POSTALO JE DRUŠTVENO NEPRIHVATLJIVO BITI OBRAZOVAN, A NE PLANIRATI ODLAZAK IZ SRBIJE! Sve više mladih odlazi, a nama ide tako dobro, ZAŠTO?

Prethodnih godina talas iseljavanja je uzeo maha, pa je Srbija već dve decenije vodeća u regionu i u svetskom vrhu po iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi, ali sve više u potrazi za egzistencijom i boljim životom odlaze i sredovečni ljudi, pojedinačno ili porodično.

I tako "baciš pogled" na ovu temu, počinješ da pišeš, reči lete kao lude, briljiraš, bacaš hiperbole, gradacije, slovenske antiteze i metafore, konsultuješ wikipediju i britaniku da proveriš tačnost informacija.. Tu se ne zaustavljaš, odeš proveriš sajtove nadležne za ovu problematiku, shvatiš da su informacije istinite. I onda imaš ozbiljnu temu, napisanu na neozbiljan način jer kako drugačije da dopre do ljudi?

Pretrpiš uvrede, "minuse", negativne komentare, ali si bar rekao nešto važno, a vi ste bar čuli za to. Dovoljno da kliknem "publish", pa navalite junaci...

Iz Srbije u OECD zemlje od 2005-2014. prosečno godišnje je emigriralo 46.000 ljudi. Nakon 2014. taj broj raste na preko 60.000 godišnje. Nije za šalu, složićete se.

Ne možemo više da negiramo da su u Srbiji male plate, a ni da se pitamo zašto ljudi odlaze iz Srbije. Znamo što Srbi idu. Da žive, ne da prežive. Ko shvata razliku, shvatiće i poentu teksta.

Bogatije i razvijenije zemlje na ovaj način dobijaju visoko obrazovanu radnu snagu ili jednostavno potrebne kadrove, ali taj proces sa druge strane svakako ostavlja demografske i socijalne posledice u Srbiji. Napori države Srbije da utiče na taj proces i da eventualno smanji broj odlazaka, nisu baš veliki. Preciznije, nisu nikakvi.

Svi koji su vredni i rade, znaju posao, imaju "prave" diplome, znaju jezike odlaze. U Srbiji ostaje talog, dno, "stručnjaci" sa lažnim diplomama, tenderaši, "kontraverzni" biznismeni, starlete, lideri "navijača", novinari koji nas "informišu". I pošteni gladni ljudi, koji su iz nekog razloga bez šanse da odu u inostranstvo.

Ima onih koji bi mogli reći kako je sva ta "krezubost", stavično bolesna mitomanija, svo to guslanje o životu pravi odboj prema Srbiji, onom čoveku koji ima šire vidike slika Srbije jer ona drugačija (ne druga) Srbija živi u senci "krezube pećinske" Srbije. (Živeo Tviter).

Takođe bi neki mogli da zamere kako je visoko mišljenje o zemlji koja je imala demokratsku tradiciju u 19. i 20. veku, a posle 1988. godine ponovo izabarala propali komunizam na čelu sa Slobom, nemoguće. I da, možemo se donekle složiti sa ovim tvrdnjama, možda neko i u potpunosti, ali da li to znači i da Nemačka danas živi ispod svake ivice siromaštva? Nepotrebno je podsećati na njen istorijat, kao i na istorijat drugih sada izuzetno moćnih sila koje su to postale upravo preko svojih kolonija. Niko nema sjajnu prošlost, ali neko danas "drži" standard.

To je odgovor svima koji kažu "takvi smo mi Srbi, ne možemo pored onakvih izbora biti normalni". Da možemo, mnogi su postali. Dobro, možda ne "normalni", ali bogati.

Istorija, mentalitet, navika, "stara nacija", ništa navedeno nije razlog za očajno stanje u kojem se nalazimo. Smatram da je veliki razlog za pristanak na sada već parolu da nam ide "ovako dobro", strah. Usko povezano sa tim je nemoć, a još uže siromaštvo. Ne mogu ni da pominjem realnu prosečnu platu u Srbiji, a da se ne zapitam kako to da nas država savetuje da "poradimo" na natalitetu iz dobre namere, podrazumeva se. Kada srpstvo bude značilo, kvalitetno obrazovanje, kvalitetna zdravstvena zaštita, siguran posao i život, otvorenost, ravnopravnost, toleranciju, naučno-tehnološka dostignuća, umetnost, tada će srpstvo biti primamljivo za sve.

Dok god je srpstvo guslanje o životu, lebac i paradajz pod mišku i na radikalskom mitingu kukumakati o zaverama dok piči Ceca na uvce, od takvog srpstva će svi pobeći.

Obrazovaniji ljudi gotovo redovno pristaju da rade poslove u inostranstvu koji su ispod njihovog nivoa kvalifikacija, ukoliko su bolje plaćeni nego u struci u Srbiji.

Ipak, jedno istraživanje "Nedeljnika" je navelo da je uređenost sistema daleko iznad ličnih prihoda po prioritetu onih koji žele da odu iz zemlje.

Srbija, generalno, ostaje bez obrazovanog kadra. Krajem 19. i početkom 20. veka je zemlja stipendirala školovanje darovitih ljudi u inostranstvu, kako bi oni predstavljali povratni kapital. U prvim decenijama 21. veka, Srbija školuje i stipendira sopstveni kadar, koji će "uhlebljenje" pronalaziti u daleko bogatijim zemljama.

Ovaj problem se rešava daleko ozbiljnije od izvikivanja nekakvih slogana!

Poznajem dosta ljudi koji su u kasnim 20-im i ranim 30-im godinama u nekoj varijanti razmatrali trajniji odlazak iz zemlje, a gotovo niko od onih koji su već otišli na studije (što je po pravnoj definiciji privremeni odlazak) ne planira da se vrati.

Da li ste primetili da je postalo gotovo društveno neprihvatljivo biti zaista obrazovan, a ne planirati odlazak iz Srbije? Ja jesam.

Ljudi najčešće beže odavde zato što postanu umorni od života u sistemu u kome je svaki dan "bitka sa vetrenjačama." Da li je u pitanju "jeftina" struja, cene stanova koje su "za džabaka" u odnosu na naš standrard, "dobro i organizovano" zdravstvo gde ljudi ne umiru jer čekaju predugo na operaciju ili manju intervenicju na glavi, nije bitno.

Važno je samo da nam dobro ide. Plata raste, tu su i nova radna mesta, svečana otvaranja fabrika, presecanja crvenih vrpci, a mi ovako? E moji vi....

Potrebno je povratiti poverenje u institucije, a neophodno je i da se suzbiju korupcija i partokratija. A prosečan srpski političar će radije da preseli svoj mandat i funkciju na Mars nego da se odrekne mita i partijskih zezancija. Dok god se taj začarani krug (koji traje ovde već vekovima) ne raskine i dokle god je korupcija stil života na ovim prostorima, ne piše nam se dobro.

Ako bi svi koji su u mogućnosti bilo finansijskoj ili su imali sreću i nekoga u inostranstvu kao podršku, pre svega zbog stručnosti napustili Srbiju, zapitajmo se koliko njih bi se vratilo nazad. Da li biste vi?

Ja ne bih.

Pogledajte bonus video: