NEVEROVATNA PRIČA TOZE SNIMATELJA: Ovom čoveku jednostavno NIJE BILO SUĐENO DA UMRE! (FOTO)

Dragan Živković, poznatiji u Nišu među kolegama i prijateljima kao Toza snimatelj s Niške televizije, ima 50 godina, ali s porodicom, najdražim prijateljima i najbližom rodbinom proslavlja punoletstvo i 18 rođendan.

Za to postoji veliki i ozbiljan razlog. Dragan je pre tačno toliko godina 22.jula, pao sa krova svoje kuće, sa tačno devet metara visine, pošto je doživeo strujni udar, udarao pri padu o skele, a onda je, odbivši se od kajsije, pao na kapiju i konačno na gomilu kamenja koje je stajalo pored kuće. I ostao je živ.

Tokom lečenja je prošao pravu golgotu, mesecima bio vezan za bolničku postelju, suočavao sa novim i novim bolestima, ali je uspeo da savlada sva iskušenja koja mu je život tog dana doneo i ostao živ i zdrav. Svake godine, 22.jula Dragan od 2000. godine slavi svoje novo rođenje.

- Tog dana kada proslavljam svoj drugi rođendan ne radim ništa. Ne odlazim na posao, u kući ništa ne diram, pripremam samo rođendansko slavlje i čekam svoje drugove i prijatelja. To je dan koji provodim sa svojim najbližima, a porodicom koja je bila uz mene u tim najtežim trenucima, koja mi je pomogla da sve prebrodim, da ne posustanem i da mislim pozitivno - kaže Dragan Živković- Toza.

A sve je počelo sasvim bezazleno tog vrelog julskog dana pre 18 godina. Dragan je zidao potkrovlje na porodičnoj kući, pa je dvorište, ali i sama kuća bila puna radnika. On, kao i svaki domaćin, želeo je da pomogne. Učinilo mu se da na oluku kuće nije nešto dobro napravljeno, pa je poželeo da to sam popravi. I umesto da posluša savete radnika i popne se do krova sa unutrašnje strane kuće, on je to učionio preko skela. Uostalom, imao je 32 godine, bio je mlad, pa je i mogao. No vrag ne spava nikada. Vrelo sunce i naporno penjanje uz skele je doprinelo da se Dragan uznoji, pa je sa mokrom majicom radići oko kuće nekako dodirnuo kabl od struje i tada je počela njegova golgota.U tom trenutku je usledio pad pun neizvesnosti.

- Struja me odbacivala po skeli, padao sam, udarao u skele, onda je pad malo ublažila kasija koja je tu bila, sa koje sam odleteo na kapiju o čiju sam ivicu udario. Probudio sam se posle neko vreme, onako polusvestan. Video sam neke ljude oko sebe, ali sve je bilo nejasno. U tom trenutuku sam pomislio da sam oslepeo. Tražio sam da mi pomognu, da me podignu, ali svi su samo začuđeno gledali u mene jer ko zna kako sam tada izgledao.

Draganova majka Radmila i supruga Tanja se dobro sećaju i tog dana i Draganovog izgleda.

- Bio je žut kao dunja - kaže Draganova majka.

- Oko njega lokva krvi. Na leđima nije bilo majice, a koža je bila plava.

Istog dana je počelo i Draganovo lečenje koje nije bilo lakše od pade. Primio je tokom noći četiri litarara krvi jer je bio na ivici da iskrvari.

- Oporavak je bio težak i za mene i za moju porodicu. Povrede su bile teške, mada sam, kada sam pao sa te visine polomio samo karlicu, ali su kasnije nastale komplikacije. Tako sam u bolnici na hirurgiji proveo tri meseca, pa je onda usledila i rehabilitacija, oporavak u kućnim uslovima - priča Dragan i dodaje da ni u tim najtežim trenucima nije prestajao da misli na posao, pa je u kolima hitne pomoći stalno ponavljao kako ima neko snimanje, a ne može da ga odradi. Molio je lekare da pozovu njegove kolege i obaveste ih o tome.

No, nije sve bilo tako jednostavno. Dragan je imao prelom karlice sa obe strane. Tri meseca nije smeo da ustaje. Za to vreme je doživao i plućnu emboliju i nekim čudom se izvukao i iz toga. U organizmu se nakupila voda, pa su lekari iz njegovog organizma izbacili 15 litara tečnosti. Na infuziji je bio dva meseca, bez grama čvrste hrane. Prohado je uz pomoć štaka tek posle tri meseca.

- Ali sve vreme dok sam ležao u bolesničkoj postelji sve sam gledao sa neke vedrije strane - nastavlja svoju priču Dragan.

- Nisam sebi dozvolio da klonem duhom. Sećam se da sam stalno pravio šale na svoj račun.

Šalio se Dragan i sa bolesnicima u njegovoj sobi, a i oni su se trudili da mu skrate vreme, jer svi dođu i odu, a on je ostajao da leži. Neki dekica koji je ležao u krevetu pored njegovog stalno je ponavljao "Ti si, bre, pao sa devet metara visine, pa vidi kako si prošao, a ja sam se sapleo na nekoliko basamaka i sav sam se polomio“.

Seća se Dragan i drugih šala dok je bio ubolnici jer su mu one pomogle da lakše preprodi nedaće koje su ga snašle.

- Veliku zahvalnost za to što je sam ostao živ, a jedan sam od hiljadu koji prežive takav pad kažu lekari, dugijem lakarima. Pre svega Rastku Đorđeviću koji je bio načelnik hirurgije, Miodragu Laziću koji me je operiso, Milanu Višnjiću koji se pobrinuo za opekotine, ali i svim ostalim lekarima i sestrama koje su bile uz mene - kaže Dragan i dodaje: „Uz njihovu i uz Božju pomoć evo mene danas ovde“.

Bonus video:

Espreso intervju - Dušan Milisavljević i Dragan Vesović

(Espreso.co.rs / Niške vesti)