SRBIJA IZGUBILA 3 ŽEŽELJEVA MOSTA, 3 KLINIČKA CENTRA, 225 VRTIĆA I JOŠ... Zbog OVOGA trpe i pate NAŠA DECA! (VIDEO)

Nedovoljna naplata PDV je očigledno ključna tačka koja otežava rad privrede i usporava privredni rast države, a tome u prilog svedoči informacija da je u 2016. godini naplaćeno 146.9 miliona evra manje PDV nego u narednoj, 2017. godini. Međutim, razlika u naplati PDV u ove dve godine i ozbiljan rast u 2017. godini svakako su ozbiljan pokazatelj da su učestale poreske kontrole urodile plodom, i da naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) raste iz godine u godinu.

Činjenice da nas sve ozbiljno ugrožava nedovoljna naplata poreza širom Srbije, moramo svi biti svesni, kao i činjenice da smo zbog utaje poreza izgubili, na primer, tri Žeželjeva mosta, tri klinička centra, 225 vrtića.

Naplata poreza na dodatu vrednost raste iz godine u godinu, pa je jasno da su učestale poreske kontrole urodile plodom, a o tome svedoči činjenica da je u 2017. godini naplaćeno čak 17,3 milijarde dinara (146,9 miliona evra) više PDV u odnosu na 2016, što takođe pokazuje koliko je novca te godine završilo u privatnim džepovima pojedinaca i vlasnika preduzeća koja nisu izdavala fiskalne račune umesto u državnoj kasi, iz koje se finansiraju školstvo, zdravstvo, socijalna davanja, izgradnja škola, vrtića, bolnica, mostova...

Podatak o izgubljenih 146,9 miliona evra treba da probudi svest građana i države, jer su upravo oni samo u jednoj godini zbog nenaplaćenog PDV ostali kratki za skoro tri Žeželjeva mosta ili za tri nova potpuno opremljena klinička centra, poput novog Kliničkog centra u Nišu. Za pare koje su ostale nenaplaćene u 2016. država je mogla takođe da sagradi sportske hale u 146 opština u Srbiji. Treba postaviti pitanje šta bi sve tek moglo da bude izgrađeno da na naplati PDV godinama unazad nisu izgubljeni milioni evra...

Međutim, ne može da ne ohrabri činjenica da je naplata PDV za prvih sedam meseci ove godine povećana za 6,1 odsto u odnosu na isti period 2017, pa se u budžet slilo više od 1,5 milijardi evra.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je dobra vest što je naplata PDV u 2017. bila znatno veća nego u 2016, ali da je još važnije što je rast naplate Poreske uprave konstantan od 2015.

- Ono što Poreska uprava naplati ide u budžet Republike Srbije. Ide za nove škole, nove vrtiće, nove bolnice i domove zdravlja, ide za bolji život svih naših građana. Brojke su tu jasne, povećanje ukupne naplate Poreske uprave u prvih sedam meseci ove godine u odnosu na isti period 2017. iznosi 6,1 odsto. To su rezultati boljeg i efikasnijeg rada Poreske uprave i njenih zaposlenih, ali i boljeg privrednog okruženja i rasta naše privrede - kaže Mali.

On je dodao da ti rezultati moraju biti još bolji, zbog čega se se aktivno radi na transformaciji Poreske uprave.

- Na nedeljnom nivou održavamo sastanke radne grupe koja se time bavi. To je težak i veliki posao, ali i jedini način da dugoročno i sistemski rešimo to pitanje. Podsetiću vas i na odlične rezultate koje Republika Srbija ostvaruje na svim poljima, zbog čega se po stopi privrednog rasta nalazimo u top tri zemlje Evrope. Nezaposlenost je pala ispod 12 odsto, treću godinu zaredom imamo suficit u budžetu, industrijska proizvodnja konstantno raste... Sve su to sjajni pokazatelji, koji govore da je Srbija postala stabilna ekonomija - ističe Siniša Mali.

