BOLJE ILEGALNO ŽIV, NEGO LEGALNO MRTAV! Srbin koji je bolovao od HEPATITISA C objašnjava kako mu je izgledao život u SRBIJI, ali i kako se izlečio! (FOTO)

Dragiši Zekiću, predsedniku Udruzenja Hepatitis Hilfe, hepatitis C je dijagnostikovan 1984. godine. On je bio inficiran oko 30 godina, a 1984. godine mu je rečeno da ima non A i non B virus, dok je 1989. godine saznao da mu je virus izolovan.

Njemu je tek 1993. godine potvrđena dijagnoza "Hronični hepatitis C", ali kako kaže nikada nije želeo da pristane na terapiju prvim Interferonom da bi kasnije odbio i terapiju Pegilovanim Interferonom alfa 2-a i Ribavirinom.

Ti lekovi "ubiju sve u tebi", nus pojave su stravične, povraćanje, glavobolja, a viđao sam i dosta ljudi koji su hteli da se ubiju zbog posledica. Prva generacija lekova Ribavirin može da se uzima 24 časa ili 18 nedelja. Nisam želeo tako da se osećam, priča Dragiša za Espreso.

On je u maju 2016. godine počeo sa terapijom, odnosno sa lekom Generičkim Harvonijem. Terapija je trajala 12 nedelja.

- Nakon zavrsetka terapije (EOT) HCV PCR RNK je bio negativan. 12 nedelja nakon završetka terapije HCV PCR RNK negativan (SVR12) što je značilo da imam stabilan virusološki odgovor 12 nedelja nakon završetka terapije, priča Zekić.

On je dodao da mu je i u zvaničnom izveštaju potvrđen negativan rezultat testa koji je rađen najsavremenijom metodom.

Godinu dana nakon završetka terapije moj HCV PCR RNK je negativan (SVR 48), dakle ni tada nije detektovano prisustvo virusa što znači da sam definitivno izlečen to jest da imam trajan virusološki odgovor. To je moja priča o izlečenju hepatitisa C, a tokom terapije nisam imao apsolutno nikakvih tegoba, objašnjava on.

Kako nam je objasnio, genericki lekovi "Interferon free" za Hepatitis C postoje. Ali ih nema u Srbiji. Uspesnost izlecenja od 96 - 99 %. Za samo 12 ili 24 nedelje.

Ja sam se izlecio za 12 nedelja. Terapiju mi je ćerka nabavila iz Indije i Bangledaša. Moja najveće želja je da lek bude dostupan i u našoj zemlji. Drugi naziv za lek Harvoni koji u Americi košta 84.000 dolara, a u Evropi 40.000 evra, u Indiji je registrovan pod nazivom Ledifos i ima apsolutno iste sastojke, odnosno (Sofos Buvir 400mg+Ledipasvir od 100mg). Ovaj lek u Indiji koji kako kaže sadrži iste sastojke i košta 600 evra.

Dragiša nam je rekao sa čime se sve suočavao dok je bolovao od hepatitisa C, i kroz kakvu diskriminaciju je prolazio punih 30 godina od kada se prvi put suočio sa hepatitisom.

On je napomenuo kako se ovaj virus naziva još i "tihi ubica" jer ne daje skoro nikakve simptome u početku.

Infekcija ovim virusom prolazi neopaženo i nema karakterističnih simptoma. Napada jetru, dovodi do fibroze, kasnije do ciroze jetre, a krajnji stupanj bolesti je karcinom.

Dodao je da Srbija nema nikakav plan za borbu protiv virusnih hepatitisa i nema radnu grupu koja bi sprovodila akcioni plan. Ukazao je da u našoj državi ne postoji baza podataka sa evidencijom broja inficiranih osoba, a to otežava situaciju i za nabavku terapije, ali za prevenciju.

Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 500.000 ljudi zaraženih virusom hepatitisa - kaže Zekić i dodaje kako je od Ministarstva zdravlja saznao da će ove godine biti leka za oko 60 osoba, dok je broj zaraženih nekoliko hiljada ljudi.

Ljudi se suočavaju sa nedostatkom PCR testova u dijagnostici i lečenju hepatitisa C - objašnjava on. Terapija za hepatitis uvedena u Srbiju tek 2004. i dodaje da su prvo oboleli sami kupovali, a sada troškove kupovine lekova pokriva RFZO.

On je priznao da su ga mnogi prijatelji napustili kada je saznao za dijagnozu, kao i da je bio diskriminisan po svim osnovama. Dodao je da je bilo trenutaka kada se više plašio kako će njegova okolina reagovati, nego činjenica da može da umre.

On je objasnio da se virus hepatitisa prenosi inficiranom krvlju, a nikako poljupcem ili na drugi način.

