Dirljiva ispovest
MAMA, JA IMAM SAMO 17 GODINA: Uroš je PRVI tinejdžer koji je u Srbiji dobio NOVO SRCE (FOTO)
Za Uroša je transplantacija srca bila jedini izlaz, a za lekare KCS veliki izazov, imajući u vidu da su poslednje dve operacije bile neuspešne
Uroš Miražić (17) je prvi tinejdžer koji je u Srbiji dobio novo srce. On je rođen sa srčanom manom, a do 16. godine je imao već tri operacije. Imao je stenozu aorte, koju su kardiolozi sa Instituta za majku i dete morali da prošire i tako mu spasu život. Ipak, u junu 2016. doktori su konstatovali da je potrebno ugraditi veštačku valvulu, odnosno srčani zalistak.
Pola godine kasnije, u decembru 2016, Uroš je ponovo otišao u operacionu salu kako bi mu bila urađena rekonstrukcija mitralnog prstena. Iako je operacija bila uspešna, vremenom su drugi organi počeli da pate.
Imajući u vidu da je već tada bio u veoma lošem stanju, lekarski tim se odlučio za transplantaciju.
Može se reći da je ovaj hrabar dečak čitavo detinjstvo proveo po bolnicama.
Za Uroša je transplantacija srca bila jedini izlaz, a za lekare KCS-a veliki izazov, imajući u vidu da su poslednje dve operacije bile neuspešne.
Pre tačno 6 meseci smo prvi put počeli da pričamo o transplataciji srca što je za mene i dr Prijića bila samo mašta. Sada kada se srećom sve završilo mogu reći da sam ponovo srećan dečak, priča Uroš.
Seća se trenutka kada mu je dr Sergej Prijić, kardiolog Instituta za zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”, predložio transplantaciju srca.
Pošto imam 17 godina, lekari su morali da dobiju pristanak mojih roditelja. Ja nisam mnogo razmišljao jer nisam mogao da zamislim da ću da nastavim da živim sa bolovima, i vodom u stomaku. Budio sam se sa osećajem nemoći, ne bi još dugo izdržao, priča Uroš za Espreso.
On dodaje kako je nakon izlaska iz bolnice postao drugo dete, snažnije dete, psihički i fizički.
Osećam se mnogo bolje, nakon što sam dobio novo srce, bio sam stalno umoran i malaksao, ali sada ponovo stajem na noge. Operacija je trajala 8h, i bilo je jako naporno, ali je vredelo, priča Uroš.
Dodaje kako su mu najveća podrška bili mama i tata, ali i veliki broj ljudi koje lično nikada nije upoznao.
Moji roditelji su moja najveća podrška, sećam se da sam jednom prilikom rekao mami, "ja imam samo 17 godina". Zaista nisam mogao da verujem šta mi se dešava, a mogu reći da me je cela situacija kompletno promenila, kaže Uroš.
Njegova najveća želja je da se u potpunosti oporavi i da bude kao i svi njegovi vršnjaci.
Vreme provodim gledajući TV, a uskoro počinjem da šetam. Moj fizioterapeut takođe igra veliku ulogu u mom oporavku. Kada sam izašao iz bolnice imao sam 41 kilogram, a sada sam dobio još dva jer se polako vraćam u normalu. Drugari me razumeju u potpunosti i podržavaju me u svemu, iskren je Uroš.
Najteže mu pada nošenje zaštitne maske, ali i brojni lekovi koje će morati da koriti neko vreme.
Sada, nakon operacije moram da pijem dosta lekova, a mama stalno mora da čita spisak sa otpusne liste kako nešto ne bi pogrešila. Najbitnije je da su doktori prezadovoljni mojim oporavkom i da se sve odvija u najboljem redu, objašnjava ovaj hrabar dečak.
On je dodao kako mu je nakon operacije stiglo mnogo zahteva za prijateljstvo preko Fejsbuka, a ta brojka dođe i do 300 zahteva dnevno.
- Telefoni nam stalno zvone, a ja ne mogu da ispratim zahteve za prijateljstvo na Fejsbuku. Ljudi me podržavaju, i za moj slučaj se čulo, dobijam samo reči hvale. Ljudi zovu, čestitaju, raduju se i ja sam im jako zahvalan na tome, priča Uroš.
Ovaj mali heroj je rekao da će se verovatno oprobati kao organizator humanitarnih akcija kad poraste, a deci koja se nalaze u situaciji u kojoj se on nalazio poručuje da "guraju napred" i da se mole Bogu.
Pogledajte bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!