još uvek neizvesna sudbina
NEMI PODSETNIK AGRESIJE 19 GODINA KASNIJE: Ova zgrada postala je i ostala simbol NATO pakla
Posle prvih sanacija otvorena su tri potencijalna scenarija koja bi mogla da zadese Generalštab
NATO agresija u Srbiji je počela 24. aprila 1999. godine, a neki od najznačajnijih ciljeva bili su Avalski toranj, zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, zgrade republičkog i saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova, poslovni centar „Ušće“, zgrada RTS-a i zgrada Kineske ambasade.
Na današnji dan gađan je bivši Generalštab, i to u dva navrata u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine. Pogođen je dva puta u razmaku od samo 15 minuta, a treći put je gađan u noći između 7. i 8. maja.
Zgrada A pogođena je sa čak tri projektila.
Srednji deo objekta koji se nalazi preko puta zgrade Vlade Srbije (zgrada A) iz bezbednosnih razloga dopola je porušen tokom 2016. i 2017. Tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević najavio je čak i potpuno rušenje zgrade A jer je to u tom trenutku viđeno kao najjeftinije rešenje.
Sudbina ove građevine u Ulici kneza Miloša i dalje je nepoznata. Ona i dalje stoji kao nemi podsetnik na agresiju koju smo preživeli.
Iako su prošle skoro dve decenije od kada je ova zgrada pogođena tokom NATO bombardovanja 1999. godine, o sudbini Generalštaba i dalje se spekuliše.
Naime, pokušaj sanacije ovog dela objekta počeo je 2015. godine.
- Radovi su tada bili neophodni pošto je mogao da se uruši deo koji je pretio da cela zgrada padne u delove - rekao je ministar odbrane Zoran Đorđević.
Ipak, objektu spasa nema, a tada su otvorena tri potencijalna scenarija koja bi mogla da zadese Generalštab.
- Stručnjaci su nas obavestili da postoje tri varijante: prva da se zgrada vrati u prvobitno stanje, što zahteva mnogo novca, druga da se konzervira, što je duplo skuplje od rušenja cele, i treća da se sruši. Razmatrali smo sve varijante i odlučili da se sruši cela. Uz obavezu da, pošto je zakonom zaštićena, onog trenutka kada država bude imala para digne istu takvu - rekao je tada Đorđević.
Inače, kompleks zgrada Generalštaba građen je po ideji arhitekte Nikole Dobrovića od 1954. do 1963. godine. Zgrada “A” je imala 12.654 kvadrata, a objekat “B” - 36.581. One su 2005. proglašene za spomenik kulture.
Bonus video:
SRPSKA POLICIJA U AKCIJI! POGLEDAJTE FILMSKO HAPŠENJE U BEOGRADU: Oteli muškarca pa tražili otkup! Policija upala u vikendicu, EVO ŠTA SU PRONAŠLI!
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
