HRVATI SRBIMA OTIMAJU IMOVINU VREDNU 35 MILIONA EVRA: Preprodaće naša odmarališta i TO NIJE SVE!

- Podizali smo kredite, gradili hotele na Hrvatskom primorju. Sada je tamo naša imovina čija je tržišna vrednost 35 miliona evra, a sa kojom ne raspolažemo. I nikom ništa! Uprkos dokazima o vlasništvu, danas obijamo pragove suda u Strazburu, tražeći da vratimo samo ono što nam pripada. Bez rezultata - kaže za "Blic" Radomir Podinić, predsednik Nadzornog odbora "Mladost Turista" iz Beograda.

Priču sličnu ovoj "Mladost turista" ima još oko 180 preduzeća i banaka. Svi oni poseduju imovinu u Hrvatskoj, koju su sticali dok smo svi živeli u jednoj državi - SFRJ, a kojom ne mogu da raspolažu. Po nekim procenama, ona vredi tri milijarde evra.

Žalba Ujedinjenim nacijama

Borba da dobiju ono što im pripada traje godinama. Bezuspešno, iako postoji međunarodni sporazum između bivših republika SFRJ, sukcesora. Kap u čaši žuči, prelila je odluka hrvatskog sabora po kojoj će ta imovina biti otuđena i data u zakup trećim licima na 30 godina, uz mogućnost da je kasnije i otkupe.

Srbija zbog svega ovoga sprema zajednički odgovor resornih ministarstava koji će biti upućen Ujedinjenim nacijama, a kako bi zaštitila svoje kompanije. To je pokušaj i namera Udruženja "Oduzeta imovina".

"Našu imovinu uzeli su Hrvati"

"Mladost Turist" između ostalog ima imovinu u Trpnju, u Baškim vodama i Tijesnom pored Vodica. Ima, a zapravo nema. U Baškim vodama, hotel je kupio Ukrajinac, a od onog u Tijesnom opština je napravila školu i sportski centar.

- Borili smo se pravno, prvo preko sudova u Hrvatskoj i ništa nismo uspeli osam godina. Onda smo rešili da pravdu potražimo u Strazburu, ali i tamo imamo poteškoća, a vreme prolazi. U međuvremenu naša imovinu Hrvatska je prebacila u državnu svojinu - ukazuje Radomir Podinić.

Prema propisu koji je usvojio hrvatski sabor, imovina kompanija iz bivših jugoslovenskih republika sa kojima Zagreb nije potpisao bilateralne sporazume, a koja je i dalje u društvenom vlasništvu, moći će da bude data na upravljanje drugima na period od 30 godina.

To bi podrazumevalo ne samo korišćenje tuđe imovine koje su srpske firme kupile ili gradile sopstvenim novcem, već i mogućnost njihovog otkupa.

Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova ističe da je naša zemlja uradila sve što je do nje, i da joj ne preostaje ništa drugo nego da se obrati Ujedinjenim nacijama, koje su garant sporazuma o sukcesiji.

- Nadležna ministarstva spremaju zajednički odgovor koji će biti upućen UN - ističe Odalović.

Tražili pravdu od EU do NVO

Kako bi zaštitili svoju imovinu, 28 pravnih lica iz Srbije i BiH formiralo je zajedničko udruženje "Oduzeta imovina".

Kako kaže predsednik tog udruženja, advokat Zoran Ristić, cilj je da zajedničkim snagama, koristeći pravne i političke instrumente, ostvare prava na povraćaj sopstvene imovine. Udruženje je već poslalo pismo svim relevantnim institucijama Evropske unije, Ujedinjenim nacijama i nevladinim organizacijama koje štite ljudska prava, među kojima je i "Human Rights Watch."

U pismu ih upozoravaju sa onim što se trenutno dešava u Hrvatskoj.

- Pojedinačna borba oštećenih firmi sa organima Hrvatske trajala je punih 18 godina. Udruženje je osnovano da bi nadležni organi i političke institucije prinudili Hrvatsku da poštuje elementarne norme vladavine prava - kaže Ristić.

On izražava duboku zabrinutost zbog načina na koji je Sabor usvojio pomenuti zakon, a posebno s obzirom na to da je veliki deo nekretnina već otuđen.

- Opšte poznata činjenica je da Hrvatska nije htela da potpiše bilateralne sporazume vezane za sprovođenje Aneksa G, dok Republika Srbija poštuje isti aneks Sporazuma o sukcesiji što je i dokazala sudskom praksom u vidu presude tužioca "Elektropromet Zagreb" - kaže Zoran Ristić.

Firme iz Srbije koje potražuju imovinu u Hrvatskoj

Na udaru novog zakona u Hrvatskoj naći će se odmarališta, poslovni prostori i stanovi najmanje 180 preduzeća iz Srbije, a među njima su i dobro poznate velike kompanije i banke, kao i neke veoma uspešne firme u doba SFRJ: NIS, Genex, Zepter international, Tigar, novosadski hotel Putnik, Vino Župa, Inex, EI Niš, pančevačka Utva, Tarket iz Bačke Palanke, Simpo iz Vranja, Metalac iz Gornjeg Milanovca, PIK Bečej, Pionir i Kekec iz Subotice, Prvi maj iz Pirota, Beobanka u stečaju, Investbanka u stečaju, Robne kuće Beograd, Carnex, Sartid Jugometal, Vinarija Čoka, Neoplanta, Livnica Kikinda, zrenjaninski Šinvoz, Investbanka, Novosadska odnosno Erste banka, beočinski Lafarge, Vital iz Vrbasa, Kluz, Politika, 29. novembar, Štampa, Žitopromet, Mašinopromet, Kristal, Žitko Bačka Topola, Galovica, TP Čelik...

Bonus Video:

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, Espreso intervju

(Espreso.co.rs)