PRIJATELJU, OVO TI NIJE BOJA, OVO JE NEŠTO DRUGO: Ispovest kamiondžije koji je pre mesec i po dana bio na SVIM NASLOVNIM STRANICAMA!

Nakon što se u javnosti pojavila vest kako su carinici 4. jula 2018. godine, na ulazu graničnog prelaza Preševo, zaplenili oko 1.000 litara pesticida koje je vozač kamiona nameravao da prokrijumčari umesto prijavljenih boja, kao i veliku količinu neprijavljene robe, ukupne vrednosti od oko 5,5 miliona dinara, našoj redakciji javio se čovek koji je želeo da podeli svoju priču sa nama, ali i našim čitaocima, a koji je bio u poziciji čoveka koji pokušava da "prokrijumčari" pesticide.

Naime, gore pomenuti prekršaj je otkriven u kamionu turskih registarskih oznaka kojim je turski državljanin prevozio 21 tonu robe iz Istanbula za firmu u Novom Pazaru. Gotovo identičan prekršaj dogodio u decembru prošle godine na Gradini, kada su u kamionu, umesto deklarisanih boja, takođe pronađeni krijumčareni pesticidi.

Ispovest ovog čoveka i detalje priče sa pesticidima prenosimo vam u celosti:

"Poštovana redakcijo zovem se Barišić Jozef rođen sam 04.08.1973. godine. Pod punom moralnom i matrijalnom i svakom drugom odgovornošću stojim iza toga da je sve što vam budem rekao istina. Inače, prehranjujem petočlanu porodicu.

12.12.2017. dobio sam usmeni nalog vlasnika firme gde sam bii zaposlen kao vozač na međunarodnom transportu robe firma gde sam radio tada zove se Lotinac trans sa sedištem u Novom Pazaru znači dobio sam nalog da se praznim kamionom sa prikolicom odem u Tursku u Istambul naselje Zejtin Burm na tamošnji tir parking da natovarim tekstil za firmu Texprim d.o.o. iz Raške vlasnika Esada Rusovića što sam ja i uradio. Došao sam na zakazani utovar i tu kreće moja igranka.

Trebao sam da budem natovaren za nekih četiri sata. Međutim, oni su sa utovarom počeli tek u petak. Taj dan natovarili su otprilike tonu tekstila, što u rolnama, što u džakovima i obavestili me da će sutra da nastave, te kako ostatak robe treba tek da stigne. To su uradili bukvalno samo da bi mi "zarobili" kamion da ne bih otišao. U subotu su dovezli još oko dve tone robe, takođe u džakovima u rolnama.

Opet su mi rekli da je neka firma navodno trebala da iporuči robu, ali da nisu stigli, te da će tek u ponedeljak sve biti tu i utovareno. Onda sam ja pozvao mog poslodavca i objasnio mu situaciju, na šta mi je on rekao da sada ne možemo ništa i da moramo da čekamo ponedeljak da završe sa utovarom.

U ponedeljak je u toku celog dana pristizala roba, kombi po kombi. Između ostalog stigle su i kutije. Na pitanje šta se nalazi u kutijama, pošto vozim tekstil, rekli su mi da je u kutijama boja za isti taj tekstil i da ne brinem, jer će oni sve to da napišu u papirima.

Napokon je došao i dan kada su završili utovar, tačnije posle sedam provedenigh dana na tom Tir parkingu i bezbroj odšnjiravanja i zašnjiravanja cerade. Dali su mi papire da mogu da idem na carinu Halkali Cataka 50km od Istanbula. Posle dva sata vožnje kroz istanbulsku gužvu stigao sam na carinu gde sam uredno prijavio ulazak. Na vagi sam dobio odvagu i tada su mi rekli da trebam da prođem neku komisiju. Kada je došla komisija, sa svih strana sam otvorio prikolicu, a oni su redom sekli one džakove, gledali, palili tekstil upaljačem. Nakon sat vremena rekli su mi kako je sve u redu i dali mi papire s kojim sam trebao da se prijavim u špediciju, što sam i uradio. Međutim, nakon tri sata kada sam se vratio u kamion došli su špediter i carinik i blokirali kamion. Rekli su mi da za sat dođem po papire. Kada sam došao i uzeo papire vidio sam da tamo piše kako vozim 22 tone boje. Tektil je bio u redu.

