JEFTINIJE ALI OPASNO: Većina SRBA kreće na more noseći HRANU u ručnim frižiderima, a ni ne slute da nose zdravstvenu TEMPIRANU BOMBU!

Da bi prošli što jeftinije i pošto poto se dokopali mora veliki broj građana Srbije nosi zamrznutu hranu u ručnim frižiderima kada krene na odmor.

Osim već gotovih jela, nosi se i sveže meso, računajući na to da je u Grčkoj sve to mnogo skuplje, a i ovde je lakše ispisati čekove pa lagano otplaćivati. U torbama se nose i trajne kobasice, konzerve gotovih jela, paštete, tunjevine, kao i dugotrajna mleka.

Ukoliko ste se u ovome prepoznali, obavezno pročitajte šta kažu stručnjaci o opasnostima ovakvog turizma i na šta naročito treba da obratite pažnju da vas na kraju, umesto uštede, letovanje ne bi skupo koštalo.

Nutricionista Milka Raičević objašnjava da je veoma opasno nositi zamrznutu hranu u ručnom frižideru na dalek put, jer hrana može da krene da se otapa, pa onda nikako ne biste smeli ponovo da je zaleđujete.

- Hranu koja je krenula da se odmrzava treba ostaviti da se do kraja odledi i utrošiti je u roku od 2-3 dana, čuvajući je u frižideru. Ovo važi za hranu koja je termički obrađena, dakle već gotova jela. Kada je u pitanju sveže meso, njega treba utrošiti u roku od dan, dva. Čak i da namirnice ne krenu da se otapaju, meso ima smisla da se zaledi samo ako je sveže zaklano, a ono kupljeno u radnji koje je već prethodno bilo zamrzavano totalno će izgubiti sve hranljive vrednosti, minerale, vitamine i enzime - naglašava nutricionista.

Prema njenim rečima, jela u konzervama i dugotrajna mleka možete nositi na put, ali samo u rashladnim torbama, što uglavnom niko ne radi.

- Ljudi misle ako dugotrajno mleko i konzerve u radnjama stoje van frižidera da mogu bezbedno da izdrže dug put po velikim vrućinama bez rashlađivanja. To je, međutim, potpuno pogrešno uverenje, jer je ta ambalaža predviđena da održi kvalitet hrane do određene temperature. U gepeku automobila, na 40 ili 50 stepeni, u mleku, kao i trajnim mesnim prerađevinama, paštetama, ribi i gotovim jelima u konzervama doći će do određene hemijske reakcije, pa iako takva hrana neće promeniti ukus i miris ona neće biti bakteriološki ispravna za jelo. Zato, ako već nosite ovakve namirnice leti na put, obavezno to činite u frižideru ili rashladnoj torbi sa rashladnim patronima. Isto tako, voće kao što je kivi, pomorandže, limun, grejpfrut na velikoj vrućini će brzo da prezri i usred toplote bakterije će ući u njih, a vi ćete ih pojesti misleći kako su lepo slatke i zrele - upozorava nutricionista.

Nutricionista Branka Mirković savetuje da se umesto lako kvarljive hrane na moru više jede pirinač ili testenina, koju je lako poneti na put, uz sveže povrće koje je pristupačno i lako dostupno.

- Umesto mesa mogu se pojesti i dva jaja, a kod ribara se može kupiti povoljno sveže ulovljena riba. Laganija ishrana se i inače preporučije za letnji period i velike vrućine, a ne masna i teška hrana koju naši ljudi obično spremaju i nose na put - savetuje Mirkovićeva i dodaje i da flaširana voda u plastičnim bocama ne trpi veliku vrućinu, jer dolazi do razgradnje plastike, pa i o tome treba voditi računa.

Bonus video:

Zanimanje koje briše jednu po jednu struku: Ovo je posao budućnosti u kojem nema granica!

(Espreso.co.rs/Zena.blic.rs)