TITA SMO SAHRANJIVALI DVA PUTA! Otkrivene najveće tajne Kuće cveća o kojima Jugosloveni nisu imali pojma!

Josip Broz Tito je, iz tehničkih razloga, pokopan dva puta - jednom za kamere, a jednom za stvarno, otkrio je inženjer Dragomir Gavrilović 2002. godine. Kada se Tito razboleo 1980. godine, Gavrilović se nalazio u Engleskoj i tamo video nadgrobnu ploču Williama Šekspira na kojoj je uklesano samo piščevo ime, godina rođenja i smrti. Do tada je već izgradio rezidenciju u Užičkoj 15, vilu „Mir" i još šezdesetak rezidencija i skloništa, ali i rezidenciju iračkog predsednika Sadama Huseina.

- Zovnem lekare Stankovića i Kičića, a oni mi kažu da je predsednik u komi, da je sve gotovo i da se pripremam za pogreb. Ali, s kim god sam od Titovih bliskih drugova pokušao da razgovaram o izgledu grobnice, svi su se hvatali za glavu i šaptom mi govorili: „Gavro, ne spominji mi to, molim te" - rekao je tada Gavrilović.

Gavrilović je samoinicijativno iz nekakvog nacrta uzeo mere, angažovao radnike. Počela je izgradnja grobnice.

- Bilo je jasno da se ona samo pomoću dizalice može postaviti na grob, a tako dugotrajan i neizvestan čin ne bi bio baš efektan pred svetskim kamerama. Odlučili smo da umesto prave nadgrobne ploče stavimo „masku", takođe mramornu, ali znatno lakšu- svedočio je Gavrilović.

Gavrilovićevi živci bili su zategnuti kao strune dok je promatrao pogreb koju je gledao gotovo celi svet, više od stotinu predsednika, na čelu sa Leonidom Brežnjevim i mamom Jimmyja Cartera. Ipak, nije bilo neugodnih iznenađenja. Kada su državnici napustili kompleks, kovčeg sa maršalovim telom izvađen je iz grobnice, obložen bakrenom maskom i ponovo spušten na dno, a preko kovčega je stavljena betonska ploča, pa na nju navučena ona teška, mramor.

U knjizi „Generalov let", general Ivan Dolničar potvrdio je Gavrilovićevo priznanje. Iako je on tvrdio da je mramorna ploča bila teška 12 tona inženjer Gavrilović najverovatnije je raspolagao preciznijim podatkom.

"Tokom noći je skinut 'krov' i stavljena je stena koja je i danas ovde. Kako bi izgledao pogreb s dizalicom koja bi spuštala tu gromadu? Možete zamisliti skandal da je nešto puklo ili se otkačilo', objasnio je svojedobno Titov unuk Joška Broz.

Nakon što je javljeno da je Tito umro, Bogoljub Stavrev, vicepremijer savezne vlade, tražio je od vojske da kovčeg mora biti spušten i preko njega navučena konstrukcija za sedam i pol minuta, koliko je trajalo intoniranje himne i Internacionale. Kako je to bilo nemoguće, prvenstveno zbog težine mramornog bloka od 12 tona, napravili su imitaciju bloka od 200 kilograma na čeličnoj potkonstrukciji, identičnih šara i dimenzija. Bar 20 puta su imali generalnu probu pogreba, rekao je svojedobno za srpske medije inženjer koji je želio ostati anoniman.

Dvostruki pogreb predsjednika SFRJ Josipa Broza Tita početkom svibnja 1980. i pripreme za njega obavljeni su pod nadzorom tadašnjeg glavnog tajnika Predsjedništva SFRJ, generala Ivana Dolničara. Službeni i stvarni pogreb predsjednika Tita obavljen je tek poslije pogrebne ceremonije na Dedinju, u nazočnosti državnog povjerenstva u kojem su osim vicepremijera savezne vlade Bogoljuba Stavreva i Dolničara bili Titov pobočnik Zvonimir Kostić i još nekoliko ljudi.

Pogreb, kao deo pogrebnog ceremonijala, bio je improviziran za televizijska i ostala snimanja, a u stvarnosti su radovi na Titovoj grobnici, posle pogreba, trajali celu noć. Masivan i vrlo težak mramorni blok koji pokriva Titov grob trebalo je konačno namestiti i sve zabetonirati. U pogrebnoj ceremoniji, koju su prikazale TV i filmske kamere iz cijelog svijeta, grobnica je samo privremeno zatvorena imitacijom mramornog bloka koja nije bila pričvršćena, već se nalazila na posebnim kotačima.

