ŽARKA MARINOVIĆA DANAS SLAVE SVI STUDENTI U SRBIJI: Hteo je da ODBRANI DRUGA, a onda je SEVNULA KAMA! (FOTO)

Studenti u Beogradu četvrti april obeležavaju u znak sećanja na velike demonstracije koje su beogradski studenti organizovali 4. aprila 1936. godine.

Zbog jačanja fašizma, tada je u protestu ubijen student prava Žarko Marinović.

Tada 25-godišnji Žarko Marinović koji je bio student prava bio je član Komunističke partije Jugoslavije.

Rođen je 20. jula 1911. godine u selu Očinićima, u blizini Cetinja. Godine 1920. u devetoj godini je ostao bez oba roditelja. Posle završetka osnovne škole u rodnom selu, upisao je gimnaziju na Cetinju. Pošto nije imao sredstava za život u gradu, morao je svakodnevno putovati oko 15 kilometara do škole.

Kao učenik cetinjske gimnazije, pristupio je revolucionarnom omladinskom pokretu, koji je imao svoju jaku organizaciji u gimnaziji. Učestvovao je u nekoliko štrajkova učenika gimnazije tokom 1931. i 1932. godine, pisanju komunističkih parola i dr. Bio je učesnik i poznatog štrajka učenika cetinjske gimnazije od 5. decembra 1932. godine u kojem je učestvovalo 144 učenika. Ovaj štrajk je uspeo i niko od učesnika nije bio isključen iz škole, iako je bilo predloga iz policije da se gimnazija zatvori.

Godine 1933. Žarko je završio gimnaziju. Imao je želju da studira pravo, ali zbog nedostatka sredstava nije mogao nastaviti školovanje. Uz pomoć drugova iz gimnazije i pomoći Fonda za siromašne učenike uspeo je da ode u Beograd i upiše se na Pravni fakultet.

Dolaskom na Beogradski univerzitet odmah se povezao sa revolucionarnim studentskim pokretom, u kojem su tada učestvovali mnogim mladi revolucionari: Veljko Vlahović, Vlado Popović, Svetozar Vukmanović Tempo, Rifat Burdžović, Cvijetin Mijatović, Miloš Minić, Osman Karabegović, Đoko Kovačević i drugi. Tokom studija primljen je i u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Tokom raspusta, politički je delovao u Crnoj Gori u okolini Cetinja.

Kako je aktivnost revolucionarsnog studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu, tokom tridesetih godina, bila veoma razvijena - često su organizovani štrajkovi i druge akcije,a vlast je bila ta koja je nekoliko puta pokušavala da suzbije tu borbu.

Pošto ni osnivanje omladinske „Organizacije jugoslovenskih nacionalista“ (ORJUNA) nije dovelo do rezultata i smanjivanja aktivnosti revolucinarnog pokreta, Vlast je odlučila da uvede Univerzitetsku policiju. Samom predlogu o osnivanju ORJUNA studenti su se oštro usprotivi, ali i mnogi profesori.

Sekretar Univertitetskog komiteta KPJ Đoko Kovačević, student prava i predsednik Akcionog odbora studenata Veljko Vlahović, organizovali su krajem marta studentski štrajk čiji je početka bio zakazan za 3. april. Veljko Vlahović je odmah potom otputovao, najpre u Zagreb, a potom u Ljubljanu, gde je u sa tamošnjim studentima dogovorio podršku njihovih studentskih organizacija.

Štrajk studenata otpočeo je 3. aprila i istovremeno je zahvatio sve Univerzitete u zemlji - Beogradski, Zagrebački, Ljubljanski, Skopljanski i Subotički; i imao je jedinstven program i zahteve izložene u 16 tačaka. Ovaj štrajk završio se uspešno 28. aprila i poznat je pod imenom aprilski štrajk.

Kao rezultat štrajka povučena je odluka o zavođenju policije na Univerzitetu, smenjen rektor Vladimir Ćorović i za novog izabran Dragoslav Jovanović. Na samom početku štrajka, 4. aprila, pri pokušaju policije i studenata-orjunaša da zauzmu zgrade fakulteta, došlo je do velikih sukoba, od kojih je najjači i najtragičniji bio onaj ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta u kojem je ubijen Žarko Marinović. On se nalazio u grupi studenata koja se nalazila ispred zgrade, kada je student prava i član profašističke „Organizacije nacionalnih studenata“ (ORNAS), koja je bila deo „Orjune“, Slobodan Nedeljković nožem nasrnuo na studenta prava Jovana Šćepanovića. Žarko je tada pritrčao da odbrani druga, ali mu je tada student Nedeljković zadao dva udarca kamom u leđa.

Vest o pogibiji Žarka Marinovića kao pucanj odjeknula je širom Beogradskog univerziteta, a vrlo brzo se pročula i na drugim Univerzitetima.

Ona je još više ohrabrila studente u njihvoj borbi za autonomiju Univerziteta i skrenula pažnju javnosti.

Na vest o smrti prva je reagovala Organizacija ujedinjene studentske omladine, koja je izdala letak u kom je oštro osudila čin njegovog ubistva. Vlasti je odmah posle izvršene obdukcije, odlučila da se sahrana održi sutradan u osam ujutru na Novom groblju. Ovo je bio jedan od činova policije kojima su želeli da izbegnu nove sukobe sa studentima, koji su opsedali zgradu mrtvačnice.

Od ranog jutra 5. aprila, kolone od nekoloko hiljada studenata su iz nekoliko pravaca krenule ka Novom groblju. Pošto od strane policije bile zaustavljene u toj nameri, došlo je do nekoliko sukoba s policijom u Grobljanskoj ulici (danas Ruzveltova ulica).

Uprkos policijskim merama, studenti su čitavog dana obilazili Žarkov grob, koji se nalazio na periferiji groblja i polagali cveće.

Vest o njegovoj pogibiji i sahrani, veoma burno je odjeknula i u Crnoj Gori.

U nedelju 7. aprila, u njegovom rodnom selu Očinićima, kod Cetinja, bio je održan pomen uz prisustvo velikog broja građana iz svih krajeva Crne Gore. Ovaj pomen je takođe bio pretvoren u politički zbor na kom su istupali članovi KPJ.

Njegova smrt je bila krupan politički događaj u Crnoj Gori i poslužila je za mnoge proteste širom Crne Gore, kao i za krvavi Belvederski skup, juna 1936. godine. Suđenje za Žarkovo ubistvo održano je juna 1936. godine. Poznati advokati Nikola Đonović i dr Radoje Vukčević, ponidili su Žarkovoj porodici da ih besplatno zastupaju pred sudom, dok su okrivljenog Nedeljkovića branili Dimitrije Ljotić i Milan Marjanović.

Okrivljeni je na suđenju proglašen krivim i osuđen je na petogodišnju zatvorsku kaznu.

U periodu do početka Drugog svetskog rata, studenti Beogradskog univerziteta su svake godine, uprkos zabrani, obeležavali 4. april - dan Žarkove smrti. Na devetogodišnjicu njegove smrti 9. aprila 1945. godine njegov grob je bio uređen, a na Dan borca, 4. jula 1954. godine na njemu je svečano otkrivena spomen-ploča. Istog dana doneta je odluka da se 4. april obeležava kao Dan studenata Beogradskog univerziteta.

Iako je još od njegove sahrane, 1936. godine, postojala inicijativa o prenosu njegovih posmrtnih ostataka u rodno mesto, 1970. godine je doneta odluka o njihovom prenosu u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju, koja je izvršena 15. juna 1972. godine.

Bonus video: Pitali smo građane da li bi ratovali za Kosovo

(Espreso.co.rs)