STRAH NAS JE OD ŠEŠELJA, LJUDI ĆE SE ZAKLJUČATI U KUĆE AKO ON DOĐE: Nemir u srcima ljudi u Hrtkovcima zbog najavljenog dolaska lidera SRS!

Ovih dana podigla se prašina nakon najave Vojislava Šešelja da će održati miting u Hrtkovcima 6. maja. On je najavio da će tog dana organizovati skup, odnosno, da će se radikali razmileti po vojvođanskom selu gde je pre 26 godina održao govor zbog kog je u Hagu osuđen na 10 godina zatvora. Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije izdalo je saopštenje u kome navodi da 6. maja nikome neće biti dozvoljeno okupljanje u Hrtkovcima.

Ekipa hrvatskog portala Jutarnji.hr posetila je ovo vojvođansko selo, a mi vam prenosimo najzanimljivije detalje njihove reportaže.

"Slučajnom prolazniku ništa na prvi pogled u ovom selu ne bi bilo neobično. Hrtkovci su, selo kao i svako drugo u vojvođanskom delu Srema s ušorenim ulicama, starim švapskim kućama, katoličkom i pravoslavnom crkvom, školom, kafićima, uličnim štandovima ispred kuća spremnim za prodaju domaćeg voća i povrća iz plodnih oranica smeštenih oko ovog pretežno poljoprivrednog sela u nepreglednoj panonskoj nizini.

Ali, aveti prošlosti svako malo izbiju na površinu i vraćaju ovo selo u nesrećnu 1992. godinu, koja je zauvek promenila njegovu dušu, koja je zauvek promenila njegovu nacionalnu strukturu. 6. avgust 1992. godine, na pravoslavnu proslavu Đurđevdana, hrtkovačko fudbalsko igralište sa svojim radikalima je posetio Vojislav Šešelj i održao miting koji će odrediti sudbinu brojnih ljudi, starosedelaca ovog nekada većinski hrvatskog, odnosno katoličkog sela.

Jeza se širila selom

Pročitao je tada Šešelj imena 17 Hrvata koji moraju napustiti Hrtkovce. Jeza se u trenu proširila selom, ubrzo su u kuće Hrvata počeli da dolaze neki nepoznati ljudi, razgledaju prostorije i rezervišu svoje nove domove. Sve pod blagoslovom ondašnje vlasti u Srbiji. I većini Hrvata, ali i delu katolika drugih nacionalnosti, nije preostalo ništa drugo nego da pristanu na “humano preseljenje”, kako ga je Šešelj nazvao, iako to s humanošću nije imalo nikakve veze.

Na površinu su izbili životinjski nagoni u čoveku. Hrtkovce je zauvek napustilo 772 Hrvata, koji su pre rata tamo činili većinsko stanovništvo. Katolika je u selu bilo 90 posto. Svoje nove domove su pronašli po celoj Hrvatskoj, najviše u Kuli nedaleko od Kutjeva, a u njihove kuće doselili su se Srbi iz zapadne Slavonije i drugih delova Hrvatske, pa su čak Hrtkovcima promijenili ime u Srbislavci, ali je 1995. vraćeno stogodišnje ime sela. Danas, prema rečima Ivice Živkovića, sveštenika crkve Sv. Klementa u Hrtkovcima, sagrađene 1824. godine u ovom selu, koje su katolici nastanili pre 300 godina, živi oko 250 Hrvata, odnosno oko 500 katolika.

- Celo selo ima 2.500 stanovnika pa je iz toga jasno koliko se promenila nacionalna i verska struktura. Ipak, ljudi su ovde postigli toleranciju, a rat i događaji s početka 90-ih godina ovde nisu tema. Puno je više svakodnevnih egzistencijalnih problema da bi se vraćali u prošlost i zato su poslednje Šešeljeve najave među ovdašnjim katolicima izazvale strah i paniku - priča sveštenik za Jutarnji.hr.

Zebnja među ljudima

- I ja sam to čuo i raduje me ova vest. Ljudi su se uznemirili i verujte mi, da je do toga došlo, katolici bi se zaključali u kuće, spustili rolete i sa zebnjom čekali da se sve završi. Ljudi su stvarno iskazali strah prema tome, jer su im se vratila sećanja na nesrećnu ‘92. Ovde sam već 12 godina u službi, ali nikada dosad nisam kod ljudi osetio ovakav strah - rekao je jedan od meštana, istakavši da su “ovde svi ostavili prošlost i okrenuli se sadašnjosti i budućnosti”.

