SARAJEVSKI POGROM NAD SRBIMA 1914. GODINE! POSLE ATENTATA U SARAJEVU NAD SRBIMA JE IZVRŠEN POKOLJ!

Sarajevski atentat je poslužio mnogim osobama da konačno svoja anti-srpska razmišljanja pretvore u delo. Nakon atentata izbile su anti-srpske demonstracije u Sarajevu. Napadnut je hotel Evropa u vlasništvu Gligorija Jeftanovića. Ivan Šarić, asistent nadbiskupa Josipa Štadlera je nazivao Srbe raznim imenima, zverima i gujama, a i sam nadbiskup je aktivno podržavao nasilje nad Srbima.

Osim hotela, uništavane su i srpske kuće, napadnuta je redakcija lista „Srpska reč“ i mnogi drugi objekti. Rulja je vikala: „Dole Srbi“, „Dole zločinci“, „Dolje kralj opančar Petar“ i sl. Hrvatska i muslimanska štampa je vatru gasila benzinom. Tako je „Hrvatski dnevnik“ Srbe nazivao psima, banditima, ljudskim ološem i sl. Isti taj „Hrvatski dnevnik“ je opravdavao uništenje srpskih škola nazivajući ih „iredentističkim gnezdima“.

U članku „Seti se Bosno“ ovaj list je otvoreno objavio rat Srbima. Austrougarska policija je nakon atentata iz zatvora oslobodila više sitnih muslimanskih i hrvatskih kriminilaca koji su se priključili anti-srpskom divljanju. Divljanje se nije ograničilo samo na Sarajevo. Hrvatski Sabor je 30.6.1914. održao posebnu sjednicu na kojoj su frankovci vikali: „Slava Ferdinandu“, „Dole Srbi“ i sl. Ivo Frank (koji se danas slavi kao borac protiv velikosrpstva) je izjavio da je samo srpstvo veleizdaja. Anti-srpskog divljanja je bilo i u Zagrebu, na Trgu bana Jelačića zapaljena je lomača na koju su bacane stvari iz opljačkanih srpskih stanova. Protesti su održani i u Zadru. Srpski sveštenik je napadnut. Frankovci su se 2. jula okupili u Splitu sa slikama ubijenog Ferdinanda te su počeli paliti srpske zastave. Napadi na Srbe i srpsku imovinu su se desili i u Osijeku, Đakovu, pa i u onim teritorijama koje su pripadale Mađarskoj, tipa u Novom Sadu. Dubrovnik je, kako kažu, postao pozornica žalosnog vandalizma.

Hrvatska je ostala potpuno verna Austrougarskoj, zagrebački nadbiskup Antun Bauer je ovako ispratio hrvatske vojnike:

- Hrvati junaci, ljubljeni naš kralj zove Vas u boj. Hrvati junaci! Bog vas zove u boj. Bog, večna Pravda, zove Vas, da u rukama njegovim budete osvetnici onog nedela u Sarajevu koje je kralju našemu otelo čvrstu potporu u starim danima, a njegovim vernim narodima smeralo ugrabiti nadu u veliku budućnost.

Nadbiskup Bauer je još govorio:

- Rat s Kraljevinom Srbijom je započeo, jer mira ne može biti s dušmaninom, koji zločinački rovari protiv monarkije, naše državljane podjaruje na nezadovoljstvo, večito kuje spletke i urote.

Srpska pravoslavna crkva u BiH je osudila atentat, mitropolit Evgenije Letica je održao parastos ubijenom nadvojvodi. Iako je muslimanska štampa pokušavala da umanji ulogu Muhameda Mehmedbašića u atentatu, treba reći da je muslimanski verski poglavar Mehmed DŽemaludin ef. Čaušević rekao svojim vernicima da ne učestvuju u napadima na Srbe. Doduše, Čaušević je ovo rekao tek nakon što su Srbi već bili i napadnuti i opljačkani i sl.

29. juna anti-srpske demonstracije nalazimo i u Mostaru, napadnuta je pravoslavna crkva, a napadnut je i dvor mitropolita Petra Zimonjića. Kada je grupa Srba uputila protest, rečeno im je da su to ratne manifestacije I DA BI SRBI U NJIMA TREBALI UČESTVOVATI.

U Livnu je demolirana srpska škola, a hrvatska štampa je ovako govorila o situaciji u Travniku:

- Sve što je srpsko polupano je. Na srpskim kućama nema gotovo niti jednog celog stakla.

Čapljinski kotarski upravnik Abdurezak Dizdarević je poveo progon Srba 29-30.6.1914. Dizdarević je tjerao Srbe da mu budu sluge, da mu pripremaju ručak i sl, a ako bi Srbi odbili, ne bi dobro prošli. U Stocu su, nakon što se pročulo za atentat, na muslimanskim i hrvatskim kućama osvanule crne zastave, a Srbi su napadnuti. Progoni Srba su bili i u Metkoviću, Duvnu, Bugojnu, LJubuškom, Maglaju, Bos. Brodu, Tešnju itd. Biskup Anton Bonaventura Jeglič nazvao je Srbe „zakletim neprijateljima samog Isusa“.

Srbi u BiH su se 1914. našli u groznom položaju, napadali su ih sa svih strana, proglašavali ih izdajnicima, životinjama i sl. Vrlo brzo se počelo i sa većim progonima, poznati su zločini šuckora. Ni Srbi u Srbiji nisu ništa bolje prošli. 1914-1918. je bila prava golgota srpskog naroda, ali izgleda da iz nje nismo puno naučili jer smo se odmah po njenom završetku ujedinili sa onima koji su nas ubijali.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Istorija Srba)