'Vratite nam Kuću cveća, to je naša dedovina!'

Vladimir Lešić iz Beograda u srpskim medijima je početkom tražio da mu se vrati imovina Miloša Savčića čiji je on praunuk, pisao je Večernji list.

Naime, Miloš Savčić pre Drugog svetskog rata bio je gradonačelnik Beograda i preratni ministar građevi pa je važio kao jedan od najbogatijih ljudi Srbije.

Jedna od nekretnina koju Lešić danas od države Srbije traži je vila na Dedinju na adresi Užička 15 gde je Broz godinama živeo. Među nekretninama koje potražuje je i zemljište pored te vile gde je nakon Brozove smrti izgrađena Kuća cveća i gde je pokopan nekadašnji doživotni predsednik SFRJ.

– Ja ne znam je li normalno da se ljudi sahranjuju u tuđem dvorištu – rekao je za srpske medije Lešić koji je i predsednik Udruženja Srpska liga koje okuplja stare vlasnike nekada oduzete imovine.

Lešić je pojasnio i kako je Titu oduvek želja bila da živi u vili u Užičkoj 15. pa je prepričao i priču kako su ga jednom prilikom, dok se ilegalno 30-ih godina susretao u tom delu grada s Kočom Popovićem, Mošom Pijadom i drugim komunistima, rekao da će tu jednom živeti.

Inače, Savčić je bio prvi pripadnik srpske elite koja se naselila na Dedinju koje i danas važi za elitni dio Beograda gde se nalazi niz vila poznatih građana. On je kupio zemljište među vinogradima i na njemu potom sazidao jednu vilu za sebe i drugu za ćerku Jelicu. Nakon što su nacisti okupirali grad, Savčić i porodicu njegove ćerke izbačeni su iz vila i prebačeni su u Staro sajmište iz kojeg je poslije nastao Jevrejski logor. Savčić je tu tokom prve godine i preminuo. U vilu tada useljava nacistički general Alexander Löhr, a nakon Drugog svetskoga rata i Josip Broz.

Tokom 1997. godine i Slobodan Milošević i njegova supruga Mira Markovićuseljavaju u tu vilu koja je dve godine poslije oštećena tokom bombardovanja NATO-a.

Lešić traži vilu u Užičkoj 15, zemljište gde je Kuća cveća, 14 zgrada u Starom gradu, tri banke, dio palate Albanija, šest rudnika u istočnoj Srbiji, cementaru u Beočinu, niz firmi zemljišta…

– Ne mislim da ja, kao porezni obveznik, trebam kroz poreze sam sebi otplaćivati restitucijsko obeštećenje, niti smatram da bi mi to trebali plaćati drugi građani. Tražim da mi fizički budu vraćene vile i placevi, uključujući i Užičku 15, ali bez Titova groba. Ako to nije moguće, zauzvrat tražim nekretnine iste vrednosti. Mi od otete imovine ništa nismo dobili – rekao je Lešić.

Direktor Agencije za restituciju u Srbiji Strahinja Sekulić rekao je kako u agenciji znaju za taj veliki predmet.

– Ono što znam je da je nerealno da će Kuća cveća biti vraćena. Sve su to medijska naklapanja – rekao je Sekulić.

Jovanki ispunili želju i pokopali je u Kući cvijeća

Jovanka Broz, Titova udovica, umrla je 2013. Poštujući njenu želju, vlada Srbije odlučila je da Jovanka Broz bude pokopana uz supruga u Kući cveća. Pored lesa izloženog ispred Kuće cveća, bez ideoloških i državnih obeležja, samo s vencem od crvenog anturijuma, stajala je počasna straža Garde Vojske Srbije, te počasne straže suboraca iz NOR-a. Pokopana je uz tri počasna plotuna Garde Vojske Srbije i uz zvuke melodije »Bella ciao«.

- Vreme je da priznamo da smo počinili greh – i prema Jovanki Broz i prema vlastitoj istoriji. Nepravda se počela ispravljati tek na kraju njenog života - istaknuo je tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić nad odrom udovice nekadašnjeg doživotnog predsednika Jugoslavije.

Sam čin pokopa u Kući cvijeća bio je zatvoren za javnost i nazočili su mu samo članovi porodice i predstavnici vlade Srbije, dok je Garda Vojske Srbije odala poslednju poštu s tri počasna plotuna. Nakon pokopa, počasnu stražu uz grob preuzeli su Jovankini saborci iz Šeste ličke divizije.

Na ploči od belog mramora, zlatnim slovima, identičnim kako na Titovoj grobnici, ispisano je samo "Jovanka Broz 1924-2013".

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs)