ONI SU PONOS SRBIJE: Troje profesora iz Šapca, Kragujevca i Prijepolja nominovani za najbolje profesore NA SVETU!

Tatjana Marković Topalović iz Medicinske škole "Dr Andra Jovanović" iz Šapca, Katarina Veljković iz Prve kragujevačke gimnazije u Kragujevcu i Dragan Kuveljić iz „OŠ Milosav Stiković“ u Prijepolju pravi su ponos Srbije. Njih troje su nominovani za nagradu za najbolje profesore na svetu, odnosno Global Teacher Prize koje se održava u decembru u Dubaiju.

Nastavnica fizike Tatjana Marković Topalović već 26 godina radi, autor je prvog Parka nauke u Šapcu i u Srbiji, i za ovu nominaciju kvalifikovao je minuli rad. Prijavila je koleginica Željana Lukić - Radojčić, a onda su joj ova vrata otvorili odluka stručnog žirija ispred Udruženja "Živojin Mišić" i titula Najboljeg edukatora za 2014. godinu.

Park nauke koji je Marković Topalović radila predstavlja svojevrstan 3-d udžbenik na otvorenom i potpuno nov metodički pristup u izučavanju prirodnih nauka. Jedini takve vrste, postao je centar podsticajne okoline za učenje prirodnih nauka u Srbiji.

- Ima 27 instalacija i radila sam ga uz podršku profesora sa Instituta za fiziku, Matematičke gimnazije i mnogih drugih koji su mi pomagali iz entuzijazma. Sličnu ideju su preuzeli i neki drugi centri za stručno usavršavanje u Srbiji, Kikinda, Niš, Čačak i ovaj metod se polako širi u Srbiji. Još dve bitne stvari kojima sam se bavila bile su značajne u mojoj karijeri za ovu nominaciju. 2002. godine osnovala sam u školi Društvo ljubitelja fizike-FIZIXE. Članstvo u društvu nije bilo uslovljeno visinom ocene već ljubavlju prema nauci, radoznalosti i istraživanju. Projektnom i integrisanom nastavom smo obradili mnogo tema i napravili multimedijalna predavanja zanimljivih naziva: Ajnštajne, zete kao si? Klima li se klima? Za nas je Rendgen mala beba, Harpuješ li? Život uz sveću, neću? Kiselite li kupus? Mala dnevna fizika - priča za "Espreso" Marković Topalović i dodaje da su predavanja održavali u školi, za Noć istraživača, Noć Muzeja.

Treća i svakako dragocena stvar kojom se bavila jeste Letnja škola nauke za decu od 5-11 godina, koju je radila po IBSE-metodu.

- Ovu školu sam radila u saradnji sa Kancelarijom za mlade i kroz nju je prošlo negde oko 400-500 klinaca. Ideja je naučno opismenjavanje dece i priprema za izučavanje prirodnih nauka u višim razredima. Imala je odjeka i neki učitelji su počeli da je koriste kao model za njihove časove. Osim ovih dešavanja, u mom nekom slobodnom vremenu, napisala sam veliki broj stručnih radova, bila na konferencijama u Austriji, bila u CERN-u, sve zahvaljujući aplikacijama i nominacijama kolega. Svaki dan pokušavam da pomerim granice obrazovanja srpske dece - rekla nam je nastavnica fizike, kod koje se zbog ove nominacije mešaju ponos, dostojanstvo, sreća, čast, privilegija, patriotizam, a sa druge strane briga da li će biti na visini zadatka, da li će dostojno predstaviti svoju zemlju i definisati je kao zemlju koja ima respektibilno obrazovanje u korak sa savremenim trenutkom i svetom.

U svom radu se trudi da pomiri istočno i zapadno, tradicionalno i moderno, digitalno i i "analogno", da pomiri različitost na taj način da dobije kreativan i unikatan model nastave po meri učenika.

