Miroslav Đorđević je prvi HIRURG NA SVETU koji će uraditi TRANSPLANTACIJU PENISA na transrodnoj osobi! Opisao nam je celu PROCEDURU i KRITERIJUME za odabir pacijenta (VIDEO)

Profesor Đorđević, specijalista dečje hirurgije i urologije, više od 20 godina pomaže osobama rođenim u "pogrešnom telu". Medicinski fakultet završio je u Beogradu, stalno je zaposlen u Dečjoj klinici u Tiršovoj, a radnik je i najeminentnije bolnice u Njujorku.

Operisao je u gotovo svim državama sveta, a među njegovim pacijentima su i holivudske zvezde.

Pogledajte video:

Doktora smo pitali da nam ispriča sve detalje o operacijama na transrodnim osobama, zašto se odlučio za ovu granu medicine, ali i kada će se desiti prva transplantacija penisa na svetu...

Zajedno ste sa kolegom prvi u svetu uradili transplantaciju materice među jajčanim bliznakinjama? Da li ste se pribojavali ishoda operacije i koliko je hrabrosti potrebno za takav čin?

- Interesantano je da je danas tačno dva meseca od kako je ta transplantirana materica i njen novi vlasnik, odnosno jedna od jednojajčanih sestara donela na svet živo i zdravo dete. Mi smo to čak i skupa proslavili ovih dana, a što se tiče zahvata, on je veoma zahtevan obzirom da se radi o transplantaciji organa koje je vrlo teško hirurški odraditi obzirom na veliki splet sitnih krvnih sudova. Tu ima još mnogo prepreka koje se moraju prebroditi poznavanjem anatomije organa kako bi zahvat bio uspešan.

Da li žene kojima je urađena transplantacija materice mogu da ostanu trudne?

- Transplantacija materice predstavlja jednu od revolucionarnih rešenja za sve devojke i mlade žene koje su igrom slučaja, bilo kao urođene nedostatke ili zbog određenih bolesti ostale bez tog organa koje im daju mogućnost da se ostvare u materinstvu. To je nova procedura koja je počela da se radi pre 5 godina u svetu, ali pre toga dvadesetak godina su rađena različita istraživanja kako doći do rešenja i kako to hirurški sprovesti

Kako izgleda transplantacija penisa?

- Mi zamišljamo da muški polni organ treba da skinemo sa svim svojim elementima, krvnim sudovima i nervima. To je oko desetak struktura koje moramo da spojimo sa desetak odgovarajućih struktura na ženskom telu. Žene imaju svoj mali polni organ koji se zove klitoris čija je anatomija skoro slična anatomoji muškog polnog organa, ali su krvni sudovi, nervi i ostale strukture daleko manji. Tu leži pravi izazov, a to je kako naći način da taj transplantirani penis hranimo i da mu damo odgovarajuću nervaciju na telu žene. To su sve izazovi koje vuče nauka i načini kako da dođemo do rešenja da to postane rutinska procedura možda za pet ili deset godina. Tu nije dobvoljna hirurgija, već moraju da se uključe i druge specijalnosti kao što su endokrinolozi (da se prate hormonski statusi), da se prave embrioni, da se uzgajaju, da se zdravi embrioni usađuju u transplatiranu matericu i da se na kraju dođe do željenog potomstva.

Vaš profesor je prvi uradio promenu pola kod jedne osobe. Ukoliko uspešno obavite transplantaciju penisa, da li možemo da kažemo da je "učenik nadmašio učitelja"?

- Profesor Perović je uradio prvu konverziju genitalija kod transrodne osobe sa područja bivše Jugoslavije. U narodu se to zove "promena pola", ali to nije tačno. Tu se radi samo o konverziji genitalija koja je urađena pre mnogo godina. Ova operacija je urađena 1998. godine i mi učenici i sledbenici smo nastavili da razvijamo dalje ideje i da koristimo ta iskustva koje smo sticali od naših učitelja. Takođe smo naučili kako da naša iskustva primenjujemo na mlađe kolege tako da smo u poziciji da možemo da kažemo da smo ja i moj tim koji je dosta mlađi od mene na jednom putu da uradimo revolucionarni poduhvat, a to je da muški polni organ transplantiramo transrodnom muškarcu, odosno ženi koja teži tome da bude muškarac.

Da li je poznat datum kada će se uraditi prva transplantacija penisa na svetu i da li će ona biti urađena u Srbiji ili možda u inostranstvu?

