KRUNOSLAV IVANKOVIĆ DAO JE SVOJ MLADI ŽIVOT ZA SRBIJU NA KOŠARAMA: Je l` i njega treba da mrzimo ZATO ŠTO JE HRVAT?

Oficir iz tadašnje JNA, posle rata na prostoru bivše Jugoslavije, nastanio se sa porodicom u Šidu, a poginuo je na padinama Prokletija kao najveći Srbin kada se sa svojom četom suprostavio brojnijim terorističkim snagama OVK, gde je pokušavao da iz obruča izvuče ranjene vojnike.

Kako se desila pogibija Ivankovića i koje su bile njegove poslednje reči kada ga je pogodio snajperski metak svedoči vojnik Saša Jović.

– Krunoslav Ivanković se nalazio sa moje leve strane, imao je zaklon jedne velike bukve, Negić je bio ispred mene iza jedne druge bukve koja je bila otkinuta na pola, Nedžmedin se nalazio sa moje poludesne strane zajedno sa Danilom Vojvodićem, dobrovoljcem koji je, na žalost, među prvim poginuo.

Negić je krenuo da prenese “rup 12”, uhvatio je čistinu i tada ga je pogodio prvi metak u levu potkolenicu.

Krenuo sam Negića da izvlačim u cik cak. Potom za vreme dok sam ja sakrivao municiju u granje, Branislav se izvlačio sam naviše i kada sam ga stigao pitao sam ga kako je. Rekao je da je pogođen još jednom u levu butinu. Rekao sam izdrži još malo, još desetak metara i biće ok. Čuo se jak pucanj, Branislav se stegao i rekao: “Šure, gotov sam”.

Nakon toga Kruna je prišao i rekao da idemo, na šta sam mu odgovorio da je Negić gotov.

Rekao je da ga ostavim, jer se za mrtvu glavu ne gubi život, a odgovorio sam mu da neću da ga ostavim, već hoću da ga izvučem, jer sam zbog njega i došao ovde. Začuo se opet pucanj i onda je kapetan pogođen. Samo je rekao: “Jao majko, jao deco moja”. Onda smo ga vodnik Stef i ja izvukli, a posle je bilo kasno da se vratim po Negića pošto su šiptarski teroristi pustili kerove na nas – prepričao je Jović.

Sindi Ivanković, ćerka kapetana prve klase Krunoslava poginulog u aprilu 1999. bila je dete kada je ostala bez oca. Prilikom promocije knjige autora Nenada Milkića “Zov Karaule” prozborila je o svom ocu.

– Sećanja će živeti samo ako ih čuvamo kroz ovakve susrete i ako ih stavljamo u knjige. Oca sam poslednji put videla kada sam imala sedam godina. Pamtiću ga kao heroja koji je svoj život za ovu zemlju dao na Košarama – rekla je Sindi Ivanković.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Vidovdan.org)