- Ne želim da Srbiju predstavim kao zemlju koja je jadna, u kojoj se teško živi i iz koje su svi otišli, trbuhom za kruhom. Želim da na ovom takmičenju obrazovanje u mojoj zemlji, moju školu, grad, rad, Srbiju, predstavim kao zemlju pametnih, lepih, inteligentnih, ljudi koji žele da sazidaju svoje obrazovanje. Želim da kažem da nisu svi dobri otišli, ima nas dobrih, koji smo i ostali sa željom da menjamo i pomeramo granice. Koliko smo uspešni, vreme će pokazati - priča nam Marković Topalović, i dodaje da ima vrlo blizak odnos sa učenicima, ali sa jasno definisanim granicama, kada su predavanja, ispitivanje i ocene u pitanju.

Kako kaže, često umeju da se uhvate u koštac sa nekom značajanom temom i da diskutuju. Tada vlada potpuna demokratija u raspravama i razmišljanjima, ali sa jasno definisanim autoritetom i granicama koje poštuju učenici, roditelji, direktor i naravno ona kao nastavnik.

- Nekada su moja predavanja tradicionalna, a nekada potpuno izmeštena iz učionice, u Muzeju, Biblioteci i Narodnom muzeju, Parku nauke. U učionici bez zidova, učenici savladavaju životne veštine i upoznaju se sa istorijskim i kulturnim nasleđem svoje zemlje, ali i kroz instalacije u Parku nauke sa čitavim procesom koji je prošao naučnik, istraživač, pre nego što je došao do otkrića. Mislim da su moja predavanja živa, dinamična, da trepere. Počinjem prvi čas sa jednom motivacionom rečenicom, a potom moji učenici za svaki naredan čas dalje biraju i stavljaju svoje motivacione rečenice. Što se tiče odnosa, dogovorili smo se za fiziku, ako je ne zavole, neka je ne zamrze. Neka joj kroz život prilaze otovorenog srca, znaju da u 21. veku treba da budu naučno pismeni i da savršeno savaladavaju te neke veštine digitalnog veka. Tako ih i usmeravam. Mislim da su mi zahvalni - priča nam nastavnica, kojoj je čast nominacij, a naročito kada zna da je žiri koji je odlučivao temeljan, stručan, posvećen, objektivan i kvalitetan.

To što je nominovana od strane kolega je poseban osećaj.

- To priznanje, kada dolazi iz esnafa od meni poštovanih ljudi, koji takođe u svojim mestima rade izuzetne stvari za obrazovanje, ima posebnu vrednost. I sa nagradom i bez nagrade radiću sa istim žarom, prosto, takva sam. Mislim da su moja predavanja živa, dinamična, da trepere - kaže nam Marković Topalović.

Katarina Veljković je profesor programiranja i matematike u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji i radi već 17 godina, i osnovni cilj joj je da inspiriše i motiviše učenike za doživotno učenje i da ih podstakne na kreativnost i kritičko razmišljanje, koristeći IKT tehnologiju, koja zauzima značajno mesto u njihovom životu.

Veljković za "Espreso" kaže da u radu sa učenicima koristi različite scenarije za učenje, kako bi kod učenika razvila veštine koje su im potrebne za uspešan život i rad u 21. veku.

