BILA SAM KLINKA KAD SU PADALE NATO BOMBE! Ovo je moje sećanje na sklonište, paniku, Beograd koji se ruši! (VIDEO)

Svaki put kad se pomene bombardovanje setim se te prve večeri. Bila sam kod kuće sa tatom i mamom, gledali smo "Esmeraldu", a nedugo zatim program je prekinut. Sapunicu je zamenio Avram Izrael, tada načelnik beogradskog Centra za obaveštavanje: - Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd! - bile su reči koje su najvile NATO agresiju!

Bila sam klinka i nije mi bilo najjasnije šta se dešava. Živim blizu Straževice, koja je pogođena prvo veče. Nakon te eksplozije obuzeo me je užasan osećaj. Bombe su označile napad "Milosrdnog anđela", kako je Alijansa nazvala svoju akciju protiv SRJ!

Devetnaest zemalja sveta, ogromnim vazdušnim potencijalom obrušilo se na nas kako bi Miloševća "skinuli" s vlasti i ponizili. Napad je, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, usledio na osnovu naredbe tadašnjeg generalnog sekretara alijanse Havijera Solane.

U moj zgradi nastala je totalna panika. Komšije su histerično izlazile iz svojih stanova i trčale niz stepinice kako bi što pre stigli do skloništa. Usledili su dani agonije. Restrikcije struje, nema izlazaka napolje, nema škole... Rafovi prodavnica bili su prazni. I neprestano se čuo taj jezivi zvuk sirene!

Mama i ja smo sišle u sklonište nekoliko puta. Tata je sve vreme bio u stanu i sa prozora gledao kako postepeno, deo po deo Beograda biva sravnjen sa zemljom. Ljudi su u panici uzimali samo najosnovnije stvari i užurbano silazili u podrume.

Posmatrala sam nas kao miševe koji beže u rupe. Vladao je strah zbog nemogućnosti da se garantuje bezbednost najmilijih.

Mnogim komšijama sklonište je postalo druga kuća. Pravili su "čopore", i svaki je na svoj način suzbijao strah. Neki su igrali društvene igre, drugi neprestano slušali vesti. Očaj i konfuzija su spajali tu prestrašenu gomilu. Tišinu su prekidali zvuci radija. Sećam se da je jedna žena stalno sa sobom imala vokmen. Tumarala je vlažnim hodnicima skloništa i neprestano slušala šta je naredno pogođeno. U toku dana svi su izlazili napolje. Ulicama se širio miris bombi. Srča na sve strane. Svi su se hvatali za glavu, a na njihovim licima su se smenjivali strah i bes.

Sećam se da se tada pojavio novi trend. Slika mete iz streljane sa natpisom - TARGET. Zidovi skloništa bili su ispunjeni ovim nalepnicama. Ljudi su masovno kačili na sebe sliku mete iz streljane sa ovim natpisom. Valjda im je tako bilo lakše da se bore sa strahom.

Samo prvih nekoliko dana provela sam u podrumu. Posle sam se vratila u svoju sobu. Atmosfera u skloništu bila je još depresivnija od samog bombardovanje. Ljudi su jednostvano bili preplašeni. U svom stanu sam se ipak osećala sigurnije.

U tih 11 nedelja stradale su bebe, malena Milica Rakić ubijena je u kupatilu svog doma u Batajnici. Mnogi su izgubili članove porodice, prijatelje, rodbinu, kuće u kojima su živeli, sve.

Naselja, delovi grada, mostovi, fabrike, jednostavno su nestali... Ostale su samo ruševine.

Vazdušni napadi na SRJ počeli su na današnji dan 1999. godine i trajali su 78 dana. Prema različitim procenama, u napadima NATO poginulo je između 1.200 i 4.000 ljudi.

Ne ponovila se 1999. godina i sumanuti događaji koji su nas zauvek obeležili.

A žrtve moramo pamtiti dok nas ima!

BONUS VIDEO:

Pitali smo Beograđane da li je Milan Jevđić, student medicine koji je rekao da nema šta da jede, prevarant ili ne!

(Espreso.co.rs)