ŠTA ĆE GEJ BRAKOVI PROMENITI U SRBIJI? Trenutno nemamo ništa, treba da dobijemo SVE, kažu homoseksualci

Na istopolne brakove u Srbiji pripadnici LGBT populacije po svemu sudeći neće morati još dugo da čekaju. Naime, iako je priča oko ovih brakova zamršena, Srbija bi već 2019. godine mogla da odobri sklapanje gej brakova.

Promena kojoj se predstavnici LGBT nadaju godinama, još uvek je slovo na papiru, ali prema Građanskom zakoniku i nacrtu ovog zakonika, regulisanje gej brakova predstavlja važno pitanje, međutim, njegovo donošenje neće odmah urediti ovu oblast.

Kako je objavljeno, izrada zakona biće gotova do kraja ove godine i predata Vladi Srbije, koja dalje treba da ga prosledi Narodnoj skupštini na usvajanje. Nakon toga se očekuje registracija partnerstva istopolinih najkasnije početkom 2020. godine, uz uslov da da sve teče po planu.

Ipak, postavlja se pitanje, šta će se u Srbiji promeniti nakon "legalizacije" sklapanja istopolnih brakova?

Prava i ponašanje prema LGBT osobama je napredovalo u odnosu na period od pre 20 godina, ali ni sad nije na nivou na kakvom pripadnici ove zajednice žele da bude, ili na nivou kakav treba da ima jedna demokratska zemlja, koja teži ulasku u EU.

Čininica je da nisu odsečeni od sveta i mogu bez problema da izlaze i da se druže, ali diskriminacija i netolerancija su i dalje prisutne. Godinama unazad o ovom probelmu izjašnjavaju se političari, pravnici, sveštenici, estradne zvezde, i dijalozi se konstantno vode između "strejtera" i onih koji to nisu.

Treba imati u vidu da se na homoseksualnost u Srbiji gleda kao na mentalno -socijalnu deformaciju, ali se postavlja pitanje - zašto inicijativa za ozakonjenje homoseksualnih zajednica nije ranije angažovana, odnsono - zašto baš sad?

Čak iako se zakonski dozvoli da uplove u brak, ostaće problem svakodnevnog funkcionisanja u sredini koja često zna biti "neprijateljski nastrojena".

Takođe, postavlja se pitanje - da li će "legalizacija" gej brakova uticati na homofobiju?

Predrag Azdejković, istaknuti gej aktivista, u razgovoru za Espreso.co.rs rekao je odobravanje gej brakova može povećati homofobiju.

- Svaka akcija ima svoju reakciju, tako da verujem da će biti i inicijalnog povećanja homofobije. Imaćemo sličan scenario kao i sa Paradom ponosa, koja je na svojim počecima izazivala razne burne reakcije, da bi danas bila već dosadan i nebitan događaj koga nikoga više ne zanima - objašnjava Azdejković. On dodaje da je u ovom trenutku, bar što se njega tiče, najbitnija tolerantnija atmosfera i da je to oni čime se treba pozabaviti.

- Mi živimo u Srbiji u kojoj je većina zakona lepo slovo na papiru, ali ne treba da zaboravimo da veliki broj istopolnih parova živi u Srbiji i da njihov zajednički život nije definisan, niti zaštićen od strane države, naročito u tim materijalno - vlasničkim odnosima! Oni ne mogu da čekaju tolerantniju atmosferu, zato ona i jeste najbitinija!

Ukoliko dođe do skapanja gej brakova u Srbiji, postoji još jedno otvoreno pitanje je - šta preduzeti kako bi homoseksualni parovi dobili skoro identična prava kao heteroseksualni? Azdejković navodi da su istpolni parovi uskraćeni u svemu.

- Trenutno ne postoji ništa, znači treba da dobijemo sve. Istopolni parovi nemaju pravo na nasleđivanje partnera (od penzije do imovine), nemaju pravo na zdravstveno osiguranje preko partnera, nemaju pravo na izdržavanje, nemaju pravo da bolničke posete i odlučivanju o zdravstvenim intervencijama ako partner nije u mogućnosti da ih donosi, nemaju pravo da sahrane svog partnera...