- Pripreme su u toku, mi smo prošle godine imali seriju naših stručnih sastanaka i vežbi koje smo sprovodili na institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu kako bismo ušli u najfinije tajne i najveće zamke koje mogu da nas očekuju u tom poduhvatu. U pripremi smo preko godinu i po dana za ovaj poduhvat. Ja se nadam da bi možda do kraja ove godine to moglo da bude završeno, a da li će to da se desi zavisi i od odluke etičkih komiteta i od odluke potencijalnog davaoca i drugih stvari koje nisu samo vezane za opšti hirurški rad. Nadamo se da će to biti urađeno do kraja ove godine ili najkasnije početkom naredne godine.

Kažete potencijalnih davaoca? Da li možete da nam objasnite kako sam proces transplantacije penisa funkcioniše i ko može da bude davalac polnog organa?

- Kada se radi o bilo kakvoj transplantaciji, najbitnije je da imate zdrav organ koji treba da dobijete i da ga transplantirate onome kome taj oragan nedostaje. Taj organ možete dobiti od žive osobe, kao kada je u pitanju transplantacija bubrega. Tu imamo žive davaoce kao kad roditelji daju bubrege svojoj deci ili kao u slučaju kada smo radili transplantaciju materice koja je svoju ulogu materinstva kod jedne sestre završila sa tri trudnoće i tri uspešna porođaja i to je isto živi davalac. Međutim, ono što je vrlo često u svetu jesu ti kadaverični organi, odnosno organi koji se uzimaju od davaoca koji svojom voljom za života daruju svoje organe u slučaju da im se nešto desi. (trauma, saobraćajna nesreća), gde ti organi posle stoje na raspolaganju i gde transplantacioni timovi mogu da produže život onima kojima ti organi nedostaju. U slučaju transplantacije penisa etički neće biti moguće da od zdravog muškarca uzmemo organ i da ga transplantiramo drugoj osobi kojoj je taj organ nedostaje. Mi smo ovde bazirani na davaoca koji je za života dao dozvolu da u slučaju nezgode njegovi organi mogu da se presade osobi kojoj nedostaju.

Da li se zna kojoj osobi će biti transplantiran penis? Da li je poznat identitet osobe koja je odabrana za ovakvu vrstu procedure?

- Mi imamo čitav spisak transrodnih osoba, odnosno transmuškaraca (žene koje teže da pređu u muški pol), a proceduru uvežbavamo na našim institutima za sudsku medicinu. Mi se kao timovi uvežbavamo i spremamo se da to uradimo zajedno. Sve zavisi i od osobe od koje treba da se uzme penis i od osobe koja treba da primi taj organ jer te dve osobe moraju da se poklope. Ukoliko nema osnovnog preklapanja, mi ne možemo da uzmemo organ jer to vodi odbacivanju organa i neuspehu cele procedure.

To znači da se još uvek ne zna identitet davaoca organa, a ni osobe kojoj će penis biti transplantiran?

- Još uvek se ne zna ko će biti davalac, ali je broj ljudi koji treba da primi organ sveden na najmanji mogući broj.

Po kojim kriterijumima ste izvršili tu selekciju?

- Po kriterijumima njihove pripreme, odluke da prođu kroz transplantaciju koja predstavlja rizičan proces i prema drugim karakteristikama koje smo od njih prikupili ispitivanjem njihovog genetskog materijala.

Kako procenjujete da je pacijent spreman za operaciju pre svega u psihičkom smislu pošto u ovakvim vrstama operacija ključnu ulogu igra i tim psihologa i psihijatara?

- Kao u celoj transrodnoj medicini, imamo velike timove. Ovakva medicina ne podrazumeva samo hirurgiju i najbitnije osobe u celom tom procesu su psiholozi i psihijatri, a nakon toga i endokrinolozi, osnosno stručnjaci koje se bave doziranjem hormona pola kojem se teži. Ako se sve to lepo ispuni i ako ta osoba prođe kroz dobru evulaciju, odnosno dobru pripremu i praćenje, nakon neke dve godine od početka procesa, takva osoba je siguran sam, spremna za konverziju svojih genitalija. Mi o tome jako vodimo računa, a ako pričamo o osobi kojoj treba da se izvrši transplantacija penisa, takva osoba je prošla kroz mnogobrojni bord stručnjaka različitih specijalnosti koje su dale zeleno svetlo da je osoba podobna da može da prođe kroz dugotrajni i težak proces.

Koliko je pacijentima teško da se odluče na jedan ovako ekstreman čin, a to je transplantacija penisa?

- Ovo pitanje se tiče malo i psihijatra, psihologa i psihologije. Poznajući ovih par osoba koje su u najužem krugu, mogu da kažem da su one prošle kroz jedan dugotrajni proces i da su sto odsto sigurni da je to jedini način i jedini izbor da budu konačno srećni u svom novom životu.