Sa ove carine krenuo sam ka graničnom prelazu Kapikule, granici između Turske i Bugarske. Tu sam takođe prošao celokupnu proceduru i ušao u Bugarsku. Kroz Bugarsku sam se uputio dalje ka Srbiji. Na graničnom prelazu Gradina dao uredno sam dao dokumenta carinici koja je skenirala barkod i odamh mi rekla kako postoji problem. Dalje mi je rekla da se parkiram, te kako vođa smene mora da me prekontroliše.

Nakon pet minuta stigao je jedan mladi carinik, veom fin dečko. Rekao mi je da upalim kamion i da ga odvezem u magacin za pregled da vidi "šta ovog puta tera". Upalio sam kamion i odvezao ga u taj magacin. Kada sam ušao unutra taj isti carinik rekao mi je da otvorim cerade, ali da pre toga proverim da li su u redu.

Oko 14 časova počeo je istovar - rolna po rolna džak po džak napolje iz kamiona i svaki su otvarali i gledali. Pitao sam carinika "zašto ovo radite"? Carinik mi je rekao citiram "uvozna firma za koju vozite bila je u carinskom prekršaju pre nešto više od dva meseca, te stoga moramo da proverimo šta sada uvoze". Na to sam rekao u redu, pomerio se u stranu i nastavio da gledam.

Onda mi je pozvonio telefon, nazvao me uvoznik za kog sam vozio. Pitao me je "šta se dešava"? Kada sam mu rekao o čemu se radi on je rekao da cariniku dam 50 evra da ne preteruje, što je i carinik čuo. Carinik mi je tada rekao da mu pare ponudim "samo ako hoću da idem u zatvor". Na to sam cariniku rekao da ja te pare nemam a i da imam ne bi mu dao, jer za to nemam nikakav razlog i da on nastavi da radi svoj posao kako treba.

Carinik i još dva čoveka nastavili su da istovaraju sve dok nisu izvadili sve iz kamiona i prikolice. Našli su sledeću markiranu robu: trenerke, Viktorija sikrit, markirani tekstil, neke brave za PVC stolariju i još svašta nešto. Imam i kopiju zapisnika. Kutije u kojim je kako su mi rekli boja za tekstil, nije bila boja, to mi je rekao carinik. Citiram "prijatelju ovo nije boja, ovo je nešto drugo", na šta sam ja rekao da ne znam šta je i da mi je rečeno da je to boja, a da je tako napisano i u papirima.

Carinik se složio sa mnom i sa tim da ja nisam kriv i da nisam mogao vizuelno da znam šta se nalazi u boci. Kamion je spakovan sa svom robom i parkiran u žicu. Roba je oduzeta. U mom prisustvu je prebrojana, zapisana i uskladištena u posebnom prostoru unutar tog hangara za pregled vozila.

Pošto je bila subota morao sam da čekam radni dan da vide šta i kako će dalje sa mnom. Uzeli su mi pasoš i saobraćajnu od prikolice i kamiona. Carinik mi je dozvolio da boravim u kamionu dok postupak ne bude završen. Flaše u kojima se navodno nalazila boja odnete su u labaratoriju na analizu. Tada su mi, takođe rekli kako su proverom na internetu "grubo" utvrdili da se radi o herbicidu. Ta tečnost bila je spakovana u 15 kutija sa po 20 flaša po 1 litar. Na carini su mi rekli i kako je za uvoz toga potrebna posebna dozvola Ministarstva, te kako su to mnogo skupe stvari.

