Pravoslavni vernici danas slave sveca kome je KROKODIL POSLUŽIO KAO ČAMAC!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog prepodobnog Elija.

Prepodobnog Elija su, još kao dete, dali u manastir na služenje Gospodu gde je vaspitavan u uzdržanju i celomudriju, učen krotosti i smirenju i dobio je dar čudotvorstva od mladosti. Dok je još bio dečak slali su ga po oganj, a on bi stavljao žar u svoju odeću i tako je prenosio. Pošto odeći nikad nije bilo ništa, svi su se divili čudu i želeli su da podražavaju divno življenje dečaka koji je svetošću prevazilazio starce.

Blaženi Elije je jednom hodao sam po pustinji, poželeo da jede med i ugledao na kamenu divno saće meda. Dosetio se da je to vražja zamka pa je sam sebi krenuo da govori: Odlazi od mene, sablažnjiva željo, jer je pisano: po Duhu hodite, i želja telesnih ne izvršujte. Odmah se uklonio sa tog mesta i povukao u pustinju, kažnjavajući svoje telo glađu. U trećoj nedelji posta ugledao je u pustinji divne jabuke i drugo voće i razumeo je to opet kao iskušenje đavola i nije ni pipnuo... Posteći i četvrte nedelje, blaženi Elije je zadremao i imao priviđenje u kom mu anđeo Gospodnji govori: "Ustani, i što nađeš predloženo tebi jedi bez ikakve sumnje i potkrepi se"!

Probudio se i ugledao izvor studene vode i oko njega neko mirisavo i vrlo ukusno zelje i time je potkrepio svoje telo.

Krenuo je sa tog mesta i malo dalje je našao pećinu u kojoj je proveo neko vreme. Kad je njegovo telo osetilo potrebu za hranom, pao je na kolena, pomolio se Bogu i ubrzo su se pored njega našli vruć hleb, masline i razno voće.

Jednom je pošao u pustinju da poseti prijatelje koji su živeli u oskudici i poneo im je hranu koju mu je slao Bog. Putujući tako, teret ga je zamorio, primetio je divlje magarce i pomolio se da mu priđe najjači od njih da bi mu pomogao. Iz stada se odmah izdvojio najjači koga je natovario, pa uzjahao i brzo je stigao gde je krenuo.

Prepodobni Elije je jednom otišao u manastir rano u nedelju i nakon što je video da niko u crkvi ne vrši službu pitao je meštane zbog čega je to tako. Dobio je odgovor da sveštenik, koji živi sa druge strane reke, nije došao zbog straha od krokodila koji se pojavio u reci i već pojeo dosta ljudi. Sveti Elije, uzdajući se u Boga, pošao je ka reci, pozvao ime Gospoda i odmah se pojavio krokodil i prišao mu. Krokodil, koji je navikao da jede ljude, po Božjem naređenju postao je prevoznik svetitelju i odveo ga je na drugu stranu reke. Elije je tad došao do sveštenika i počeo da ga moli da dođe u manastir. Pošto se sveštenik ipak plašio da stane krokodilu na leđa, nakon što je prešao na drugu obalu sveti Elije je rekao krokodilu: Bolje ti je da sam umreš, nego da ljude uništavaš i tela njihova jedeš! U tom trenutku krokodil je pao i izdahnuo.

Sveti Elije je proveo u tom manastiru tri dana, poučavajući ljude bogonadahnutim rečima. Pošto je bio prozorljiv, znao je šta ko od ljudi misli i shvatao je svačiju savest, pa je svakom rekao od kakvog iskušenja pati i kakva ga strast muči.

Posle mnogih duhovnih razgovora prepodobni Elije rekao je narodu da spreme trpezu jer će im prijatelji stranci ubrzo doći.

Nakon što su gosti došli sveti Elije je otišao u pustinju, a jedan mladić ga je molio da ga pusti da krene sa njim. Prepodobni je pristao govoreći mu da je život koji on vodi težak i da zahteva mnogo truda jer treba čvrstvo stajati protiv đavolskih iskušenja.

Mladića su prve noći u drugoj pećini napali zli duhovi, prvo nevidljivi, smućujući mu um lošim mislima, zatim vidljivo, kao strašna priviđenja. Mladić je pobegao iz pećine pravo kod sveca koji ga je vratio na isto mesto koje je zatim ogradio krstom i naložio mu da boravi tu bez straha. Živeo je dugo taj mladić u pustinji, udostojen hranom donošenom nevidljivom rukom.

Sveti Elije je dostigao duboku starost stvarajući mnoga čuda, kada se prestavio Bogu kome je ugađao.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)