POGLEDAJTE ZAŠTO JE VAŽNO DA PLAĆAMO POREZ:

Ekonomista Ljubodrag Savić slaže se da je porast naplate PDV iz godine u godinu dobra vest, i smatra da je za to najzaslužniji bolji rad inspekcijskih službi.

- To povećanje je sjajna stvar, ali se postavlja pitanje koliki je procenat ljudi koji ne plaćaju PDV. To je drugi par rukavica, jer je siva ekonomija dvostruko viša kod nas nego u zemljama EU. Dobro je da je veći obuhvat naplate poreza i doprinosa, ali ključni razlog za to ne leži u probuđenoj savesti građana i preduzetnika, već u dobrom inspekcijskom radu. Taj rezultat najvećim delom možemo pripisati većem broju inspektora na terenu - ističe Savić i dodaje da je država shvatila da se uravnoteženje budžeta mora obezbeđivati povećanjem prihodne strane, a ne kroz smanjivanje plata i penzija.

BEZ POREZA NEMA PLATA I PENZIJA

U Poreskoj upravi ističu da svi građani moraju biti svesni koliko budžet gubi zbog neplaćanja poreza.

- To za posledicu ima uskraćivanje brojnih prava građana Srbije, kroz manje sredstava za obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kulturu, bezbednost i drugo. Svima mora biti jasno da se upravo iz prihoda budžeta obezbeđuju plate i penzije, grade putevi, mostovi, škole, bolnice, vrtići, sportski objekti. Poreska uprava, zajedno sa resornim ministarstvom, radi na razvijanju i jačanju poreske kulture, pre svega kroz medijske kampanje usmerene ka povećanju svesti građana i privrede o negativnim efektima sive ekonomije - kažu u Poreskoj upravi.

Porez na dodatu vrednost se primenjuje u svetu već petu deceniju, a prisutan je u oko 120 zemalja, u kojima živi oko 70 odsto svetske populacije. PDV je jedan od najvažnijih izvora prihoda državnog budžeta koji služe za finansiranje rada državnih službi, ali i finansira opšti standard građana - izgradnju škola, bolnica, vrtića, sportskih hala, objekata kulture, za socijalnu pomoć, izdvajanje za nezaposlene i podsticaj samozapošljavanja.

Od novca prikupljenog od PDV vraćaju se i krediti koje je država uzela od banaka, ali i daju subvencije za razvoj poljoprivrede i razvoj drugih privrednih grana.

Uslov pristupanja EU

U Srbiji je PDV uveden od 1. januara 2005, kada je zamenio dotadašnji porez na promet. Uvođenje PDV bio je jedan od uslova u procesu pristupanja EU.

Porez na dodatu vrednost zapravo je porez na potrošnju, koji se obračunava i plaća na prodate proizvode i pružene usluge tokom obavljanja delatnosti, kao i na uvoz dobara. Ovaj porez dužni su da plaćaju firme i preduzetnici čiji je ukupan godišnji promet veći od osam miliona dinara.

PDV se obračunava i plaća u svim fazama proizvodnje i prometa do krajnje potrošnje, ali samo na iznos dodate vrednosti koja je ostvarena u toj fazi jer se tako izbegava dvostruko oporezivanje. Dodata vrednost je razlika između poreza na izvršeni promet dobara i usluga i poreza obračunatog pri nabavci dobara ili korišćenju usluga (prethodni porez).

Na primer, ako građanin kupuje brašno za domaćinstvo, on ga nabavlja sa PDV. Ali ako brašno kupuje pekar za svoju pekaru u kojoj od njega mesi hleb, porez obračunat za isporuku brašna od dobavljača pekar može odbiti kao prethodni porez. Pravo na odbitak prethodnog poreza pekar ima samo ako je nabavio dobra od dobavljača, ali ne ako je brašno sam proizveo.

Stopa PDV može iznositi 10 ili 20 odsto, što zavisi od vrste proizvoda i usluge koja se prodaje. Od plaćanja PDV oslobođeni su samo oni preduzetnici koji porez plaćaju paušalno, a to su oni koji u toku jedne godine ostvare prihod do šest miliona dinara.

(Espreso.co.rs)