Carinik mi je objasnio da je ta uvozna firma pre nešto više od dva meseca bila u carinskom prekršaju, te da joj je oduzet kamion marke Mercedes novopazarskih registracija, jer su prijavili čarape - jedan par, a umesto jednog para prevozio ce ceo paket. Vrednost te robe premašila je trećinu vrednosti kamiona pa je taj kamion oduzet i nalazi se na graničnom prelazu u žici. Rekli su mi tada da će kamion koji sam ja vozio, verovatno da završi na istom mestu.

Pet dana sam proveo na Gradini dok nisu urađene sve procedure i analize, te dok nisam dobio rešenje o oduzetoj robi, koja je bila procenjena na 4.270.000 dinara i rešenje o oduzimanju kamiona i prikolice.

Dalje mi je rečeno da je moja firma mora da pošalje drugi kamion, te da roba koja je u kamionu mora biti pretovarena u taj kamion, zacarinjena na Gradini, te da se ta ista roba mora odvesti uvozniku Teksprimu na datu carinu na rascarinjenje i istovar, a da kamion i prikolica koje sam ja vozio ostaju na graničnom prelazu Gradina, jer je njim napravljen carinski prekršaj. Rečeno mi je i da će moj poslodavac kao i uvozna firma dobiti poziv od nadležnog suda. Uvoznik, mene lično više nikada nije zvao, niti pitao bilo šta o robi.

Roba je uvoznoj firmi vraćena drugim kamionom. A ja se najpre, kao čovek "lajik" u tim propisima da li je moguće da država i carina postupe na taj način? Da faktički kazni moju firmu oduzimanjem kamiona, a mene ostavi bez posla, a da čoveka i firmu kojoj to nije prvi put da vrati robu. Kao da sam ja i moj poslodavac kriminalci, a on oštećeni. Njima je roba, kao "nagrada", vraćena.

Protiv mene i moje sada bivše firme, kao i dotične uvozne firme je pokrenut prekršajni postupak u Pirotskom prekršajnom sudu.

28. aprila 2018. dobio sam pozivo od suda iz Pirota, kao i uvoznik i firma za koju sam radio. Poslodavac i ja smo otišli na ročište koje je bilo zakazano 15.05.2018. Saslušani smo. Sve što sam vama ispričao rekao sam i sudiji.

Međutim, sudija je stava da sam ja morao ili mogao da pretpostavim da to nije boja već ono što je utvrđeno analizom, te da sam ja maltene glavni krivac. Uvoznik se nije odazvao pozivu.

Postupak se i dalje vodi u Pirotskom sudu. S tim da uvozna firma, kako sam čuo i dalje pokušava da prokrijumčari robu ovaj put na graničnom prelazu Preševo.

Sada dolazimo do najbitnijih stvari, a to je da mi vozači, koji se bavimo međunarodnim transportom nemamo sistem u državi, kao ni sindikalnu organizaciju koja bi u ovakvim ili sličnim slučajevima stala na stranu vozača, t eih na neki način zaštitila. Mi vozači bismo trebali da znamo proceduru na carinama, na granicama, kako ne bismo plaćali ogromne kazne, a da svima udovoljimo. Svaku grešku špedicije, izvoznika, carinika, uvoznika plaćamo svojim vremenom. Provodeći na granicama mnogo vremena bukvalno maltretirani, kao zadnji ološ ili kriminalci.

Od smene do smene se razlikuje postupak i koliko ćeš da stojiš na granici i vratiš se kući porodici koja te čeka i po 10 dana, a nekad i ceo mesec. U drugim državama postoje udruženja, sindikati, uvoznici, izvoznici koji kada njihovi vozači imaju problem pokrenu sistem da utvrde sve i kazne one koji su odgovorni. Ja sam prepušten sam sebi, da dokazujem moju nevinost."

Bonus video:

Espreso intervju - Novica Tončev

(Espreso.co.rs)