Prema vašim procenama, koliko će operacija transplantacije penisa trajati?

- Očekujemo da će operacija trajati sigurno dvadesetak sati. Mi kao tim Mediniskog fakulteta u Beogradu sarađujemo sa Univerzitetom Harvard u Bostonu i već smo sproveli veliki deo priprema i u stalnoj smo saradnji i kontaktu kako ćemo na najbolji način, najkraće moguće, ali i najsigurnije izvesti taj kompeksan zahvat.

Koji su rizici kada je u pitanju ovako kompleksna operacija?

- Rizici su pre svega odbacivanje tog organa. Ne bi bilo nikakvo čudo da operacija ne uspe i da telo odbaci taj organ obzirom da muški polni organ ima veliki broj krvnih sudova koji su odgovorni za njegovo preživljavanje. Sve te krvne sudove treba pažljivo skinuti sa davaoca, a onda ih zakačiti i spojiti sa krvnim sudovima osobe koja treba taj organ da primi. To je izuzetno teška mikrohirurška procedura, odnosno skup mikrohirurških procedura, ali mi se nismo odlučili nakon 24h razgovora, "sutra ćemo to uraditi". Mi smo jednostavno spremni i spremamo se i bez obzira na naše veliko iskustvo da sprečimo svaku moguću potencijalnu grešku, odnosno i najminimalniji rizik da nam operacija ne uspe.

Da li će tog dana pacijent imati posebnu pripremu (obroci, voda)?

- Pacijenti o kojima pričam, koji su u najužem izboru su već pripremnjeni da već sutra mogu da uđu u operacionu salu. Dakle, ta priprema traje nekoliko sati, priprema za anesteziju, priprema organizma određenim lekovima, itd. Ti pacijenti su gotovo spremni. Ono što nam nedostaje su još uvek zaključci i odluke etičkih komiteta da je to etički ispravno, i sa druge strane kada se to ostvari, onda krećemo u potragu za donorom, a kada nađemo donora, sve će se to dešavati munjevitom brzinom u roku od nekoliko sati. Mi moramo da se nađemo sa tačke A, B, C, na nekoj tački D konačno.

Kako će izgledati oporavak pacijenta, ukoliko operacija bude uspešna?

- Oporavak je dosta težak obzirom da se radi o osobi koja će biti na imunosupresivnim lekovima. To su lekovi koji sprečavaju odbacivanje organa. Ti lekovi su neophodni, ali mogu dati brojne nuspojave i neželjena dejstva koji mogu da ugroze druge vitalne organe, jetru, pluća, mozak, bubrege, ali smo mi spremni da reagujemo i da omogućemo da proces prođe bezbedno.

Da li može da se desi situacija da transplantacija organa bude uspešna barem u početku, a da telo kasnije počne da odbacuje organ.

- Apsolutno. Kao i kad je reč o transplantaciji drugih organa, na primer, bubrega, uvek je moguće da taj organ koji je transplantiran jedostavno doživi svoj vek, i da onda na neki način organizam počne da ga odbacuje. Mi smo na to spremni, ali se nadamo da će taj organ "živeti" u početku, a mi smo tu da podržimo projekat.

Ukoliko operacija prođe uspešno, koliko često će se izvoditi?

- To je veliko pitanje. Ovo je prvi projekat koji će se obaviti u svetu, a naši ciljevi su da organe koji su predodređeni da budu odstranjeni kompletno bez da se dalje koriste stavimo u "banku". Naša ideja je da sve odstranjene organe čuvamo i da ih kasnije uklopimo sa osobama koji žele da pređu u drugi pol. To je veliki projekat za koji se nadamo da će zaživeti i da ćemo moći da spojimo dve transrodne osobe koje mogu na neko način da "zamene" organe.

Ukoliko operacija uspe, cilj je da muškarac u samom seksualnom činu oseti svo zadovoljstvo. Koliko je to izvodljivo?

- Apsolutno je to cilj. Da ima svoju punu erekciju, da ima normalnu anatomiju muškog polnog organa jer sada mi kod žena koje se transformišu u muškarca koristimo deljiva tkiva i te takozvane faluse, ali oni ne mogu ni približno da odgovore funkciji i estetici pravog muškog polnog organa.

Da li vaš privatan život trpi zbog prirode posla za koji ste se opredelili i kome ste toliko posvećeni, a to je hirurgija?

- Ako podelite život na privatan i javan i ako hirurgiju stavite u privatnu sferu života, onda vaš privatan život nikada neće trpeti. Moja profesija je moj privatan život, rekao je za kraj doktor Đorđević.

Pogledajte bonus video: