi ubrzo je pozvan u grupu D'Bojs a ostali su samo Mira i Bojan, koji su tada bili u vezi. Plodonosnu karijeru prekinuli su naglo, 1983. godine i svako je od njih tada krenuo svojim putem. Gera se vratio slikarstvu, a Mira i Bojan su nastavili dalje. Zahvaljujući očevim vezama potpisali su ugovor u Sarajevu i sa drugim muzičarima i snimili ploču. Preimenovali su se u Talas. Godine 1983. izdali su ploču za Diskoton pod nazivom Perfektan dan za banana ribe. Iako više nisu svirali zajedno, Mira, Bojan, Miško i Gera ostali su u prijateljskim odnosima. Najveći hitovi bili su im Sama, Brodovi, Ti i itd.

- Mira i ja smo bili najbolji prijatelji. U to vreme između nas postojala je velika razlika u staležima. Otac joj je bio predsednik zemlje, nasledio je moćnu zemlju, a ona je bila potpuno normalna, a i često smo "visili" kod nje u vili. Zvali smo je princeza sa Dedinja - seća se Miško Plavi.

- Pamtiću je kao devojku sa izuzetnim osmehom i mnogo energije, zgodnu crnku. Podsećala me na Avu Gardner. Znam je dok je još bila zdrava, kada je postala zavisna od droge, počela me izbegavati. Samo smo se čuli telefonom. Mira je bila mirnija od Maje, da li je to njihovo ponašanje bio jedna vrsta revolta prema ocu, ne znam, ali deca 80-ih su bila navučena na drogu - smatra Popović. Mirina mlađa sestra Maja bila je najmlađa u celoj ekipi, rođena 1966. godine. Posebno lepa, studirala je glumu u Sarajevu i nije se bavila muzikom. Vreme je provodila sa dizajnerima i umetnicima na vrhuncu jugoslavenske modne scene.

- Maju su poslali u Sarajevo da ju zaštite od lošeg društva. Bila je jako zgodna ali i slomljena, možda zbog nedostatka majke. Majka im je poginula, a otac imao puno obaveza, a nije lako odrastati bez roditelja, tako se razviju traume za celi život. A kad nema roditelja imate bandu, imate zaštitnike koji to zapravo nisu - objašnjava Popović.

Sestre Mijatović preminule su 1991. godine i to u razmaku od nekoliko meseci.

- Dok je bila bolesna Mira je izbegavala druge, jer se toga stidela. Ne smem ni pomisliti kakav joj je bio prelaz od devojke oko koje se vrteo ceo svet do devojke koju svi izbegavaju. Strašna mi je pomisao da je morala uvek kod sebe imati određenu količinu novca s kojim bi mogla da kupi drogu. Mislim da je Maja bila ta koja ju je navukla, jer je ona bila znatiželjna i želela je sve da proba. Toga su se stidele, pa su to i skrivale od mene, to je bila njihova slabost i sramota. Pobegle su od nas kako ne bi videli kako se uništavaju. Niko nije znao ni kada je umrla Mira, a isto tako puno kasnije saznali smo da je umrla i Maja. To je bila velika sramota, odlazak dve kćeri predsednika države - priseća se Miško Plavi. Ni on se ne seća od čega su sestre umrle. Video je Miru nakon njenog povratka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata gde je živela s dečkom.

- Jako je tužno to što su dve tako divne osobe, mlade i lepe jednostavno nestale sa lica zemlje, baš u trenutku kada su možda bile spremne izbaciti nešto dobro i posebno iz sebe - dodaje. Većina će ipak reći kako su najverovatnije umrle od predoziranja, ali to službeni podaci ne potvrđuju. Njihov otac preminuo je dve godine nakon njih, a sahranjeni su na Novom groblju u Beogradu.

- Tužne priče pokušavaš da zaboraviš, ali se onda setiš tog osmeha i kako su se hrabro nosile s tim iz koje porodice dolaze. Mira je htela da bude devojka iz grada kojoj otac nije poznati predsednik. To je taj problem s kojim se retko ko bavi, s decom koja su ušla u nešto za šta nisu bila spremna. Ona je pripadala ekipi koja nikad nije mislila da može da ima korist od njenog privilegovanog položaja. Jednostavno, bilo je to drugačije vreme - naglašava Popović.

Bonus video:

TAJNE NARODNOG MUZEJA: Predstavljamo vam bogatu riznicu srednjovekovne umetnosti (KURIR TV)

(Espreso.co.rs / Express.hr)