na današnji dan
VERNICI DANAS SLAVE SVECA KOJI JE BIO KNEZ I RATNIK! Na sahrani, kada je mitropolit hteo da mu stavi u ruku oproštajnu gramatu DOGODILO SE ČUDO
Mošti svetog kneza otkrivene su 1381. godine i položene u sabornoj crkvi manastira
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog Aleksandra Nevskog, odnosno prenos njegovih moštiju.
Sveti Aleksandar Nevski bio je sin kneza Jaroslava, a od malena bio je srcem okrenut k Bogu. Bio je pravdoljubiv, žalostivan, istinski pobožan, prezirao je sujetu sveta. Od rane mladosti zavoleo je Hrista, uvek bio željan svete mudrosti svetih Otaca, a najviše je voleo da noći provodi u molitvi.
1236. godine postao je novogorodski knez, a pobedio je Švede na reci Nevi i zato je prozvan Nevski. Silnim ga je činila vera u Božju pomoć i vojnicima je pre bitku govorio:
“Bog je ne u sili nego u pravdi“.
Jednom prilikom javili su se svetitelji Boris i Gljeb jednom njegovom vojvodi i obećali svoju pomoć velikom knezu.
Nakon što je postao veliki Vladimirski knez, Aleksandar se mnogo trudio na podizanju i uređenju Ruske zemlje, koja je u to vreme patila od tatarskog nasilja. Nije bio samo zaštitnik i čuvar Pravoslavlja nego i neustrašivi ispovednik svete pravoslavne vere. U Zlatnoj Ordi tatarskoj nije hteo da se pokloni idolima niti da prođe kroz oganj. Tom prilikom rekao kanu Batiju: “Tebi ću se pokloniti, jer te Bog počastvova carstvom, a tvari, idolima, neću se pokloniti. Hrišćanin sam, i ne klanjam se tvari; klanjam se Bogu, Jednome u Trojici slavljenome koji je stvorio nebo i zemlju; Njemu služim i Njega počitujem”.
Zbog njegove mudrosti, hrabrosti, telesne snage i krasote uvažavao ga i tatarski kan. Zidao je mnoge crkve i činio bezbrojna dela milostinje.
Dvadeset sedam godina knezovao je trošeći celo svoje biće u hristočežnjivim podvizima i trudovima. Najzad, osećajući da mu se približava odlazak iz ovoga sveta, on je primio monaštvo i monaško ime Aleksije, pričestio se svetim Tajnama, i upokojio se blaženo 14. novembra 1263. godine, u svojoj 43. godini.
Sahranjen je u manastiru Roždestva Presvete Bogorodice, u Vladimiru. Pri sahrani, kada je mitropolit hteo da mu stavi u ruku oproštajnu gramatu, on je sam, kao živ, otvorio ruku i uzeo gramatu.
Po naređenju cara Petra Velikog 1724. godine česne mošti svetoga kneza su prenete u Petrograd, u Aleksandro-Nevsku lavru, gde počivaju i sada.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs/Alo.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!