potresna priča
Baka je stajala na kasi USRED prodavnice, nije imala da plati, ali TO NIJE ONO NAJGORE! Srbijo, ŠTA SI TO DOČEKALA?
Nije tajna da ljudi u Srbiji jako teško žive, da svakog meseca jedva sastavljaju kraj s krajem, ali nismo znali da je naš narod baš ovakav...
Nažalost, nije retkost da se red na kasi supermarketa duže zadržava jer neko nema dovoljno novca da plati račun. Hrana je sve skuplja, penzije i plate su nam i dalje smanjenje i daleko ispod evropskog proseka, a na sve to dešava se i da nas prodavci obmanjuju lažnim akcijama.
Neretko su istaknute pogrešne cene proizvoda, artikli zamenjeni pa kupimo skuplji iako smo mislili da je baš taj jeftiniji, prodaju nam bajatu hranu pred istekom roka trajanja sniženu eventualno do 30 posto, a o kvalitetu namirnica i da ne govorimo.
Jedna korisnica društvenih mreža podelila je sa nama priču iz jednog lanca supermarketa i duboko nas dirnula na ovaj najradosniji hrišćanski praznik.
Radi se o jednoj baki koja nije imala dovoljno novca, ali i dovoljno ponosnoj da ne prihvati pomoć ljubazne sugrađanke.
Prenosimo vam priču u celosti:
Još jedna potresna priča iz svakodnevnog života. Malopre, penzionerka ispred mene nema 870 dinara da plati račun. Prodavačica poništava artikl po artikl da bi došla do sume ispod 430din, koliko uboga starica ima u novčaniku. Par puta se nudim da dam razliku ali ona sa ponosom odbija, vadeći kesicu po kesicu životnih namirnica iz svoje torbe. (Sve kupljeno je otprilike po 100gr.)
Ne mogavši da gledam taj jad prelazim na drugu kasu suzdržavajući suze. Završavam tu, odlazim u apoteku i već jecajući sedam u kola. Krećem ka kući gušeći se u suzama... Na prvom skretanju mi pada na pamet da je sutra Vaskrs, a ona će ga možda dočekati gladna... Vraćam se u nadi sa će ovog puta prihvatiti pomoć. Razmišljam: saćekaću je ispred radnje pa će možda, kad nema ljudi okolo, prihvatiti novac. Ne!
I pored svih mojih molbi, pored preklinjanja da ga uzme radi mene i moje dece, da meni olakša, ona ipak nije htela da uzme tih mojih bednih 2000din. pruženih kroz prozor automobila. O Bože!
Postoji li reč kojom mogu opisati kako se osećam...? Postoji li veći prezir od mog prema ovoj državi? Ljuta sam, tužna, ogorčena... ali i zadivljena... njom, tom staricom, kojoj je ova država oduzela novac, hranu, garderobu i samo Bog zna šta već, ali joj nije mogla oduzeti dostojanstvo. Neka joj dragi Bog da zdravlja!
Bonus video
KURIR TV: Vaskršnja litija ispred Hrama Svetog Save
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!