Uživali bi poreske olakšice i nasledna prava kao i u braku, a imali bi i ista prava na svedočenje na sudu...

Obzirom da Ustav Republike Srbije ne dozovoljava istopolne brakove, a sada se o tome prvi put priča " sa žarom", nemoguće je ne zapitati se, da li je naše zakonodavstvo pogodno tlo za ovako nešto?

- Prema Ustavu RS nije odzvoljeno. Hvala Tadiću i Koštunici na tome. Zato se mora naći drugačija zakonska rešenja kako da se istopolne zajednice zakonski regulišu, jer postoji obaveza Republike Srbije da ih reguliše.

Nažalost, davno se rodila sumnja u brak kao instituciju, koja se i nije pokazala kao najsjajnije rešenje za regulisanje odnosa među ljudima. A kako na to gledaju homoseksualci?

- Da za nas postoji opcija, da frajera nahvatamo na bebu, da se venčavamo zbog velikog miraza i bogatstva, da imamo ko da nam pere, pegla, kuva, jer majka više ne može, da se venčavamo jer nas cela rodbina smara da je vreme, da nam otkucava biološki sat… možda bi i nama brak bio prevaziđena institucija! Na gej populaciju ne postoji taj pritisak da se venčava, tako da nam nisu ogadili instituciju porodice - kaže Azdejković. - Akcionim planom Republike Srbije bilo je definisano da će do kraja prošle godine biti rešeno ovo pitanje, ali Srbija kao Srbija, kasni i probija rokove. Mi se nadamo da će do kraja sledeće godine ovo pitanje biti zakonski regulisano - kaže naš sagovornik.

Lider radikala Vojislav Šešelj, izjavio je da se ta stranka protivi legalizaciji gej brakova u Srbiji ali je i dodao da SRS nema ništa protiv da osobe istog pola mogu pred opštinskim organima potpisati ugovor o zajedničkom životu. Takođe, on je rekao da oni ne prihvataju homoseksualizam kao način života, kao sistem društvenih vrednosti, ali da su uvek bili protiv proganjanja homoseksualaca i da oni moraju biti ravnopravni u ostvarivanju prava i obaveza. Azdejković je ovo izjavu lidera radikala prokomentarisao i izarzio zabrinutos zašto neki plitičari imaju lošije mišljenje o ovoj temi od Vojislava Šešelja.

- Šešelj je izjavio da nije za brak, ali je za neku vrstu ugovora u opštini, šta god to značilo. Takođe, moramo uzeti u obzir da mnogi bračni parovi nemaju decu, a ima i mnogo nevenčanih parova koji imaju decu, što znači da se definicija braka promenila! Ono što je interesantno jeste da radikalni Šešelj i nema neko radikalno loše mišljenje povodom cele priče, ali mene više zabrinjava kako Zoran Živković ima lošije mišljenje od Šešelja povodom ove teme, isto kao i Đorđe Milićević iz SPS dok im je gej aktivista Boris Milićević u vrhu stranke - objašnjava Azdejković.

Kada je reč o regionu, osim Crne Gore (nacrt zakona o istopolnim brakovima u Crnoj Gori naći će se uskoro pred poslanicima parlamenta u Podgorici) koja će zakon tek dobiti, istopolne brakove imaju u Hrvatskoj i Sloveniji.

U Sloveniji u februaru 2017. godine sklopljen prvi brak između dve osobe istog pola, i to nepuna 24 sata nakon što je zakon koji ovo dozvoljava stupio na snagu.

U Bosni i Hercegovini postoje zakoni koji štite, između ostalog, i LGBT osobe od diskriminacije, kao i nekoliko organizacija koje se bore za njihova prava. Nema mogućnosti registracije istopolne zajednice.

U Makedoniji zakon ne priznaje istopolne zajednice, a u zemlji postoji tek po koja organizacija koja se zalažu za LGBT prava.

Na Kosovu je 2016. godine prvi put organizovana Parada ponosa, a na čelu kolone bio je Hašim Tači. U Albaniji istopolni brakovi i registrovana istopolna partnerstva nisu priznata, mada u Tirani postoji nekoliko barova koja su poznati kao mesta okupljanja LGBT populacije.

BONUS VIDEO:

Tajlandska masaža