ZLOČIN NAD SRBIMA ZA KOJI NIKO NIJE ODGOVARAO: Pokolj 6.000 civila na obalama Drine, od kog su Srbe spasavali čak i Nemci

Tokom proleća 1942. godine na obalama reke Drine, u mestima Stari Brod i Miloševići (opština Višegrad), Ustaše su izvršile pokolj nad 6.000 nenaoružanih Srba, isključivo civila. Deo ljudi se namerno ili nenamerno utopio u reci Drini bežeći od ustaša. Ljude su nagomilane na obali napadale ustaše, ubijali ih, mučili, silovali žene i bacali u vodu. Najmasovnije ubijanje je izvršeno 22. marta 1942. godine, ali su ubijanja trajala i do početka maja 1942.

Izvršilac zločina je bila Crna Legija pod komandom Jure Francetića, u kojoj je bilo i lokalnih muslimana. Učestvovale su i snage muslimanske milicije. Srpski civili su bili uglavnom pripadnici zbegova sa područja mesta Rogatica, Višegrad, Han Pijesak, Kladanj, Sokolac, Olovo, Pale i Sarajevo.

Zvuči neverovatno, ali jedna nemačka jedinica koja se nalazila na desnoj obali Drine nije mogla više da gleda masakriranje srpskog stanovništva, pa je pucala u vazduh vičući: “Curik ustaš!” To su potvrdili preživeli koji su ispričali i da su nemački vojnici i nedićevci čamcima i skelama, sa lokalnim čamdžijama uspeli da spasu i prevezu preko reke nekoliko hiljada Srba.

Miloš Bašović, rođen 1930, iz Brankovića, Borike kod Rogatice bio je očevidavac ovog strašnog zločina: „… Iz Višegrada narod krene niz Drinu, prema Starom Brodu. Uz mene su bila još tri brata i sestra. Na saonama smo vukli malo nekih stvari. Uzak put, stadosmo svi kod Puhalove njive. Tako se zove. Za nama neka vojska trči, ali mi ne znamo da su ustaše. Narod poče bježati, a oni uglas: ‘Ne bojte se narode, ovo je srpska i crnogorska vojska…’.

Kad su nas opkolili, poznadosmo mnoge muslimane komšije među njima. Jedan ustaša uze moju sestru od tri godine, baci je uvis. U ruci mu puška sa bajonetom, dočeka je i pravo baci u Drinu. Nasta pravo klanje naroda. Mene je negdje između Miloševića i Starog Broda zajmio jedan pijani ustaša, gađajući me bajonetom. Uteknem mu nekako i šćućurim se među poubijane. Kriomice gledam kako mi ubiše majku i mlađu braću. Svega i svačega je bilo, Mnoge djevojke, gledajući zvjerstva, ne čekajući da im se približe ustaše masovno su skakale u Drinu. A Drina puna leševa, među njima samo vidiš, zaplove ženske kose…”

Ljubica Planinčić iz Seljana, stanovnik Gučeva kod Rogatice, ovako je zapamtila pokolj Srba na Drini: „…Bježali, bježali, a u mene mala đeca, jedno od pola, a drugo od godinu i po. I dvije zaove zajedno sa mnom, i one nosile đecu. Tako stigosmo na Drinu, u Stari Brod. Narod, koji je jači ode… Po cijeli dan skelom prebacuju preko Drine, a Drina velika, iz brda u brdo. Kad je bilo pred mrak zaustave čamce i zanoćismo kraj Drine. Pada kiša, a ja se skrila sa đecom iza neke kolibe. Ćutimo, a kraj Drine samo začuješ zapomaganje i jauke. Što je naroda otišlo u Miloševiće, niko se nije vratio. A otišlo je bar dvije hiljade, nije ostalo ni pile, sve su pobili. A ostalo je malo na Starom Brodu, zato što su nas malo Nijemci zaštitili. Te zločine nije zapamtio niko, što je država i ratova. Pobiše onoliki narod, a Drina nosi sve. Mnogi su sami skakali u Drinu, nisu čekali kamu i nož, da im oči i džigarice vade… Eh kad se sjetim, najgore su prošle mlade cure, žalosti ljuta… Pohvataju se za ruke i same skaču u Drinu! Išla sam kasnije mnogo puta do Drine. Nikad i nigdje nikome spomena… Bože sačuvaj, žalosti ljuta…”

Oni malobrojni, koji su preživeli ovaj ratni pakao, po završetku Drugog svetskog rata očekivali su da će ih nadležne vlasti pozvati da svedoče, da se njima dobro poznati zločinci privedu pravdi i osude. Umesto toga zavladala je neočekivana ćutnja. Jednostavno, neki režiseri iz tadašnje vlasti, računajući i srpske kadrove, zarad „bratstva i jedinstva―, kao da su želeli da se sve ovo zaboravi i kada živi svedoci pomru „stavi ad akta―. U mestu Stari Brod je tokom 2008. godine podignuto obeležje u znak sećanja na ovaj zločin. Osveštano je od strane mitropolita dabrobosanskog Nikolaja i vladike mileševskog Filareta. U pločama od kamena su uklesana imena ubijenih. Nešto kasnije, u maju 2010. godine započeta je gradnja spomen kapele i zvonare. Pred kraj novembra 2008. godine, u prisustvu velikog broja istoričara, sveštenih lica, predstavnika medija i građana, u manastiru Dobrun kod Višegrada predstavljena je i knjiga “Zaboravljeni zločin – Stari Brod”.

Bonus video:

SRPSKA POLICIJA NA NOGAMA U OPSEŽNOJ AKCIJI AURORA: Uhapšeno 270, zaplenjeni droga, oružje, eksploziv...

(Espreso.co.rs/Opanak.net)