BRANIĆU SRBIJU I KAD BUDEM MRTVA! Ovu srpsku heroinu, mis i glumicu ubili su Albanci 1999, a sećanje na nju i dalje živi (FOTO)

Braniću Srbiju i kad budem mrtva

I kad umrem ja ću nogom opet stati

da stojim k'o hrabra i visoka stena

pogled će večno granicu da prati

ni grob mi neće reći da me nema.

Izniknuću svuda gde se miče cveće

gde vazduha ima i gde nema, tamo

za sve ću biti i za šta se ne zna

i za ono kol`ko možemo da znamo.

Stražar ću biti surovi i strašni

tuđin i lopov da stalno plaši

jer Srbin ne može da se zove robom

Srbija tu su svi vekovi naši.

Čuvaću granicu srpske zemlje moje

oprost za grumen neću dati nikom.

Moje će ruke hleb svakom da nude,

al` Srbiju nikad, to je sve što imam!

Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje,

zbog njih će pogača i otrov da bude.

I kad umrem ja ću nogom opet stati

da stojim k`o hrabra i visoka stena

pogled će večno granicu da prati,

ni grob mi neće reći da me nema!

Ovo su reči Ljiljane Žikić Karađorđević, pesnikinje, glumice i dobrovoljca Vojske Srbije koja je život dala za svoju domovinu.

Njene reči i pesme koje je ostavila u amanet narodu ostaće urezane u srpskoj istoriji kao ožiljak na koži.

Ova ratna heroina stradala je 1. aprila 1999. godine kod sela Ljubenić kraj Peći kad je, prema ranom dnevniku 125. motorizovane brigade grupa vojnika upala u albansku terorističku zasedu. Pored Ljiljane, te kobne noći stradala su još dva pripadnika srpske vojske.

Njene reči su oproštaj, spomenik, epitaf.

One su i spomenik graničnik između čojstva, vere, nevere, časti, života i smrti.

U jednoj pesmi uspelo joj je da opomene svoj narod da je važno da sačuvamo barem zrno stida.

Odlikovana je ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Bila je jedna od onih neustrašivih žena koja je bila spremna sve da izgubi za svoju zemlju, a sećanje na nju i dalje živi zahvaljujući njenim naslednicima.

Bila je majka šestoro dece, a njena ćeka Dina Galorini trudi se da očuva sećanje na nju.

- Mediji treba da pišu o njoj što više. Nije što je bila moja majka, ali - prava je heroina. Porede je sa Milunkom Savić, a o njenom herojstvu govori sama činjenica da je život dala za svoju domovinu - priča Dina, koja je lepotu nasledila od heroine koja je inače bila pobednica na takmičenju za Mis Srbije 1978. godine.

I dalje joj suza krene na pomisao majke, lepotice čije je ilice krasilo mnoge naslovnice u bivšoj Jugi, ali i male ekrane.

Danas, osim fotografija u medijima sa opisom "srpska heroina", njeno ime stoji na "zidu plača".

- Glumila je u domaćim filmovima "Balkan ekspres", "Grlom u jagode", "Tigar", "Nije nego". Dok je cela njena porodica živela u inostranstvu, i brat i sestra i otac, ona je ostajala verna svojoj domovini. Srbiji se uvek vraćala - priča Ljiljanina najmlađa ćerka, i mezimica kojoj je heroina posvetila pesmu.

Majke i ćerke, obe lepotice, kriju tužnu priču, još iz dana kad su bile zajedno. Naime, pre nego što je Ljiljana na Kosmet otišla kao dobrovoljac, svojoj najboljoj prijateljici iz Hrvatske poverila je svu svoju ušteđevinu i zamolila je da se brine o njenoj deci ukoliko joj se nešto desi.

Kako je stigla vest o njenoj pogibiji, ta žena je ostavila dvoje male dece koji su živeli sa Ljiljanom i pobegla sa novcem. Dina i brat Alberto tada su imali sreće što je jedna žena baš u to vreme htela da usvoji dvoje dece. Dini je tad bilo tek sedam godina, a do saznanja da je mama preminula došla je kad su je tako malu odveli na njen grob, na kom je stajala njena slika.

Dina se kroz život borila hrabro, poput lava. Odrastala je maltene sama, a kako kaže u mnogo čemu joj je pomogla država.

- U vreme kad je Aleksandar Vulin bio ministar za rad, socijalna i boračka primanja on je rekao da će izaći u susret svoj deci palih boraca koji su živote dali za otadžbinu i da će oni imati besplatne studije.

- Tako sam 2015. godine postala student MEF-a, a studije polako privodim kraju. Do tada nisam imala uslova za školovanje, a to mi je tada omogućeno. trudim se da sve dam u roku, i nadam se poslu u nekoj državnoj ustanovi, jer zakon koji je na snazi nalaže da upravo deca palih boraca imaju prvenstvo pri zapošljavanju.

- A tada...nastaviću da bijem neke svoje bitke. Ne onako teške poput onih koje je bila moja majka, ali nastavljam da se borim. Ona je moj ponos. Ceo život mi je sećanje na nju, i čak ni sada kad imam svoje dete emocije su prema njoj i dalje veoma jake - zaključuje naša sagovornica.

Takođe, već drugi put pominje se da će ova žena, koja je posle rata odlikovana je Ordenom zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena dobiti ulicu u Kragujevcu koja će nositi njeno ime.

Bonus video:

Pitali smo građane da li bi ratovali za Kosovo