- Uspevam da inspirišem svoje učenike da aktivno učestvuju u nastavi, i podržavam ih da postanu glavni pokretači promena nastavnog plana i programa. Takođe, korišćenjem IKT tehnologije, kreiram novi prostor za nastavu i učenje, gde su zajedno nastavnici i učenici uključeni u proces učenja primenom sopstvenih znanja i veština. Učenici su u stanju da se u procesu učenja izdignu iznad reprodukcije naučenog i počnu da istražuju i rešavaju najrazličitije probleme iz svakodnevnog života. Moja učionica je velika igraonica. Kako što sam rekla svi zajedno smo istraživači i pronalazači, timski igrači željni znanja, a to je jedino važno! Kao nastavnik programiranja i matematike, u svojoj učionici uspešno koristim alate koji podstiču kreativnost među učenicima. Tako im pružam mogućnost za saradnju i rešavanje problema sa drugima, kreiranjem raznih aplikacija koje se mogu koristiti u svakodnevnom životu. Kroz kreirane aktivnosti učenici simuliraju rešavanje problema iz realnog života (aplikacije za pokretanje robota, kao i pisanje CV, motivacionog pisma, idr.). Moji učenici učestvuju u procesu donošenja odluka i razumevanju kompleksnih problema u koje su uključeni. Kroz nastavu, usmeravam, dok je svaki učenik u centru procesa učenja. Ideja svakog mog časa je da se učenici aktivno uključe u nastavni proces i pruže mi mogućnost da više doprinese individualnom razvoju učenika - kaže Veljković, kojoj je čast što se našla među tri nastavnika iz Srbije koji su nominovani za nagradu Global Teacher Prize, ali ujedno i velika odgovornost da nastavi da unapređuje svoju nastavničku praksu, radeći na sebi i pronalazeći nove pristupe u učenju koji svima odgovaraju.

Priznanje koje je dobila pre dve godine kada je proglašena za Najboljeg edukatora Srbije od strane Udruženja "Živojin Mišić" joj je dalo podstrek da i dalje nastavi da radi sa svojim učeicicima, da budu istraživači i pronalazači, timski igrači željni znanja.

- Na početku svog rada, i pored svog velikog truda da im približim koncept programiranja, često sam dobijala pitanja od učenika “Čemu to služi? Zašto ja to učim?” Nisam želela da ostavim učenike bez odgovora, isto to je i mene mučilo, vidim da im je sve bilo nejasno. Razmišljajući kako to da prevaziđem moj izbor bio je robot podstaknuta istraživanjima Simora Papeta sa MIT univerziteta, koji je demonstrirao metod učenja gde učenici kroz igru rešavaju različite probleme. Od tada koristim robote. Robote ne koristim kao alatku, nego kao novi koncept učenja. Jako je važno da kada se daje problem i kada ga učenici rešavaju, to budu autentični i multidimenzionalni problemi koji će imati više od jednog rešenja. Rešavajući problem na svoj način, učenici postaju vlasnici znanja. Zadaci koje dobijaju su složeni, i za njihovo rešavanje potreban je timski rad. Učenici su prinuđeni da sarađuju. Svako od njih pronađe svoju ulogu: dizajner, prgoramer, konstruktor itd… Sami dođu do toga u čemu su najbolji.I svi ga reše na različit način. I svako rešenje se razlikuje od mog. Nema usiljenosti niti klasičnog podučavanja u kome nastavnik objašnjava učenicima šta je, na primer, motor i kako on radi. Oni sami otkrivaju, na primer šta sve motor treba da sadrži da bi mogao da pokreće - rekla je Veljković, i dodala da je podrška koju ima od svojih kolega neporcenjiva, i da je zahvalna sam što je uvek u svom poslu bila okružena divnim ljudima bez čije pomoći ne bi mogla da bude ovo što jeste.

- Od direktora koji su prepoznali ono što radim i pružili podršku da to i realizujem, do mojih dragih koleginica i kolega koji me razumeju, i koji me savetuju da budem što bolja - priča nam Veljković.

Dragan Kuveljić je profesor razredne nastave i učitelj već 35 godina u OŠ "Milosav Stiković“ u Prijepolju. On sve radi da školu učini mestom funkcionalnog učenja i da učenje bude prijatno iskustvo, a da u radu ima što više interakcije između dece, da participiraju, jer učenje je, kako kaže, sopstvena konstrukcija znanja onih koji uče.

