kako do zarade
U SRBIJI SA SREDNJOM ŠKOLOM MOŽETE ZARAĐIVATI 50 EVRA DNEVNO
Zanatski poslovi sve su popularniji
Nakon završetka osnovne škole, deca se nalaze pred velikom životnom odlukom koji srednju školu treba da upišu i tada ih neretko roditelji savetuju da upišu gimnaziju kako bi se tokom nastavka školovanja opredelili za životni poziv, jer je logika svih da je nakon gimnazije obavezan fakultet i da ta diploma donosi veliku zaradu.
Ipak, u današnje vreme može se primetiti da je ta logika i netačna, jer više nego ikada raste potražnja upravo za manuelnim radnicima, koji svoje zanate poznaju do tančina, a da pritom nisu u obavezi da imaju fakultetsku diplomu. Neretko se događa i da zanatlije imaju mnogo većuzaradu nego akademski građani.
Zanatski rad se svodi na učenje kroz iskustvo, koje ljudi stiču već sa prvim srednjoškolskim danima u radionicama starih majstora ili nekih fabrika i servisa. Tako se već kroz srednju školu mogu obučiti gotovi radnici koji će nakon maturiranja biti spremni da uzmu zanat u svoje ruke.
Zanatlije dnevno mogu zarađivati i preko 5000 dinara, ali ima i onih radnika čija je dnevnica manja. Visina dohotka zavisi i od spretnosti i umešnosti samog zanatlije, kao i od dobre preporuke zadovoljnih klijenata.
Tako jedan prosečni ženski frizer dnevno može za osam sati rada da usluži oko 10 klijenata i za taj dan zaradi i preko 5000 dinara čiste dnevnice, a poznato je i da frizeri imaju i redovan bakšiš.
Dnevno mogu da uslužim oko desetak mušterija, ukoliko se radi samo šišanje i feniranje na primer, to donosi zaradu oko 5, 6 hiljada dinara, a nekad i više ukoliko imam zahtevnijih usluga, koje su i skuplje i duže traju - kaže frizerka Violeta Cvetković.
Situacija je još bolja sa radnicima koji rade na gradilištima kao građevinari. Njihove dnevnice se kreću od 2500 dinara pa do preko 6000 dinara, a uglavnom uz dnevnicu dobijaju hranu i prevoz, a ponekada i plaćeni smeštaj ukoliko se posao obavlja u drugom gradu.
- Radim kao majstor zidar i dnevnica mi je uglavnom oko 4000 do 6000 dinara u zavisnosti od posla i dogovora. Šest dana u nedelji radim po osam sati, doduše nekad se ostane i malo duže. Pomoćni radnici na gradilištu imaju dnevnicu oko 2500 dinara zavisno od pogodbe sa vlasnikom. Čitav život se bavim ovim poslom i nikada nisam bio bez posla, da nemam gde da radim. Uvek se nađe za one koji hoće da rade - kaže majstor Miloje Pantelić.
Diploma fakulteta naravno može doneti veliku zaradu, ali se na početku svako susreće sa tim da uz nedovoljno iskustvo ide i manja zarada, dok je sa zanatlijama taj problem prevaziđen time što oni veoma rano stiču iskustvo i osposobljeni su za samostalni rad.
Keramičari, tapetari, moleri takođe zarađuju dovoljno dobro da od tih poslova mogu da žive i izdržavaju svoju porodicu. Ipak svaki od ovih zanatlija ima i velikih troškova za opremu i mašine koje im olakšavaju radni dan.
Keramičarske usluge kreću se uglavnom u rasponu od 600 do 1800 dinara po kvadratu za lepljenje pločica, ali ima i skupljih usluga. Za krečenje stana moleri će vam uglavnom naplaćivati po kvadratu i to po ceni od 100 dinara, pa i do 600 dinara u zavisnosti od boje, međutim molerski posao je takav da oni za jedan radni dan mogu da urade krečenje čak 50 kvadrata i tako za dnevnicu zarade i preko 15 hiljada dinara.
Vodoinstalateri, automehaničari, električari su zanatlije koje svakome u nekom trenutku olakšavaju život, te su njihove dnevnice takođe dovoljno velike da mogu lepo da žive.
Električar sam 40 godina i pored redovnog posla u firmi radio sam oduvek i privatno. To mi je bila dodatna plata koju sam trošio na sina, a kasnije na unuku. Izlazak na teren ne naplaćujem, ali neke moje kolege uzimaju 1000 dinara samo za dolazak. Promena grejača na bojleru košta oko 2500 dinara, toliko košta i zamena ringle na električnom šporetu na primer, dok rađenje celokupne elektro instalacije može da košta i preko 300 evra u zavisnosti od kvadrature objekta. Svog pomoćnika plaćam 30 evra dnevno kada radimo veće poslove - kaže električar Vidoje Božović.
Vreme u kojem živimo donelo je trend fakultetskih diploma, dok su se zanatske radnje gasile i gubile svoje majstore. Kako je ekonomska situacija ne tako dobra, ljudi se sve češće okreću upravo manuelnim poslovima i prekvalifikaciji, kako bi za svoj život obezbedili dovoljno novca.
Zanatski posao težak je i zahtevan, ali svakako da donosi dobru zaradu koja je dovoljan podsticaj da se bude još bolji, ako ne i najbolji u svom poslu.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs/srbijadanas.com)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!