DO KAKVOG ĆE ISHODA DOĆI u okviru SPORAZUMA O SUKCESIJI? Najveće zahteve ispostaviće Srbija i Hrvatska!

Kolika je vrednost te imovine, ali i one koju traže ostale bivše jugoslovenske republike, znaće se 13. septembra, na sastanku Međuresorne radne grupe za sprovođenje Aneksa A Sporazuma o sukcesiji.

Kako su objavile "Novosti", ovo je prvi sastanak na temu Aneksa A od kada je počela deoba, a domaćin mu je Beograd. Očekuje se da će na skupu biti postavljen okvir budućih pregovora, da će se izaći s podacima o tome šta spada u vojnu imovinu i šta ko traži.

Najveće zahteve ispostaviće Srbija i Hrvatska. Kako su izračunali hrvatski eksperti pri tamošnjem Ministarstvu odbrane, vrednost imovine nekadašnje Jugoslovenske armije iznosi 70 milijardi dolara, od čega Zagreb traži 10 milijardi - osam od Srbije i dve od Crne Gore. Između ostalog, potražuju tenkove, artiljeriju, podmornice, brodove...

Koliko je njihova procena tačna pokazaće arhive bivše SFRJ, jer bi, kako očekuju predstavnici eks republika od Beograda, za ovu priliku trebalo da se otvori dokumentacija koja je pripadala nekadašnjem Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, pohranjena u Srbiji. Inače, prema Sporazumu o sukcesiji iz 2004. godine, nepokretna imovina (kasarne, vojne komande, odmarališta) prenose se na državu sukcesora na čijoj se teritoriji nalaze, pa ona ne bi ni trebalo da bude tema razgovora.

"Pljušte" zahtevi Hrvatske

Zagreb je do sada jedini javno istupio sa zahtevima, ali i dalje nije imenovao svog predstavnika u Mešovitoj radnoj grupi. Od februara, kada je prvi put najavljen skup u Beogradu, "pljušte" zahtevi iz Hrvatske za više od 500 tenkova, za helikopterima, kanaderima...

Kako tvrde, više od 80 odsto flote bivše Jugoslovenske ratne mornarice završilo je u Boki Kotorskoj, a od Crne Gore se u naturi traži vraćanje školskog broda "Jadran" i "mig-21" Rudolfa Perešina.

Da će sukcesija imovine nekadašnje JNA biti izuzetno težak posao ističe vojni analitičar Aleksandar Radić. Prema njegovim rečima, Hrvati, ali i ostale komšije, nastupiće sa stavom da je Srbija od JNA uzela sve za sebe, pri čemu se često manipuliše vrednošću imovine, a posebno vojne tehnike. Koplja će se posebno lomiti oko stanova kojima je raspolagala JNA u svim republikama.

Prema tvrdnjama Save Štrpca iz "Veritasa", samo u Hrvatskoj, Srbi - civili, vojna lica i policija, ostavili su između 40.000 i 50.000 stanova, od čega je nemali deo pripadao vojsci, a za sada je samo 2.000 zahteva iz programa stambenog zbrinjavanja pozitivno rešeno.

- Hrvati insistiraju da je od resursa JNA, Srbiji pripao najveći deo naučnih kapaciteta - pre svega Vojnotehnički centar u Žarkovu, Tehničko-opitni centar, VMA... I tu treba očekivati neku vrstu zahteva ili predloga za kompenzaciju - smatra vojni analitičar Aleksandar Radić.

Slovenci su, prema njegovim rečima, poseban problem, budući da je JNA prilikom povlačenja iz ove republike, u oktobru 1991, deo naoružanja i tehnike ostavila na čuvanje tamošnjim vlastima. Postojao je dogovor, oročen do završetka sukcesije državne imovine, ali to pitanje nikada nije do kraja zatvoreno.

Najmanje problema, pišu "Novosti", trebalo bi da bude sa Makedoncima, budući da se, po zaključenom sporazumu, ova država odrekla svih zahteva prema imovini Armije.

Moguća arbitraža

Profesor prava Miodrag Orlić, sekretar Komisije za izradu Građanskog zakonika Ratomir Slijepčević i novosadski advokat Zoran Ristić sačinili su Prednacrt izvršnog sporazuma između vlada Srbije i Hrvatske, koji bi trebalo da olakša primenu Aneksa G Sporazuma o sukcesiji. Očekuje se da ovaj predlog bude predočen hrvatskoj delegaciji na predstojećem skupu. Njime se predviđa naturalna restitucija ili obeštećenje za imovinu oduzetu devedesetih. Ukoliko ovaj akt zvanično bude ponuđen i Hrvatska ga ne prihvati, moguća je međunarodna arbitraža.

BONUS VIDEO

(Espreso.co.rs)