Oboleli od hepatitisa su diskriminisani od strane društva. Mene porodica podržava, iako se i ona često nalazila na meti diskriminacije. Imao sam probleme na poslu. Primoravali su me da donosim svoju šolju za kafu, izbegavali su me, a bilo je i onih koji su se obraćali socijalnom radniku u želji da me izmeste, priča Zekić.

Ispričao nam je takođe kako je diskriminacija nastavljena tako što mu je dat usisivač da po ceo dan usisava po magacinu i to prašinu koja kako kaže, ne postoji.

Želeli su da dam otkaz, da me nema i da me ne gledaju. Posle toga su mi izmislili radno mesto pod nazivom, radnik u skladištu. Kada više nisu imali izbora, rekli su mi da dam otkaz ili da odem u penziju što sam i uradio i to u 40 godina.

Dragiša nam je napomenuo da mu nije strana ni diskriminacija kod stomatologa, i da je navikao na "šikaniranje". On se sada izlečio, ali nije stao sa borbom jer želi da pomogne i drugim pacijantima koji imaju slične probleme.

Kako nam je rekao, bio je veoma srećan kada je saznao da se izlečio, ali ga težak život nije navikao na sreću. Njemu je na sve muke pre dijagnoze, hepatitis C, dijagnostikovam HIV virus, i to greškom.

Pozitivan na HIV - pisalo je u presudi na parčetu papira koji mu je uručen 1986. godine u Kliničkom centru Srbije. Prognan od društva, prijatelja, otuđen i odbačen živeo je Dragiša punih 17 godina, sve do 2002. godine kada je gotovo slučajno sazno da virus nema i da ga, zapravo, nikada nije imao.

Ljut, tužio je Klinički centar Srbije i - dobio! Posle osam godina suđenja, Viši sud u Beogradu pre dva dana je doneo prvostepenu presudu, zbog nanošenja duševnog bola, KCS mora da mu isplati 450.000 dinara.

U Klinički centar sam otišao zbog visoke temperature i to 1986. godine. Iz iste bolnice sam izašao sa lažnim saznanjem da sam pozitivan na HIV. Prvo sam bio u neverici, a onda je nastupio jeziv strah, priseća se Dragiša.

Kako nam je rekao, seća se da se nije osećao bolesno, već kao mrtav čovek. Kada se pročulo da navodno imam HIV, bio sam usamnjen. Svi su nestali, kao "rukom odnešeni". Zapravo, nisu se sa mnom više ni rukovali, priseća se Dragiša najstrašnijih scena koje je doživeo u životu.

Priznao nam je da se sklonio u stranu, a da je kuću retko napuštao. Prihvatio je smrt i čekao ju je sve do 2002. godine, 1. decembra kada se obeležava Svetski dan borbe protiv side.

Imao sam neku intuiciju da treba anonimno da se testiram. Posle par sati sam otišao po rezultate kada sam video da je nalaz negativan. Bacio sam ga u kantu jer sam mislio da je greška. Tog dana sam izvadio krv još pet puta, i svaki put sam bio negativan. Pao mi je veliki teret sa vrata, ali nisam osećao ništa, bio sam ravnodušan, priča Dragiša za Espreso.

- Nije bila poenta u grešci lekara, već u diskrimicaciji koju sam preživljavao. Onaj od koga su bežali, sada ponovo postoji i drugi mu pružaju ruku. Kasnije sam saznao da imam hepatitis C, ali sam ga uspešno izlečio, priča on.

Dragiša je napomenuo da njegov život treba svima da posluži za primer i da bude vodilja onima koje društvo odbacuje na osnovu diskriminacije.

On je iskoristio priliku da se zahvali medijima što žele da prenesu njegovu priču jer smatra da istina mora da se čuje. Kako kaže, mnogi koji boluju od hepatitisa izvrše suicid, a nisu ni svesni da ne moraju da umru.

Podsećamo, hepatitis C često se javlja kao asimptomatska bolest, pa zbog neblagovremenog dijagnostikovanja prelazi u hroničnu infekciju, koja nakon mnogo godina može da dovede do težih oštećenja jetre, i pojavu cirozu jetre. U težim slučajevima, ciroza jetre praćena je; otkazivanje funkcija, rakom jetre, ili velikim proširenjem venskog sistema jednjaka i želuca, koja mogu da dovedu do masovnog iskrvarenja i smrtnog ishoda.

Glavni put prenosa HCV je direktan kontakt sa krvlju zaražene osobe. Rizik prenosa je najveći nakon direktne transfuzija krvi i krvnih derivata inficiranog davaoca ili nakon perkutanog kontakta upotrebom HCV zaraženog pribora pri intravenskoj primeni droge. Opisana je i učestalija pojava HCV infekcije u osoba koje koriste kokain za ušmrkavanje, verovatno zbog zajednicke upotrebe pribora zaraženog krvlju. Srednje velik rizik prenosa HCV imaju osobe na hemodijalizi zbog malih ali ponavljajućih izlaganja virusu u bolničkim uslovima.

Pogledajte bonus video: