JA ČUVAO OVCE NA KRAJ SVETA, A MOJOJ DECI KAJMAK SMETA! Ovaj video danas šeruju svi, kad ga pogledate shvatićete zašto

Na Fejsbuku kruži snimak koji je mnoge oduševio, a zaista i jeste nesvakidašnji.

Na snimku muškarac, uz pivo i cigare, recituje čuvenu "Protestnu pesmu" našeg čuvenog pesnika Mike Antića.

Pesma govori o odnosu roditelja i dece, i raskolu između generacija.

Poslušajte kako je ovaj muškarac recituje:

Verujemo da bi Antić bio ponosan kada bi video kako je njegova pesnička reč pronašla put do "običnog čoveka", o kojem je i pisao.

I bio bi dirunt što je taj "običan čovek" prepoznao kako poezija može da izrazi baš ono što njega u svakodnevnom životu tišti i muči.

A ovako glase Antićevi stihovi koje je ovaj čovek, očigledno sa puno strasti, dara i pronalaženja, izrecitovao:

Svašta umem.

Stvarno umem.

Samo – sebe ne razumem.

Ja čuvao, ljudi, ovce

tamo negde na kraj sveta,

mojoj deci kajmak smeta,

luk im smeta...

Sve im smeta.

Ja do škole pešačio

i po kiši i po snegu,

moje kćeri k'o knjeginje,

k'o da se u svili legu:

jednom šmrknu,

dvaput kinu

i beže u limuzinu.

Svašta umem.

Stvarno umem.

Samo – sebe ne razumem.

Ja krčio s ocem šumu.

Plik do plika dlan mi ospe.

Mome sinu-gospodinu

teško i da đubre prospe.

Kad mu mati nešto reži

mislim: žensko pa nek' reži.

A on: odmah kupi stvari

i od kuće u svet beži.

Još mi žvrlja neka pisma

oproštajna,

puna bola.

Ispadnemo pred njim krivi

mi i škola.

Traži novac, kuka, moli

– nema čime stan da plati,

a ja šašav

pa ga pustim

da se mirno kući vrati.

I sve divno, divno umem

samo – sebe ne razumem.

Sve sam ovo za njih stek'o.

Niko hvala nije rek'o.

K'o da moram da se zboram

i da leđa večno krivim

zbog prinčeva i princeza.

K'o da samo zato živim.

A ja živim jer se nadam

da me i sad negde čeka

jedna šuma iz detinjstva

i vedrica vrućeg mleka,

i tišina ispod brega,

i plav lepet ptičjih krila,

i ogromne žute zvezde

kao što je moja bila.

Al' putevi zatravljeni.

Nad njima se magle tope.

Odavno su zatrpane

moje bose dečje stope.

Išao sam i ja u svet

bez režanja,

bez bežanja.

Išao sam da odrastem.

Sad sve mogu.

Sad sve umem.

Ali šta mi sve to vredi

kad sam sebe ne razumem.

Pesnik je u ovoj pesmi lepo dočarao kako se vremena menjaju i sa tim neizbežno dolazi do razlika u odrastanju, shvatanjima i načinu života. Starije generacije su odrasle u vremenu sa manje konfora, sa brže sazrevanja,ali i više mučenja. Današnja deca rastu sa mnogo više uživanja, detinjstvo im traje duže, ali takođe bivaju manje spremni za "šibanja" života, i manje imaju strpljenja za probleme koji nailaze tokom odrastanja.

Međutim, iako je i bol pesnika,i onoga koji ga recituje, sasvim razumnjiva, jednako kao i "žal za jednostavnijim vremenima" ne znači da su ta vremena i zaista bila bolja. I ne znači da je gore to što deca sada "duže" odrastaju, što se kasnije stupa u radni odnos, brak, i sve ostale odrasle stvari.

Stara vremena možda su imale neke izraženije vrednosti, ali imale su i više ograničenja, kao i mnogo toga što danas treba da se preispituje i prevaziđe, kao što je fraza "žensko pa nek' reži".

Svaki roditelj želi da decu zaštiti od muka kroz koje je on sam prošao, i to je valjda normalno. Bezuslovna ljubav prema potomstvu valjda ne iziskuje da moramo dobiti nekakvu "zahvalnost" ili da očekujemo da će deca biti ista kao mi.

Mika Antić svakako je lepo izrazio jedan razdor između odnosa prema deci nekad, i danas, ali ne treba uzeti njegove reči kao "veliku istinu" .

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)