Druge sagovornike u Hrtkovcima teško je naći. Čak nam je i Tomislav Šimić, predsednik mesne zajednice, iz redova SNS-a, poručio da ne želi da priča o ovome. Hodamo hrtkovačkim ulicama, ali čim kažemo da smo novinari, ljudi odmahuju rukom. Ipak, jedna žena zastaje, ali govoriće, kaže, samo anonimno.

- Došla sam ovde iz Hrvatske u tom nesrećnom ratu i za nas i za vas. Ali, pomirila sam se sa sudbinom i ne osećam mržnju ni prema kome. Nije to bilo lako, ali životni put nas je doveo ovde i postigli smo svoj mir, i ne treba više niko nikada da dolazi sa strane i kroji naše živote i pravdu - jasno je poručila ova mudra žena, a jedan mlađi Hrtkovčanin bio je još žešći.

- Nisam mogao da verujem kad sam čuo da Šešelj planira da dođe ovde i organizuje miting radikala - kaže ovaj mladić.

- Hvala Bogu da su ga zabranili - govori i krsti se istovremeno.

- Taj čovek bi trebao da bude u zatvoru, zbog njega su moji prijatelji morali da odu odavde i sada on kaže da bi sve radio ponovo. Pa on nije za zatvor, on je za ludnicu. Zbog jedne takve osobe pala je crna zavesa na celo naše selo i to me strašno nervira, jer ovde žive normalni, pitomi ljudi.

Slično poručuju i Miloš Đaković i Dejan Savić. Poslednji ističe da je sve to “samo skretanje s pravog problema koji postoji u ovoj i svim zemljama us..... Balkana gde se ljudi bore da bi preživeli”.

Ljudi bez tri zuba

- Umesto da u 21. veku napredujemo, mi nazadujemo, i dalje bacamo papir na ulicu, ponašamo se kao stoka, koliko nam je populacije nepismeno... i treba da se dičimo tim nekim likovima, političarima. Ja sam Srbin, ali ne želim da razgovaram na taj način. Ko ide na te mitinge? Tamo dođu ljudi kojima fali tri zuba u ustima, a taj političar ima para da sebi promeni selu vilicu, dok ovaj mitingaš ne može ni tri zuba da promeni. Političari žive od takvih ljudi. Zna istetovirati neke srpske simbole po sebi, a nema pojma o srpskoj istoriji- ljut je Dejan imenjak i prezimenjak srpskog vaterpolo trenera.

- On i vaš trener Ivica Tucak su ljudi kakvi ovim narodima trebaju. Sportski rivali, a veliki prijatelji i međusobni poštovaoci- rekao je ovaj Hrtkovčanin, dok njegov prijatelj Miloš citira englesku izreku da je “patriotizam sklonište za loše ljude”.

- Ako je čoveku najveća vrlina to što je Srbin, Hrvat, Mađar ili Englez, onda taj čovek ima veliki problem. Važno je šta si u životu postigao, a ne šta si po nacionalnosti. Voli svoje, poštuj tuđe. Mi smo ovde rođeni, završili školu, ovde radimo. A onda o istoriji Hrtkovaca pričaju neki sa strane ili koji su se doselili pre godinu dana - kaže Miloš.

Hrtkovačka prošlost je bolna. Brojni ljudi su nasilno raseljeni nakon što im se pretilo, bacane su im bombe u dvorišta..., jedan je Hrvat i ubijen. Ipak, oni koji su ostali okrenuli su se budućnosti. Ima slučajeva da je doseljeni Srbin iz Hrvatske oženio hrtkovačku Hrvaticu, znači opet se stvaraju mešoviti brakovi. Hrvati koji su otišli dolaze 1-2 puta godišnje da posete groblje, rodbinu i prijatelje koji su ostali. Meštanin Živković kaže da s lokalnim vlastima nema nikakvih problema. Deca katolika, njih 20-ak, idu na veronauku u crkvu, ali ne i u školu “jer se neki roditelji još boje”.

- Delom je to i iracionalan strah, ali nikoga ne treba siliti. Jedino što moramo jest da gradimo evropske i ljudske vrednosti. Suživot, toleranciju i uvažavanje bez obzira na veru, naciju i rasu. Mi ovde živimo zajedno, delimo istu zemlju, sunce i vazduh i tako treba i da ostane- zaključio je on, nadajući se da će nedelja 6. maja biti kao i one pre nje i da niko, pa tako ni Šešelj, koji najavljuje da svejedno dolazi, ipak neće doći, jer iz toga ne može izaći ništa dobro."

BONUS VIDEO: Espreso intervju: Dana Vulin

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)