Napipala sam čvorić na dojci i pomislila: To je to. Kraj. Gotovo je (FOTO)

Jutro. Ustajem, ulazim u kupatilo i počinjem da se tuširam. Odjednom, dok se sapunjam, osećam nešto čudno. Napipala sam čvorić na dojci. Prekid filma! Posledica bombardovanja Srbije: Onkolozi očekuju ekspanzija malignih tumora Oblio me hladan znoj. Noge klecaju. Kao da mi ne neko prislonio cev pištolja na slepoočnicu. Pomišljam - gotovo je. To je rak. Pokušavam da se priberem. Mislim se: Možda, ipak, nije to. A šta ako jeste? Imala sam u porodici drage ljude koji su oboleli i umrli od opake bolesti. Znam šta to može da znači. Đavo mi ne da mira. Ne mogu da sedim. Osećam da drhtim, ali se vraćam u kupatilo. Ponovo se pregledam. Ovog puta detaljno. I dalje je tu. Mali čvorić. Ne boli, ali je tu. Stežem zube i oblačim se. Nema odlaganja. Pravac lekar. Odlazim u kliniku. Ruke mi ledene, a znojave. Ulazna vrata, kao da su od tuča, ali ih ipak, nekako, otvaram. Dok čekam primećujem da mi drhte dlanovi. Ne mogu da ih zaustavim. Neizvesnost ubija. Da li ću to biti ja? Doktorka je napipala isto. Kaže da je ultrazvuk neophodan. Pregled traje kao večnost. Imam utisak da mi mozak vri, a noge mi "ledara". I plače mi se. Pa, opet, čekanje. Traje i traje i traje... Misli se roje. Šta sam sve uradila, a šta propustila u životu. Mislim da mi je tad i suza krenula. Šum u glavi prekida lekarka. Njen smešak mi već dosta govori. "Dobro je, u pitanju je samo mala promena". Priča da je u pitanju hipoehogena senka, ali mi jedino se urezuju reči: "Ništa strašno". Uz redovne kontrole sve će biti ok. Osećam da mi krv ponovo struji telom. Ponovo živim! Svakoj ženi bi, kao i meni, laknulo posle dobrih vesti. Ali ne zaboravite, ima i onih žena kojima ne lakne. Ima i onih žena koje se suoče s teškom bolešću, a kasnije i mučnom smrću. Ukoliko primetite bilo kakvu promenu - odmah kod lekara! Nijedna žena ne sme da se vodi onom parolom "nije mi ništa" jer možda ipak jeste. A onda može biti kasno. (Suzana Trajković)