OTAC JE POKUŠAO DA ME PREOBRATI U KLANICI, ALI JE NA KRAJU IPAK POBEDILA ŽENA U MENI! Štefica je srpska trans misica, a njena priča o životu u Srbiji je FILMSKA! (FOTO)

Štefica je trans ikona.

Misica. Žena, pre svega.

Verovatno je ona, moglo bi se slobodno reći, rame uz rame sa major Helenom, slamka za koju se hvata svaka trans osoba koja se davi u ovoj državi... To ni ne čudi ako se uzme u obzir priča o Štefici, koja je rođena kao - Stefan.

Trans ikona za naš portal, uoči Prajda govorila je o svom odrastanju, pokušaju porodice da je "prevaspita", ali i problemima sa kojima se susreću pripadnici LGBT zajednice.

NE PROPUSTITE

KAO IZ ITALIJANSKIH MODNIH ČASOPISA: 100 % kožna kvalitetna obuća za sve generacije

- U rodnoj Ćupriji rođena sam kao Stefan Radojković. Mama i tata, posle dve ćerke želeli su sina. Ipak, to nisu dobili...

- Mog oca, od mog ranog detinjstva nerviralo je što naslednik ima kosu do ramena. Sa pet godina sam oblačila ženske stvari i bila vidno feminizirana. Želeo je, kad sam napunila 14 godina, da me prevaspita - priča Štefica objašnjavajući na koje je sve načine je to pokušavao, ali i kako mu je svaki put bio osuđen na - neuspeh!

- Kad me je upisao na fudbal, dala sam auto-gol. Kako je bio mesar, vodio me je u klanicu da se "čeličim". Kada sam shvatila da će te životinje da kolju, izletela sam napolje. Plakala sam na glas i ja, a tata zajedno sa mnom. Tada sam mojima objasnila da me zanimaju gluma i ples, i da ni u vidokrugu ne želim klanicu i fudbal... - priča Štefica...

Život joj se, vrlo mladoj, u času preokrenuo.

- Imam dve slepe sestre, neme i ometene u razvoju. Mama i tata su brinuli o njima, sve dok se majka nije teško razbolela. Kancer koštane srži je odneo posle šest meseci bolesti. Posle tri vezana infarkta, na dan šestomesečnog pomena majke, umro mi je i otac. Sestre su mi zbog bolesti bile u domu a ja sam ostala sama i prepuštena - sebi.

Tako ju je put iz rodne Ćuprije doveo u srpsku prestonicu.

- Zahvaljujući ljubaznosti ljudi iz organizacije "Egal" selim se u LGBT centar "Egal port". Tu sam, po prvi put mogla ja da budem - ja!

Kažu da u trans osoba stalno traje neka unutrašnja borba. To je večiti "fajt" pogrešne osobe zarobljene u telu osobe koja se oseća drugačije. Ipak, Štefica kaže da su joj i ona i Stefan - podjednako dragi.

- U redu je da mi se obraćaju ljudi i u muškom i u ženskom rodu. Ja jesam i Stefan i Štefica. Oboje su deo mog identiteta i međusobno se ne potiru. Tranzicija je dug proces i u tom procesu i sami puno učimo o sebi. Teško je pričati o rodnoj nebinarnosti, jer se rodni identitet može videti kao fluidan, i da se menja u različitim životnim periodima, kao što se svi menjamo kroz pubertet, adolescenciju, menopauzu. Uvek je teško kada se osećaš drugačije od onoga što izgledaš, to je teško i za tebe i za tvoju okolinu. Baš zbog toga što različiti rodni identieti nisu prihvaćeni, teško je o tome govoriti i prihvatiti i sebe i učiniti sve da te okolina prihvati. Kada na to dodamo osudu koja često dolazi od porodice, obrazovnog i zdravstvenog sistema i celog društva, onda je situacija još teža nego što izgleda. Međutim, ono što je u nama i sa čim živimo ne može da ostane skriveno i uvek nađe svoj put da se pokaže u punom sjaju. Zbog toga i biram da pričam o ovome i da skrenem pažnju da skrenem pažnju koliko je prihvatanje važno. Ako se vrši pritisak da budemo ono što nismo, to je ogroman pritisak, kao da nekoga primoravate da bude vojnik, a on je umetnik, ili vrhunski gimnastičar, a njegovo se telo i mozak protiv toga bune. Važno je da pustimo i sebe i druge da se slobodno razvijaju i ispoljavaju svoje ličnosti, ne ugrožavajući druge - kaže Štefica.

Tako Štefici nije greška obratiti se ni kao - Stefanu.

- Moram ponovo da kažem da sam ja i Stefan i Štefica. Svi moji prijatelji i ljudi sa kojima radim, i vidljivost koju imam kroz autovanje, mi je dalo tu slobodu da se ljudima predstavljam i kao Stefan i kao Štefica. Nakon nekoliko godina, ljudi su prihvatili i nju i njega, i udobno im je da se sa mnom druže. Štefica je mnogo ozbiljnija i izgleda nepristupačno. Volim da mislim da je ona jedna dama. Stefan je, s druge strane, još uvek dečak, direktan i neprosredan, duhovit i obožava da gleda filmove i jede kokice.