Kuveljić je jedan od autora dve stručne knjige u izdanju Kreativnog centra, „Kako stvarati prijatnu atmosferu za učenje“ i „101 odgovor na 101 pitanje o tome šta svaki nastavnik treba da zna“, a koautor je čitanke za 5. razred i stručni saradnik čitanke za 2. razred u izdanju BIGZ-a, kao i autor više radova u stručnim časopisima i dnevnim listovima u vezi sa obrazovanjem. On je i instruktor autorskog i drugih akreditovanih obuka za nastavnike, seminara ministrstva i drugih autora.

- AUN, Aktivno učenje - nastava, Obuka nastavnika za ostvarivanje programa nastave i učenja - započeta reforma u prvom i petom razredu, Građanskim vaspitanjem gradimo pozitivne vrednosti i mnogi drugi. Učestvujem kao fascilitator na brojnim tribinama na temu inkluzivnog obrazovanja, prevencije seksualnog nasilja nad decom, vršnjačkog nasilja, motivacija i samodisciplina - priča nam profesor Kuveljić i dodaje da je jako dobar osećaj kada neko primeti i nagradi 35 godina rada u prosveti, podstrek, motivacija ali i velika odgovornost za dalje.

On se trudi da deci bude usmerivač, motivator, partner, podstrekač i model, jer nekad više veruju u ono što vide nego u ono što čuju.

- Učenici i ja smo organizovani u grupu Mašta, ne volimo kad nas šifruju sa II-1 ili III-2. Volimo da maštamo, maštovitost smatramo važnim koliko i pismenost. Učenici nikada i nikom ne ustaju u razredu. Slobodni su da izađu bez pitanja ako imaju potrebu, što i rade. Odgovaraju u prirodnom položaju u kojem se osećaju najkomotnije - sedeći. Zapravo kod nas nema pravog odgovaranja. Cilj je da im pomognem da stvore pozitivnu sliku o sebi da razviju samopouzdanje i samopoštovanje. Učenici rade timski sede oko okruglih stolova, radi lakše saradnje. Stavove i zadatke koje su doneli u timu iznose i prezentuju u velikom krugu oko kojeg smo svi okupljeni na sredini učionice. To je i mali trg koji nas okuplja. Na sredini kruga je naslikana velika vetrenjača, to je naš znak koji simbolizuje našu misiju „Kad dunu vetrovi promena, jedni grade zidove a drugi vetrnjače“. Mi smo vetrenjače zato što smo spremni i prihvatamo promene. U suštini učionicu izbegavamo, trudimo se da sve lokalne vrednosti budu naša mesta za učenje, da učimo tamo gde ćemo živeti a u u čionicama, zatvorenim kutijama se ne živi. Tako radeći tematski nastava se odvija u Domu kulture, Muzeju, nekom prirodnom ambijentu, ili u obliku malih letnjih škola u saradnji sa čestim gostima iz drugih gradova koji nas posećuju ili mi posećujemo druge. Mala letnja škola ili kamp je druženje sa drugom decom, dva tri dana, kao istrživačko edukativni tematski projekat. Ove godine smo bili tri dana gosti učenika grupe „Zvončići“ iz Novog Sada. Prošle godine su oni dolazili kod nas - objašnjava za "Espreso" učitelj Kuveljić.

Priznanje koje je dobio, i pažnja koju privlači ova nagrada, kroz televizijske priloge, novinske članke daje tračak nade da će se obrazovanje u srpskim medijima polako vratiti kao istinska ljudska vrednost.

- Ono je potvrda da neko ceni i prati i da mu je stalo do istinskih promena u ovoj zemlji. Promene u društvu ne postoje bez promena u obrazovanju. Moramo da težimo ka društvu koje uči, da škola i celo društvo u stvari budu zajednica koja uči i koja se menja - priča Kuveljić i dodaje da ga je za ovo priznanje nominovala hrabrost da se menja, prati i primenjuje promene i inovativan i drugačiji rad u nastavi.

Bonus video:

MAMA NAS JE SVE KUPALA U ISTOM KORITU: RĐAV BROD im je bio jedini DOM, a u TOALET su išli među ŠAKALE!