ČOVEKU DESNA NOGA NIJE U FUNKCIJI, NA LEVOJ OPERISAN KUK, ALI U BANJU GA ŠALJU AUTOBUSOM I BEZ PRATIOCA: Da li je ovo moguće samo u Srbiji? (FOTO)

Republički fond za zdravstveno osiguranje reklo bi se, ima čudan kriterijum za "odabir" pacijenata koji bi terapiju trebalo da nastave u banji. Naime, izvesna Jelena podelila je sa javnošću slučaj svog oca koji je povukao niz prigovra na rad ove ustanove i pokazao da su banje sve teže dostupne korisnicima.

Ona je poslala očevu dokumentaciju kako bi mu bila odobrena banja posle operacije levog kuka i napomenula da mu desna noga nije u funkciji već deset godina. Ipak, dobila je odogovr da čovek do banje može autobusom!

U razgovoru za Espreso.co.rs, Jelena je napomenula da je slučaj njenog oca specifičan slučaj, s obzirom da je on na štakama već 10 godina, jer kako kaže, niko nije hteo da mu operiše desni kuk. Kako nam je rekla, lekari su sve vreme tvrdili da ima metastaze koje u stvari nikada nije imao, a to je utvrđeno tek sad.

- Desna noga nije u funkciji, a drugi kuk je operisan, i nema kraja, opet ludIlo. Koliko puta su njima greške dozvoljene? - pita se naša sagovornica.

- Čovek ima jednu upotrebljivu nogu na kojoj je operisan kuk pre mesec dana i kao sposoban je da ide autobusom i to bez poratioca. Potpuni idiotizam - kaže sagovornica.

Čini se da sistem u našoj državi radi sve kako bi se građani osećali potpuno bespomoćno. Do banje se, kako smo i u komentarima mogli videti, dolazi preko veze, a pacijenti koji su na produženu rehabilitaciju poslati zbog izuzetno teškog stanja u kom se nalaze, potpuno su zapostavljeni.

Nakon Jelenine objave, korisnici društvenih mreža su obrazložili svoja iskustva sa RFZO. Kako je napisala jedna korisnica Tvitera, ni istorijat bolesti kao što je astektomija desne dojke, operisana žuč, 2 infarkta, ugrađen peacemaker, ugrađenih stentova, kod gospođe koja je invalidski penzioner, nije bila dovoljna da se "dobije" banja.

Pacijentkinju koja je čak dva puta operisala srce odbili su što se tiče odlaska u baju, a kao razlog je navedno što je beogradski osiguranik.

Ljudi se odbijaju iz banalnih razloga uprkos teškim bolestima sa kojima se nose. Ukoliko niste "na vreme" podneli dokumentaciju, vaš zahtev će biti odbijen, pa i ako vam život zavisi od te rehabilitacije.

Ipak, pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju kaže sledeće:

Produžena rehabilitacija obezbeđuje se obolelom ili povređenom osiguranom licu u slučaju postojanja bolesti, povreda i stanja za sledeća indikaciona područja:

1) neurološka oboljenja;

2) oboljenja srca i krvnih sudova;

3) reumatska oboljenja;

4) oboljenja respiratornog sistema;

5) povrede i oboljenja lokomotornog sistema;

6) endokrinološka oboljenja;

7) rehabilitacija onkoloških bolesnika dečijeg uzrasta.

Predlog za upućivanje osiguranog lica na produženu rehabilitaciju daje izabrani lekar, na osnovu medicinske dokumentacije propisane Listom indikacija, na uputu za stacionarno lečenje. Uput izabranog lekara uz uputnu dijagnozu obavezno sadrži i sva hronična stanja i oboljenja koja su evidentirana u zdravstvenom kartonu osiguranog lica, kao i medicinsku dokumentaciju propisanu Listom indikacija.

Na predlog izabranog lekara ili odgovarajuće zdravstvene ustanove mišljenje, odnosno ocenu o upućivanju osiguranog lica na produženu rehabilitaciju, kao i dužinu trajanja već započete produžene rehabilitacije, daje lekarska komisija filijale, na osnovu uvida u priloženu medicinsku dokumentaciju.

Lekarska komisija određuje zdravstvenu ustanovu za rehabilitaciju u koju se vrši upućivanje, dužinu trajanja rehabilitacije, potrebu pratioca (u putu ili za vreme rehabilitacije), vrstu prevoza do zdravstvene ustanove za rehabilitaciju i rok u kome se produžena rehabilitacija mora sprovesti prema Listi indikacija, odnosno rezervisani datum prijema na produženu rehabilitaciju.

Pravo na pratioca za vreme produžene rehabilitacije obezbeđuje se osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povreda došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica, kada je to medicinski neophodno, ako zakonom nije drugačije određeno, navodi paragraf.rs.

BONUS VIDEO:

Zoran Đorđević, Espreso intervju

(M. Božinović)