Svakog jutra Stefan se budi, ali su posebno interesantni trenuci kada se rađa - Štefica.

- Zabavni su trenuci kad se Štefica budi, i stupa u akciju. Volim taj ritual i posvećenost tome kada se Štefica rađa. Nega je drugačija, kozmetika, vodim računa o svakom detalju. Odeća je odmena i svedena. Omiljena boja laka za nokte mi je - crvena. Sigurna sam, to moram napomenuti, da su žene zaista jači pol, na mnogo nivoa. Najvažnija žena koju poznajem je svakako žena u meni.

Upravo žena u Stefanu osvojila je titulu trans misice. Kako kaže, ta potvrda da je lepa je sasvim dovoljna.

- Već dugo sam sebi dovoljno lepa i ne tražim više ovakvu vrstu potvrde – ja sam ja i dobro se osećam i sama pred ogledalom i pred hiljadu ljudi.

Među trans osobama ima onih koji bi se rado preobrazili u osobu kojom se osećaju, i odrekli se onoga što su postali po rođenju. O promeni pola Štefica ima kaže:

- Kao što sam već na početku rekao, pitanje rodnog identiteta je kompleksno. O rodnoj nebinarnosti se ne govori dovoljno, posebno se nije govorilo pre nekoliko godina kada su intervjui nastali. To i jeste unutrašnja borba koju i dalje vodim. Tranzicija i pitanje tranzicije se često nametalo kao jedino rešenje, jer trenutno samo nakon završetka hirurškog procesa prilagođavanja pola rodnom identitetu, možemo da dobijemo dokumenta. Ja ne želim da tako budem primoran ni na kakvu odluku ili korak.

U susret prajdu, i Štefici smo postavili pitanje nasilja nad LGBT osobama. Nasilje je, kako kaže, češće doživljavala kao muškarac.

- Više je Stefan imao problema kao gej muškarac, nego Štefica. Milism da ne postoji osoba koja je na ovakav način eksponirana u javnosti da nije trpela bar verbalne pretnje, a često i fizičko nasilje. To je, nažalost, cena koju plaćamo svi mi koji smo aktivistkinje i aktivisti. Nasilje je veliki problem u LGBTI zajednici. Posebno je važno da se nasilje i diskriminacija na odgovarajući način prate, da bismo mogli da razvijamo drugačije pristupe prevenciji.

Zahvaljujući podršci Delegacije Evropske Unije, radimo na uspostavljanju jednog takvog sveobuhvatnog mehanizma. To je važno, i kako bismo mogli da adekvatno kao sistem odgovorimo na nasilje i da bi nasilnici bili sankcionisani na pravi način.

- Ono u šta sam sigurna, a i što je potvrđeno kroz moj direktan rad sa žrtvama, je da je osoba koja je nasilna prosto nasilna, te da se nasilje u porodici, nasilje prema ženama, kao i prema LGBTI osobama ne može i ne sme tolerisati. To jeste mesto gde mi tražimo razumevanje i solidarnost, jer je to zajednički problem društva. Prajd je još jedan od skupova tokom koga može da se pošalje poruka da bilo kakav vid nasilja apsolutno nije dopustivo.

Trans misica za Espreso kaže da su lična dokumenta i dalje gorući problem trans osoba.

- Pitanje ličnih dokumenata je goruće pitanje. Baš zbog identieta i načina života, dokumenta jesu jedan od najvećih koraka ka zaštiti i prihvatanju. U samoj tranzicji se jednom dođe do momenta kada se od osobe traži da minimum godinu sprovodi jedan „test“, mada to nije prava reč, mnogo je kompleksije od toga, kada moramo da živimo dvadesetičetiri sata u skladu sa rodom ka kome težimo. To je trenutak u kome nastaju svi problemi, kada se sukobljavamo i trpimo diskriminaciju, nerazumevanje i šikaniranje od svake instance gde je potrebno pokazati lični dokument, ili se zaposliti ili završiti školovanje. Zbog toga se mnogi ljudi i plaše samog procesa tranzicije, jer u jednom dugom vremenskom periodu, ili zauvek ukoliko ne žele da izveše hiruršku intervenciju, potpuno nevidljivi pred zakonom, izloženiji smo nasilju i nezaštićeni. Zbog toga je važno da se ova situacija promeni, jer je od životnog značaja. I zato je to jedan od zahteva ovogodišnjeg Prajda.

Svi pripadnici LGBT populacije koji će sutra biti na Prajdu, naravno, unapred imaju spremne autfite, Tako i Štefica.

- Još uvek sam na užem izboru od pet haljina, mislim da ću se pola sata pred polazak odlučiti, nakon što se budem presvukla bar jedno tri puta. To mi je užasno važno! - kaže ona.

O važnosti prajda, i šetnji za ljubav, ima samo dve rečenice.

- Svi treba da prošetamo sutra - zajedno! Ovde se ne radi samo o maloj grupi ljudi, već o šetnji za jednaka prava svih građanki i građana, protiv nasilja, isključivanja i za puno uvažavanje prava!

Bonus video: