ONI SE BORE DA ZRENJANIN OSTANE ZRENJANIN: Ako nam promene ime, znači da sve mogu sa nama!

"Ime Zrenjanin jeste svojevrsni putokaz za budućnost i podsetnik na ono šta je bila antifašistička borba, a prvenstveno šta je bio fašizam u periodu Drugog svetskog rata"

Dan kada je narod pokazao hrabrost protestujući protiv nadirućeg fašizma, 27. mart 1941. godine danas je neprimećen, a razlozi za to su sramotni, izjavio je sinoć reditelj Želimir Žilnik na tribini “Stop revizionizmu – Da Zrenjanin ostane Zrenjanin”, u zrenjaninskom Kulturnom centru.

- Taj dan danas se ne slavi kao dan hrabrosti, a pravi razlozi tog revizionističkog čina gaženja po tom datumusu sramotni. Stidim se činjenice što u ovoj državi taj časni datum ne obeležava na častan način - kazao je Žilnik.

Govoreći o istorijskom revizionizmu, advokat Vlatko Sekulović je kazao da 27. mart predstavlja herojski akt bunta, građanski bunt protiv nečega što su ljudi instinktivno osećali kao pretnju i zlo.

- Ovo nam upućuje poruku da je moguće i u najtamnijem periodu da se upali neko svetlo, zato je meni 27. mart, koliko god zanemarivan, koliko god nekome ne bilo bitno što se menja ime grada koje nosi ime jednog heroja, Zrenjanina, da je i ova tribina malo svetlo koje se upalilo u tami - rekao je Sekulović.

Ocenio je i da sve što se dešava u našem društvu, u smislu revizionizma, obuhvatilo i dobar deo Evrope, a naziv Zrenjanin jeste svojevrsni putokaz za budućnost i podsetnik na ono šta je bila antifašistička borba, a prvenstveno šta je bio fašizam u periodu Drugog svetskog rata.

Pisac i muzičar Marko Šelić-Marčelo istakao je da pruža podršku Zrenjanincima koji se zalažu da se ne promeni ime tog grada i poručio da ne dozvole teatar u svom gradu.

Kazao je i da se, kada razmišlja o 27. martu, seti parole “Bolje grob, nego rob”, ali da je kolektivni moto društva “Ćuti, dobro je”.

“Znam da je lepo ponositi se svojim dedovima, ali pomislim da će doći neki novi ljudi kojima smo mi dedovi, a čega li će oni da se sećaju? Da li je ovo bilo vreme hrabrih ljudi i jesmo li dostojni naslednici tih predaka? Mi više nalikujemo samrtniku, kojem nije ni do bližnjih i to je naša kolektivna dijagnoza, da neko može da nam radi apsolutno šta hoće, a završiće se sa nekoliko bukača, a to smo mi, i završiće se na tome. Suština svega je hoćemo li dozvoliti da se preigravaju nad nama. To je suštinsko pitanje za Zrenjanince”, rekao je Marčelo.

Duško Radosavljević iz Saveza antifašista Vojvodine rekao je povodom inicijative o promeni imena grada Zrenjanina da je tu zapravo reč o potiranju antifašističke borbe i da se na konkretnom pitanju govori da država Srbija ne želi da uđe u Evropsku uniju.

Istoričar Srđan Milošević je govoreći o istorijskom revizionizmu ukazao da je suština u prenaglašavanju pojedinih, često nespornih činjenica, i u negiranju značaja nekih drugih koje su možda u samoj biti stvari važnije.

Novinar Ljubomir Živkov je rekao da je prezime Zrenjanin “dušu dalo da se po njemu nazove najveći grad u Banatu”.

- U reči Zrenjanin ima nešto što nadilazi obim, potrebe jedne porodice, možda mi se to čini zato što sam reč upoznao kao ime grada, a ne kao prezime jedne familije, nisam poznavao nikoga ko se tako prezivao, a ni danas, i za mene je Zrenjanin ime grada, jedno jedino - kazao je on.

Profesor Zlatko Jelisavac je istakao da ime grada Zrenjanina simbolizuje sve što se u tom gradu dešava.

- Ako nam promene ime, znači da im dajemo legitimitet da urade šta god žele sa nama, a mi im to nećemo dozvoliti i Zrenjanin će uvek biti Zrenjanin - rekao je Jelisavac.

Tribinu je moderirala dramaturškinja Minja Bogavac, a održana je u organizaciji Pokreta “Novi Optimizam”, nevladine organizacije “Skaska” i inicijative “Da Zrenjanin ostane Zrenjanin”.

Bonus video:

MARKO ĐURIĆ SE OBRATIO IZ VLADE SRBIJE: Troje novinara i 5 pravnika odvedeni i satima saslušavani u Peći

(Espreso.co.rs/Beta)